Početna
  • Serbian Language
  • English (UK)

Krajem minule godine, iznenada nas je napustio Prof. dr. Ljubomir Kasagić, dugogodišnji profesor Vojne psihologije na Vojnoj akademiji u Beogradu.

Čime mu se mi, koji smo ceo radni vek proveli sa njim, osim nezaboravnih secanja na njega kao izuzetnog coveka i velikog strucnjaka mozemo oduziti? Koristimo mogucnost da napišemo koji redak o njegovom zivotu i radu.

Šta reći iz bogate biografije o Prof. Kasagiću, nasem Ljubi, kako smo ga iz milošte zvali?

Pre svega, možemo nešto reći upravo o hrabrosti i entuzijazmu, da je davnih 60-tih godina prošloga veka, jedan momčić iz Bosne, kao da je izašao iz Ćopićevih priča, krenuo ka velegradu zagledan u zvezde i visine, koje će i sam potom osvajati. Kao najbolji učenik Učiteljske škole u Banja Luci, bio je oslobođen polaganja mature i postao učitelj, ali ne, hteo je više i dalje. Dođe u Beograd, upisa psihologiju i dobije najgoru sobu u tadašnjem studentskom domu na Vozdovcu gde mu je na krevet kroz razbijen prozor upadao sneg. Obrati se tada kolegi koji je bio zadužen u fakultetskom odboru saveza studenata za dodelu domova, i dobije pristojnu sobu u Studentskom gradu. (Slucaj je hteo da su kasnije skoro ceo svoj radni vek kao veliki prijatelji i saradnici proveli zajedno na Vojnoj akademiji.)

Mada je bio najbolji srednjoškolac nije dobio opstinsku stipendiju, iako mu je otac streljan u Jasenovcu. Presavije naš momak, brucoš, papir, napisa tih par reči, pa naslovi na kabinet tadašnjeg Predsednika Jugoslavije. I, naravno, nakon par dana opštinari ga pozvaše i nevoljno mu dodeliše stipendiju. Naravno, pomenute anegdote imaju smisla samo da bi se shvatili uslovi u kojima su studirali studenti iz siromašnih sredina, ali svojom voljom i umećem nisu odustajali pred problemima. Jedan od takvih je bio i kolega Kasagić.

I krenu studentsko putešestvije. Najbolji iz srednje škole, postade jedan od najboljih studenata, a potom kao takav završi magistarske, a zatim i doktorske studije.

Svoj profesionalni rad i razvoj započinje u Sarajevu, u pešadijskom školskom centru JNA, kao referent za vojnu psihologiju.

Ubrzo zatim prelazi u Beograd, na Vojnu akademiju. Biran je u sva nastavnička zvanja, od asistenta za vojnu psihologiju, predavača, docenta, vanrednog profesora do zvanja redovnog profesora.

Pored rada na Vojnoj akademiji, realizovao je pet godina i nastavu iz Opšte psihologije na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Na istom Odseku obavljao je dve godine i dužnost šefa Odseka.

Nakon Vojne akademije nastavlja rad na Filozofskom fakultetu u Banja Luci, na predmetu Opšta psihologija.

Učestvovao je u koncipiranju, izradi i inoviranju vise nastavnh programa. Radio je na planu didaktčko – metodičkog usavršavanja nastavnika i nastave psihologije, razvijanju i opremanju kabineta, nabavci savremenih nastavnih sredstava i udžbeničkog materijala.

Publikovao je preko 55 stručnih i naučnih radova, među kojima je 13 stručnih knjiga, 15 naučnih studija, mnoštvo članaka, saopštenja i prikaza. Ti radovi su citirani 36 puta u 22 članka referisana u Socio Faktu - srpskom citatnom indeksu za društvene nauke.

Bio je član ekspertskog tima u Vojsci SCG za oblast psiholoških nauka.

Za svoj doprinos nauci i vojnoj psihologiji pohvaljivan je, nagrađivan i odlikovan Ordenom za vojne zasluge sa srebrnim mačevima, Ordenom rada sa srebrnim vencem i Medaljom za doprinos odbrani i bezbednosti u vreme bombardovanja SRJ, 1999.

Kao čoveka su ga krasile izuzetne osobine: bio je kulturan, odgovoran, radan i marljiv, dobronameran, strpljiv i saradljiv, inteligentan, obrazovan i naočit; manje je pričao, a više slušao, uz svoj topao osmeh,... Studenti su ga izuzetno voleli i uvazavali jer je bio pravican, spreman na dijalog i zahtevan.

I šta reći na kraju zivotnog puta jednog nadasve humanog čoveka i velikog strucnjaka? Ljuba se sećao šta je je jedan profesor rekao njegovoj generaciji studenata psihologije na prvom casu: „Sada ste akademski građani i u najlepšem periodu svog života; iskoristite svaki trenutak te lepote, ali nemojte da zaboravite da ste studenti veoma ozbiljnog fakulteta i da morate, mnogo da radite, da biste jednog dana bili uspešni profesionalci.”

Da, baš tako... i Ljubina generacija je to znala. Rađale su se studentske ljubavi, a jedna od njih bila je i ljubav našeg momka s početka ovog sećanja. Rodila se studentska ljubav, pretvorila u brak i porodicu, koja mu je bila utočište i podrška do poslednjeg dana.

Završićemo ovo sećanje, u nadi da nas negde gleda mali čovek, a velika gromada. Baš onako, kako je napisala njegova bivša studentkinja izrazavajući saučešće njegovom sinu Saši i ćerki Maji:

 

Bila sam student Vašeg oca u Banjoj Luci. Prvi položen ispit bio mi je iz Psihologije opažanja kod mog, od tada, najdražeg profesora. Danas sam na doktorskom studiju na Filozofskom u Beogradu i asistent u Bosni. Trudim se svojim studentima biti baš onakva kakav je Vaš otac bio meni. Žao mi je što mu to nikad nisam rekla, koliko je značio za moj put psihologa i koliko sam se divila njegovom odnosu prema studentima, znanju i ličnosti. Neka mu je laka zemlja i nadam se da je i sad visoko, visoko, kao što je bio tokom života..”.

 

 Prof. dr  Desimir Pajevic

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Na mreži

Ko je na mreži: 270 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić