Početna
  • Serbian Language
  • English (UK)

Centar za primenjenu psihologiju, kao izdavač i distributer psiholoških mernih instrumenata, u cilju testiranja dece za upis u prvi razred, nudi sledeće:
zrelost- testove za ispitivanje spremnosti dece za školu

- publikaciju Procena zrelosti za školu i

- akreditovanu obuku za pedagoge.

institut

Na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu održan je 6. i 7. februara 2009. godine 15. naučni skup "Empirijska istraživanja u psihologiji", u organizaciji Instituta za psihologiju i Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta.

PREDISTORIJA ODELJENJA ZA PSIHOLOGIJU

Izlaganje povodom proslave osamdesetogodišnjice Odeljenja za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu,18. decembar 2008, Dejan Todorović

Izborna Skupština Društva psihologa Srbije održana je 29. novembra 2008. godine u svečanoj sali Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
Predsednik Društva psihologa Prvoslav S. Plavišić tom prilikom je uputio pozdrav i poziv kako prisutnim delegatima tako i svim psiholozima u Srbiji da se uključe u aktivnosti Društva, jer nema boljeg ni važnijeg mesta za ostvarivanje strukovnih ideja i statusa.

Na 17. sednici Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije održanoj 19.11.2008. godine doneta je odluka da započne javna rasprava u vezi sa nacrtom Zakona o psihološkoj delatnosti, koja će se odvijati do 20.12.2008. Nakon toga biće organizovana i tribina povodom ulaženja u proceduru usvajanja ovog akta. Detaljno obaveštenje u vezi sa planiranom tribinom biće objavljeno blagovremeno.

Pogledajte nacrt Zakona o psihološkoj delatnosti

Redakcija Psihologije u sadašnjem sastavu, u dva svoja mandata, uredila je ukupno 12 brojeva tokom 2006, 2007. i 2008. godine. Kao najveći uspeh Redakcije, možemo smatrati uvrštavanje Psihologije na tzv. ISI listu, tj. na Web of Science, krajem 2007. godine. Ta činjenica nesumnjivo je obezbedila vidljivost srpske psihološke nauke u svetu.

Izvršni odbor Društva psihologa Srbije je imenovao Komisiju za izradu Standarda psihološke prakse čiji su članovi Tamara Džamonja – Ignjatović (predsednik), Višnja Helajzen, Jasna Hrnčić i Dragan Vukotić imali za cilj da pripreme dokument koji predstavlja polaznu osnovu za definisanje opštih i posebnih standarda psihološke prakse.

»Psihološke novine«, BROJ 380-decembar 2014.-sažeci

ČETIRI TEME DOMINANTNE U RADU IZVRŠNOG ODBORA

Verifikovana sekcija vojnih psihologa

Sednica je započela predstavljanjem koleginica koje su u ime novoosnovane sekcije vojnih psiho­loga prisustvale sastanku. To su bile Nada Mar­ković, pokretač inicijative za osnivanje sekcije i Mirjana Veljković, izabrana predsednica sekcije. O samoj sekciji i načinu na koji je osnovana pro­čitajte na strani 3. u izveštaju koleginice Veljko­vić, a ovde ćemo samo spomenuti da se za sad u rad sekcije uključilo 19 vojnih psihologa, a da je Radno predsedništvo na Osnivačkoj skupštini radilo u sastavu Nada Marković, Dragana Alargić i Zoran Pešić. Za članove Izvršnog odbora sekcije iza­brani su: Vesna Vujić, Irena Selimbegović, Dra­gana Alargić, Verica Đorđević, Goran Kličković, Mirjana Veljković, Anita Đorđevoć i Ljiljana Savić. Za predsednicu Izvršnog odbora izabrana je Mirjana Veljković, koja je na sednici Izvršnog odbora zahvalila na dobrodošlici koju joj je izra­zio predsednik Društva prof. dr Ivan Jerković i predsednica IO Branka Tišma, kao i prisutni čla­novi IO i NO.Koleginica Veljković je naglasila da je osnivanje sekcije bilo dugotrajno, ali da njeno postojanje govori o jakoj težnji vojnih psihologa da participiraju u radu strukovnog udruženja. Redak­cija PN čestita kolegama na uspešnom startu ove važne sekcije i želi im uspešan rad.

PO predočio nove ideje

Treća tačka dnevnog reda bila je posvećena pripremama za 63 Sabor psihologa Srbije. Dr Dragica Pavlović− Babić i dr Veljko Jovano­vić izvestili su prisutne članove o priprem­nim aktivnostima. Istaknuto je da je pokre­nuta FB strana Sabora, koju možete posetiti na veb adresi https://www.facebook.com/pages/Sabor-psihologa-Srbije i da ima već više od 200 pratilaca. Dr Dragica Pavlović− Babić je na­glasila da je planirano istraživanje o stepenu studentskog zadovoljstva nastavnim sadržajima već pokrenuto, a da se osim nje i dr Veljka Jova­novića u to uključio i dr Oliver Tošković, pa da će za sam Sabor sve biti dobro pripremlje­no. Kao dobru vest istakla je činjenicu da se i UNICEF− ova kancelarija u Beogradu priklju­čila ideji da participira na radu Sabora i da će njihova pomoć biti dobrodošla, pogotovo jer su iskazali i spremnost da budu neka vrsta sponzo­ra, a spomenula je i saradnju sa fondom »Katarina Marić« koji dodeljuje već 9 godina nagrade istak­nutim studentima psihologije,pa je verovatno da će jedna od sesija biti posvećena dosadašnjim dobitnicima te nagrade. Kontaktirani su neki ugledni psiholozi starije generacije koji su poz­vani da budu »pandan« rezultatima istraživanja sistema studija psihologije, i za sad PO ima na­čelan pristank nekih od njih da participiraju u radu Sabora, bilo video− zapisom bilo uživo. Dr Veljko Jovanović je naglasio da će PO, budući da je 2015. godina poslednja godina ciklusa finan­siranja projekata koje podržava Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja , na­stojati da svakako neko iz Ministarstva bude na Saboru i da se u programske aktivnosti uvrsti i Okrugli sto na kom bi predstavnik Ministarstva i neki od nosilaca dosadašnjih projekata su­mirali rezultate iz ovog ciklusa finasiranja i naznačili razvojne planove koji će dominirati u sledećem ciklusu finansiranja. Povodom toga dr Pavlović− Babić i on su imali radni sastanak u Ministarstvu obrazovanja,nauke i tehnološ­kog razvoja i dobili načelan pristanak za takvu aktivnost.Članovi IO su obavešteni da u toku decembra održan i sastanak PO na Institutu za psihologiju kom su prisustvovali dr JELENA Matić −Sladojević i dr Miroslav Krstić (čla­novi Programskog odbora), a na kom je bilo mnogo konstruktivnih ideja.O tom sastanku na strani 5. opširnije.Treba istaći i da je PO u saradnji sa OO Sabora uspeo da organizuje jednu ne−nauč­nu, ali važnu novost − naime, tokom rada Sabora biće organozovana briga o deci kolega koji odlu­če da sa sobom povedu i svoje potomstvo....

KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 1.

KORISNE TRIBINE I SUSRETI U BEOGRADU I SMEDEREVU

U organizaciji ud­ruženja “Zdravo da ste” , u Beogradu i Smedere­vu su od 5. do 9. 12. 2014, održani susreti i Ok­rugli stolovi sa gosti­ma iz SAD i Engleske. Skup pod nazivom «Kako od ničega napraviti nešto? - kulturološko razvojni model sada i ovde» održan je u Re­gionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazo­vanju - Smederevo i uključio je 60 saradni­ka i gostiju iz oblasti obrazovanja, psiholo­gije, umetnosti i alter­nativnih programa raz­voja lokalne zajednice.

Tribina pod nazi­vom “Pozorište, razvoj, zajednica” održan je u De­čijem kulturnom centru u Beogradu i okupio je 100 ak­tivista iz različitih oblasti interaktivnog rada sa decom i mladima. Teme susreta bile su odnos izmedju ljudskog razvoja, kreativnosti, umetnosti, drame, obra­zovanja i razvoja zajednice. Gosti su bili:
Lois Holzman, razvojni psiholog, direktorka East Side Institute iz Njujorka. Lois je aktivna u istraži­vanjima psihologije jezika, socijalne teorije Lava Vi­gotskog, primeni i građenju inovativnih psiholoških pristupa. Osnivač je socijalno-terapijskog pristupa ( zajedno sa Fredom Njumanom), aktivista u oblasti psi­hoterapije, obrazovanja, razvoja zajednice. Osnivač je i organizator „Performing the World“, internacional­ne mreže aktivista u oblasti inovativnog, interak­tivnog pristupa ljudskom razvoju. Autor je 10 knjiga, od kojih su najpoznatije: : „Performing Psychology: A Postmodern Culture of the Mind”; “Schools for Growth: Radical Alternatives to Current Educational Models”; “Lev Vygotsky: Revolutionary Scientist”, “Psychological Investigations: A Clinician’s Guide to Social Therapy”, “Vygotsky at Work and Play” i “The Overweight Brain”. Lois aktivno podržava i učestvuje u radu aktivistič­kih grupa u Srbiji i udruženja »Zdravo da ste« od 1996. godine...
Otvorena su pitanja na koji način se mogu kombino­vati nauka, umetnost i aktivnosti u zajednici, kako se kroz aktivnosti grade razvojne strategije, na ličnom psihološkom nivou kao i na nivou grupe.

KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 2.

FORMIRAN CENTAR LjUBITELjA ATAČMENTA: SIGURNA BAZA

Na Filozofskom fakultetu u Nišu, 6. decem­bra 2014. godine, osnovan je Centar za proučavanje, procenjivanje i primenjivanje teorije afektivne vezanosti. Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je četrdesetak kolega zainteresovanih za konc­ept atačmenta. Ovom prilikom prodiskutovan je i usvojen statut Centra i potpisan Osnivački akt. Takođe, izabrani su članovi Upravnog odbo­ra, predsednik Centra, potpredsednik i sekretar.

Novo udruženje nosiće naziv SIGURNA BAZA, jer je to jedan od bazičnih koncepata u teoriji afektivne vezanosti. U entuzijastičnoj atmosferi, mladi psiholozi, ali i njihove sta­rije kolege izneli su i niz ideja o mogućnostima rada Centra, počev od organizacije, edukacija i treninga, preko savetovanja i istraživanja, do iz­davanja publikacija i rada u lokalnoj zajednici.

Članovi udruženja formulisali su i misiju kojoj će biti posvećeni u radu. Misija Centra je u primenjivanju dostignuća afektivne vezanosti u praktičnom radu sa decom, mladima i odraslima. Preciznije, cilj je da roditelji u porodicama, kao i zaposleni u institucijama (vrtići, škole, hrani­teljstvo, bolnice...) savladaju i raspolažu pojmov­nim kao i testovnim inventarom afektivne veza­nosti, odnosno da u svim institucijama u kojima ima dece odrasli znaju i prepoznaju obrasce i strategije sigurne i nesigurne afektivne vezanosti, kao i na­čine prevazilaženja strategija nesigurne vezanosti.
Dakle, Centar će biti posvećen nastojanju da što više dece dobije sigurnu bazu, najpre u rodi­teljima, ali i u profesionalcima koji sa njima rade, jer to je uslov daljeg rasta i razvoja.

Tatjana Stefanović Stanojević

PREDSTAVLjAMO VAM PROGRAMSKI ODBOR SABORA PSIHOLOGA (3)

DR MIROSLAV KRSTIĆ

Dosadašnje obrazovanje

Filozofski fakultet upisao je na grupi za psihologiju 1973/74. godine na Univerzitetu u Nišu, gde je i diplomirao 26. 09. 1978. godine.

Nakon položenog pripravničkog i stručnog ispita započeo je specijalizaciju 01. 01. 1987. godine, a specijalistički ispit iz Medicinske psihologije položio je odličnim uspehom 25. 01. 1990. godine na Medicnskom fakultetu Univer­ziteta u Beogradu i stekao je zvanje Specijaliste medicinske psihologije.

Na Filozofskom fakultetu na katedri za Kliničku psihologiju Univerziteta u Beogra­du 27. 12. 1996. godine odbranio je magistarsku tezu pod nazivom “Inteligencija i razvojne psi­hijatrijske smetnje kod dece” i stekao je akadem­ski naziv magistra psiholoških nauka.

Doktorsku disertaciju pod nazivom “Inte­ligencija i razvojne psihijatrijske smetnje kod dece i mlađih adolescenata (studija praćenja)” odbranio je 25. 12. 2001. godine na Filozofskom fakultetu na katedri za Kliničku psihologiju Univerziteta u Beogradu i stekao je akademski naziv doktora psiholških nauka iz oblasti kli­ničke psihologije.

Profesionalna karijera

Od 01. 10. 1978. godine radi kao volonter psiholog, a od 17. 10 1983. godine na poslovima psihologa na neodređeno vreme na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja, neurologiju i psi­hijatriju razvojnog doba u Dispanzeru za decu i omladinu Kliničog Centra u Nišu. Nastavno na­učno veće Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu imenovalo ga je 17. 02. 2004. godine za člana Komisije za polaganje ispita iz Medicin­ske psihologije. Bio je raspoređen i obavljao je poslove šefa kabineta psihologa KC Niš. Po­red edukacije iz Sistemske porodične terapije, ima edukaciju iz Psihoanalitičke psihoterapije i edukaciju iz Psihosocijalne pomoći i podrš­ke. Član je udruženja psihologa Srbije. Član Društva bihevioralne teorije i prakse. Višego­dišnji član izviđača Srbije. Član je i učestvuje u radu komisije za razvrstavanje dece ometene u razvoju od 1985-2010. godine. Član je i učestvuje u radu komisije za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta od 2010. godine do danas. Od strane Saveta Medicinskog fakulteta u Nišu na sednici održanoj 27. 02. 2006. godine imeno­van je u sastav Sudsko-psihijatrijskog odbora. Član je redakcije/uređivačkog odbora (od 1998. godine) časopisa “Psihologija danas”, časopisa Društva bihejvioralne teorije i prakse, Niš. Član je redakcije Zbornika radova (od 2008. go­dine do danas) Filozofskog fakulteta Univer­ziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Urednik je Međunarodnog tematskog zbornika radova sa međunarodnog na­učnog skupa „Dani psihologije“ Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosov­skoj Mitrovici od 2009. godine do danas. Od 06. 07. 2011. godine imenovan je za sudskog veštaka za oblast psihologija-uža specijalnost: medicinska psihologija.

KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 4.

PREDSEDNICA IO GOVORI ZA PN

Redakcija PN zamolila je predsednicu IO za razgovor u kom bi sumirala neke svoje utiske o pre­thodnom razvojnom periodu u radu DPS- a. Branka Tišma rado se odazvala našem pozivu i evo prilike da čujete i njene stavove.

Kao predsednik IO u toku protekle četri godine, koje su bile možda i najteže u istoriji društva izdražali ste razne pritiske koji su se ogledali i u nekoj vrsti tihog nezadovoljstva nekih naših kolega nivoom aktivnosti rukovo­dećih tela. Smatrate li da je nedovoljan uvid u stvaran status društva koje je pravno gledano NVO možda jedan od razloga takvih, ponekad i prebrzo donetih mišljenja?

B.TIŠMA: Smatram da bez obzira na pravni status Društvo psihologa ima svoj legitimitet iz­građen tokom svog trajanja i razvoja dugog 60 godi­na. Bez obzira na sve udare tokom svih ovih godina, Društvo je opstajalo i razvijalo se, ne uvek istovre­meno sa drugim promenama koje su se dešavale oko nas, uključujući i društvene promene, razvoj struke i razvoj tehnologije. Period u ovom mandatu jeste bio posebno težak i buran sa mnogo aktivnosti. Susretali smo se problemima i tragali za mogućim rešenjima.. Ona su mogla da budu i drugačija. O tome se može diskutovati. Svi koji smo bili uključeni u rad različitih tela smo mnogo toga prošli i pre­vazišli. Na različite načine. Ono što jeste važno je za Društvo da je opstalo uprkos svim krizama i udarima kojima je bilo izloženo. Uvid u rad tela i organa je posredovan preko „Psiholoških novina“, sajta Društva, rada Skupštine u ovom periodu. Sva tela su radila svojim punim kapacitetima. Načini rada i odluke mogu da se komentarišu i predlažu druga rešenja. Za ovaj period ja bilo važno to što smo se trudili da budemo krajnje otvoreni kao telo, pri tome mislim na IO. Imali smo i mnogo podrš­ke koja se očitavala na mnogo načina. U konačnom bilansu broj članova Društva se povećava, rad pokreću ili se reaktiviraju nove sekcije i podruž­nice. U formiranju različitih tela nismo imali nikakvih problema. Društvo ima sačuvan status i psiholozi se rado odazivaju na jasno iskazane pot­rebe Društva.

Ovaj mandat su obeležile i brojne ostav­ke i odlazak zaposlenih iz CPP-a. Ostavke su podneli:Aleksandar Baucal, predsednik Društva, Zoran Slavković, Ivana Leposavić, Petar Mitić, Branislav Strahinjić,Radmila Korica Tošović , Branka Funduk se povukla iz rada IO DPS, Sneža­na Smederevac i Aleksandar Dimitrijević, člano­vi NO CPP Milan Todorović, zamenik NO CPP, Biljana Lajović ,predsednik NO CPP, Svetlana Milanović ( predsednik NO DPS), Slavko Mi­lojković , urednik „Psiholoških novina“. Otišla su 4 zaposlena iz CPP-a: Nataša Barišić −Ciga­nović, Nina Repac, Maja Perovic i Milena Šću­rić su otišle različitim povodima iz Društva. Prilkom uključivanja u rad novh članova u IO DPS smo imali jasan stav da biramo članove Društva...

iz sekcija i podružnica iz kojih su prvobitno na Skupštini izabrani članovi IO DPS. I pored svih promena, radili smo kontinuirano i pravo­vremeno obavljali različite zadatke. Kad je započet ovaj mandat Društvo i CPP su delovali prilično udaljeno. Uređivanje ovih odnosa su započeli i dali veliki doprinos Aleksandar Baucal, Biljana Lajo­vić i Milan Todorović.

Društvo se godinama suočavalo i sa materijal­nim problemima. Prenetih sredstava iz prethodnog perioda nije bilo, broj članova Društva se naglo smanjio, a donacije koje Društvo dobijalo za orga­nizovanje Sabora i za štampanje časopisa Psiholo­gija od strane Ministarstva su se smanjile preko 50%. Nastale promene u društvenoj zajednici su uticale da se gotovo izgube druge donacije koje je Društvo ranije imalo. Sa ovakvom situacijom smo se izborili tako što smo sve troškove Društva sveli na minimum, koji je neophodan za njegovo funkcionisnje i rad svih tela i komisija. Mnoge poslove za koje smo ranije plaćali druge su preu­zeli članovi IO DPS, a neke od poslova su preu­zeli zaposleni u CPP. Angažovanje volontera je bilo značajno u ovom periodu. Ovo je značilo uno­šenje značajnih promena u raspoređivanju i podeli poslova kod zaposlenih. U procesu je definisanje poslova sekretara Društva.To će za sobom povući i sistematizaciju radnih mesta ostalih zaposlenih u CPP, što je u velikoj meri u praksi i urađeno. Pri ovom poslu treba voditi računa da se poslovi ne preklapaju, što je postojalo u prethodnim sistematizacijama, i da se obezbedi postojanje međusobne razme­ne i saradnje među zaposlenima u CPP, bez obzira na moguće promene među za­poslenima u budućnosti.

Rad je na početku ovog mandata bio otežan i zbog uhodanog načina rada i funkcionisanja. To je bilo najteže prepoznati. Imali smo neoperativno i sporo telo, sa veoma aktivnim člano­vima, sa mnogo odluka koje se sporo re­alizuju ili se ne realizuje. Sporost u radu smo značajno umanjili sedmičnim sastancima sekretarijata. To je donelo i novi problem. Osećaj isključenosti članova IO koji nisu bili i članovi sekretarijata. Treba imati u vidu da je ovo prvi mandat u trajanju od četri godine i to je od nas svih zahtevalo da menjamo svoje prioritete , vizije, uho­danost.

KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 4,5 I 6.

ODRŽANA VAŽNA TRIBINA NA BEOGRADSKOM FILOZOFSKOM FAKULTETU

Udruženje studenata psihologije „Stimulus“ organizovalo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 23. decembra tribinu pod nazi­vom „Biti ili ne biti – dobre i loše strane teles­nog kažnjavanja dece“. Na tribini su govorili dr Aleksadar Baucal, dr Jelena Vranješević, dr Jovan Mirić, dr Nada Korać i dr Zoran Milivojević. O interesovanju za ovu temu svedočio je i pun amfi­teatar, kao i dužina trajanja cele tribine. Ovim tekstom se, nažalost, ne mogu preneti sve ideje i komentari koji su na tribini bili izneti, ali je namera da se čitaoci upoznaju barem sa osnovnim polazištima učesnika tribine.

Aleksandar Baucal je istakao koliko je za stu­dente koji su prisustvovali tribini ovo zanimlji­va situacija, pošto imaju prilike da vide primenu psiholoških istraživanja i u sferi zakona. On se pozvao na metaanalizu Elizabet Geršof koja je po­kazala da će primena fizičkog kažnjavanja u prose­ku dovesti do neposredne poslušnosti, ali da će imati niz negativnih efekata, ali je naglasio da je većina analiziranih istraživanja bila neeksperi­mentalna. Aleksandar Baucal spomenuo je i noviju longitudinalnu studiju u kojoj je preko 3000 parova majke i dece praćeno od prve do pete godine deteta, a u kojoj su analizirani efekti blage forme fizič­kog kažnjavanja. Nalazi ove studije pokazuju da je primena ovakve kazne dovela do povećane agresije dece, kao i da su efekti ove forme kažnjavanja bili nezavisni od emocionalnog odnosa majke i deteta. Drugim rečima, na osnovu naučnih istraživanja mo­žemo zaključiti da je verovatnoća veća da će teles­na kazna dovesti do negativnih, nego do pozitivnih efekata.

Jelena Vranješević je navela da je važno, uko­liko se telesno kažnjavanje zabrani, roditeljima ponuditi alternativu i ukazati im na raznovrsne vaspitne postupke. Ona zastupa stav da zabrana te­lesnog kažnjavanje ne utiče na autoritet roditelja, ali i da se promenom zakona postepeno menja i stav ljudi o određenom fenomenu. Ona je tako navela primer Švedske u kojoj je zakon o zabrani telesnog kažnjavanja donet sedamdesetih godina prošlog veka, gde je pre uvođenja zakona samo oko 30% ispita­nih roditelja bio protiv telesnog kažnjavanja, dok je skorašnja ponovljena anketa pokazala da se ovaj procenat porastao na iznad devedeset.

Jovan Mirić je naveo da u istraživanjima o telesnom kažnjavanju postoji veliki broj konfun­dirajućih varijabli koje nisu uzete u obzir. On je istakao da su se psihološka istraživanja bavi­la veoma malim delom ove oblasti, pa da bi bilo problematično generalizovati, kao i da prema postojećim nalazima treba biti kritičniji. On je, takođe, naglasio da psihološka istraživanja nisu dokazala štetnost fizičke kazne. Naveo je i da se ovom temom ulazi u polje vrednosti, da telesno kažnjavanje u našoj sredini postoji odavno, da ima legitimitet kao institucija, a da novine tek tre­ba da se legitimišu. On je takođe ukazao na to da sve ima dobre i loše strane, tako da, iako zabrana telesnog kažnjavanja može dovesti do pozitivnih posledica, takođe može i do negativnih.

Nada Korać je podelila sa prisutnima svoj uti­sak da preovlađuje atmosfera da bi zabranom te­lesnog kažnjavanja propala važna civilizacijska tekovina. Ona je sumirala izlaganja svojih kolega i zaključila da nema jasnih i nedvosmislenih nalaza da je kazna štetna, a onda je pitala postoje li do­kazi da je korisna. Takođe je navela da, dugotrajnim korišćenjem, delotvornost kazne opada. Nada Korać je navela stav da bi država, ukoliko psiholozi kao struka kažu da nemaju nepobitne dokaze da je teles­na kazna štetna, imala pravo da od njih traži da roditelje uče metodologiju telesnih kazni (kada udarati dete, koliko puta, koliko često). Ona je nav­ela da se često kaže da je telesna kazna instrument za postizanje nečega, pa je postavila pitanje čega.

KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 6.

Sonja Banjac

OTVORENO PISMO IZVRŠNOM I NADZORNOM ODBORU DPS

KUDA SMERAJU „SMERNICE

Iznenadili smo se i začudili kada smo pročitali tzv. „Smernice uređivačke politike Psiholoških novina“, koje je potpisao Izvršni odbor DPS. Očekivalo bi se na prvi pogled da pod takvim naslovom neka nova redakcija (ili kandidat za uredni­ka) obznanjuje čitaocima osnovu svoje buduće uređivačke politike.Taj tekst se i ne odnosi na celokupnu uređivačku politiku već samo na rubriku „Reagovanja i komentari“ i ne govori o smernicama, već predstavlja skup izričitih za­hteva i naredbi Redakciji i zabrana i propisa mogućim autorima priloga.
Nezavisno od pitanja prihvatljivosti sadr­žaja, ovaj dramatično intoniran tekst mora imati ozbiljan povod, a po prirodi stvari po­vod mora biti svežijeg datuma. Pogledali smo tu rubriku i utvrdili da su se, otkad je pod novom Redakcijom uvedena, u njoj pojavila dva teksta prof. B. Kuzmanovića i jedan prof. Ž. Trebješanina, jedan „odgovor“ D. Babića, od­govor sa komentarom glavne urednice i jedan tekst Izvršnog odbora koji bi se teško mogao nazvati odgovorom Ž. Trebješaninu. Ako su tekstovi ova dva profesora bili povod i razlog za ovakve radikalne poteze IO (a morali su, jer drugih tekstova nije bilo), onda je jasno da je to samo izgovor da se spreči svaka javna kri­tika i uništi kritička javnost. Jer, mora se najpre postaviti pitanje šta je tačno i za koga u tim tekstovima uvredljivo i zašto odmah nije neko od prozvanih ili bilo ko drugi označio to javno, preko PN. Drugo, zašto bar sada nije na­veden neki primer i time koliko-toliko bili argumentovani stavovi u Smernicama umes­to što se implicitno i krajnje paušalno ovi tekstovi žigošu. Bez navođenja primera ostaje utisak krajnje proizvoljnostiu shvatanju pojmo­va vređanja i omalovažavanja. Ne može se valjda svaka kritika smatrati uvredljivom. Inače, u „Smernicama“ se govori o napadanju i napad­nutom , ne o kritici i kritikovanom. Čak se kritičaru uzima za zlo i „pokretanje snažnih emocija kod napadnutih pojedinaca ili gru­pa“ (!?), pa i „kod članova Društva“ (!!!).Da su odjednom i emocije postale problem govori i to što se u jednom od zahteva ističe i sintagma „i bez pokretanja i izazivanja snažnih osećanja“ (ne kaže se ni negativnih). Šta bi to drugo bilo nego zabrana polemičkih tekstova kao žanra kojeg karakterišu i igra reči i ironija i izazivanje osećanja? Ovo je restriktivnije od Zakona i našeg i novinarskog Etičkog kodeksa. Želi li neko od DPS da napravi mrtvo more? Da se ništa ne talasa? Tako nešto nije zapa­mćeno u istoriji DPS.Već u programskom uvod­niku, na prvoj strani prvog broja PN, istaknuto je da se želi da ovaj list, pored ostalog, ima funkciju tribine na kojoj će se sučeljavati raz­ličita mišljenja i da će Redakcija negovati po­lemike u okvirima elementarne pristojnosti.

Razume se, pravo je IO da razmatra i ostva­rivanje uređivačke politike Novina, ali bi bilo normalno da se to čini na zajedničkom sa­stanku sa Redakcijom, što se ovde nije dogodilo (da li je održan ijedan zajednički sastanak?). Mogu se donositi i revidirati i neke smerni­ce, ali je logičnije da ih predloži Redakcija, a da ih IO (kad već ne postoji Savet), uz mo­guće korekcije, usvaja ili bar da se donose na zajedničkom sastanku.Najmanje je logično da IO šalje Redakciji preko PN definitivni spisak zahteva, zabrana i apriornih odluka, što svedo­če i formulacije tipa „doneta je odluka“ i „in­tegralni tekstovi sa ovakvim sadržajima neće se objavljivati“. Sa zabrinutošću se pitamo: a ko će kontrolisati da li će se neki sumnjiv tekst (koji nije po ukusu nekoga u IO ili oko njega) objaviti ako već IO pokazuje da nema poverenja u Redakciju? Da li će ga Redakcija dostavljati ne­kom zaduženom članu IO da ga konačno odobri ili zabrani? Ko donosi konačnu odluku? Bojimose da ovo nije samo uvođenje cenzure i nametanja pojačane autocenzure (čega je već bilo) nego na­srtaj na slobodno mišljenje i elementarno pra­vo na kritiku, te zatiranje i onako jedva čujne kritičke javnosti. Sme li se to dogoditi baš u Društvu psihologa? I ko je taj neprikosnoveni koga treba na ovaj način zaštititi? Mi do sada takvog nismo imali. Predsednik DPS stalno ponavlja da treba kritikovati pojavu i napada­ti problem, a ne ličnost, kao da neke probleme ne stvaraju baš određeni pojedinci. Šta se to traži? Da se ne pomene ime onog koji loše, ne­efikasno i neodgovorno radi? Da li je to došlo vreme Radoja Domanovića?

Konačno, neobično je to stalno, ali pogreš­no, pozivanje na Zakon o informisanju. Kao da se poručuje: naše Novine i nisu prave novine iako se tako zovu, nego onako, neki kao bilten zatvorenog karaktera. Zaboravljate da su pri pokretanju one prošle proceduru kao i osta­le novine, da su imale pretplatnike iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, da su ih dobijali i čitali i nepsiholozi, itd. Prosto je nevero­vatno: dosad su sve uprave DPS želele da po­dignu status PN, a samo ova da im smanji i tako ih unizi. I šta se konačno time želi reći: da se zbog nižeg statusa sloboda može smanji­ti i kritika ukinuti, a samovlašće i bahatost sakriti?Pozivamo vas (osobito Nadzorni od­bor) da dobro razmislite kakve bi bile dugo­ročne posledice ako bi svi članovi DPS na ovo pristali.

Bivši urednici i saradnici Psihološ­kih novina

  • Prof. dr Žarko Trebješanin
  • Prof. dr Bora Kuzmanović
  • Prof. dr Nenad Havelka
  • Prof. dr Biljana Trebješanin
  • Prof. drSlavko Milojković
  • Dipl. psiholog Spomena Milačić
  • Dipl. psiholog Milojko Stojanović

ORGANIZACIONI ODBOR POSETIO ZLATIBOR

Prema informacijam koje su na 35. sednici predočene članovima IO tokom decembra dva člana Organizacionog odbora Sabora psihologa (Duško Babić i Vesna Čorto) su posetili Zlatibor, mesto održavanja 63. Sabora psihologa . Uz iznimnu pomoć koleginice Jelene Mitrašino­vić−Brašanac, koja je treći član OO, obnovljeni su kontakti s čelnim ljudima opštine Čajetina i čelnim ljudima uprave studenstskog odma­rališta »Rarko Mitrović« u kom će se naučno-stručni skup održavati. Naglašeno je da će cene smeštaja biti iste kao prošle godine, a i da je u okviru smeštajnog objekta obnovljena trim i fitnes sala, koju će učesni­ci Sabora moći besplatno koristiti u slobodno vreme.

Napomenuto je i da je prošlogodišnji sponzor kompanija »Zlatibo­rac« iskazala nameru da ponovo pomogne uspešnom održavanju Sabora psihologa. Svi kolege koji su prošle godine prisustvovali Saboru nose lepe uspomene na kvalitetan smeštaj, ljubazno osoblje i izuzetnu gosti­primljivost domaćina, a novosti koje su u međuvremenu precizirane (or­ganizovana je briga o mališanima koji će s roditeljima −psiholozima doći na skup, omogućeno korištenje reakreativnih sportskih sadržaja) sigurno će upotpuniti vaš boravak na najbolji mogući način.

OSIM OVIH TEKSTOVA U BROJU 380 OBJAVLjENI SU I TEKSTOVI O EFPA REAGOVANjU NA NEKE ETIČKE PROBLEME U RADU NEKIH PSIHOLOGA,TEKST MIRJANE VELjKOVIĆ O OSNIVAČKOJ SKUPŠTINI SEKCIJE VOJNIH PSIHOLOGA, TEKST O SASTANKU PROGRAMSKOG ODBORA SABORA 2015., VEST O TOME DA JE PREMINULA PROF. DR JELENA VLAJKOVIĆ I NAJAVA IN MEMORIMA UGLEDNOJ KOLEGINICI, PREPORUKA ZA ČITANjE, PRIKAZ KONFERENCIJE REAGOVANjE OBRAZOVNO VASPITNOG SISTEMA U KRIZNIM SITUACIJAMA.

 


Philip G. Zimbardo, profesor emeritus socijalne psihologije na Stanford Univerzitetu, dobitnik je sedam počasnih doktorata za svoj doprinos psihologiji i društvu. Objavio je više od 300 publikacija i 50 knjiga, istražujući stidljivost, persuaziju, disonancu, vremensku perspektivu, heroizam. Čuven je po svojoj studiji ponašanja u simuliranoj zatvorskoj situaciji (Stanford Prison Experiment).

 

 

Lazar Stankov diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu u Jugoslaviji 1964. godine i doktorirao psihologiju na Univerzitetu u Denveru, SAD-u 1971. godine. Radio je na Univerzitetu u Novom Sadu od 1971. do 1973. godine i u školi za psihologiju Univerziteta u Sidneju u Australiji više od 30 godina. Držao je predmete iz oblasti procene i individualnih razlika. Fukus njegovog istraživanja bio je na inteligenciji, ličnosti i pitanjima koja se odnose na merenje kognitivnih i ne - kognitivnih osobina. Bio je vodeći istraživač u Edukativno - istraživačkom timu (ETS) na Prinstonu, Nju Dzerziju od 2003. do 2007. godine, koji je izvršio veliku kros-kulturalnu studiju o razlikama u ličnosti, društvenim stavovima, vrednostima i društvenim normama.  Između 2008. i 2011. godine bio je u Nacionalnom institutu za obrazovanje u Singapuru i početkom 2014. godine do sad predaje na Australiskom Katoličkom institutu u Sidneju. Trenutno se bavi kros - kulturalnim studijama, procenom ekstremističkog militarnog razmišljanja, ulozi ne-kognitivnih faktora u inteligenciji i postignućima, i odnosu između procesa odlučivanja i inteligencije.    

 

Paul Ekman, profesor emeritus psihologije (Univerzitet Kalifornija, San Francisko), veoma je zaslužan naučnik u oblasti  proučavanja emocija i njihovih facijalnih ekspresija. Kao sledbenik Darvinovog učenja o emociji, istraživao je biološke korelate primarnih emocija, dokazujući univerzalnost njihovih ekspresija. Istovremeno, naglašavao je i ulogu pravila kulture u ispoljavanju emocija. Autor je “Atlasa emocija”, instrumenta za precizan opis facijalnog ponašanja (FACS), kao i instrumenata za obučavanje tačnog prepoznavanja mikroekspresija (METT) i suptilnih emocija (SETT). Istraživao je neverbalne znake laganja u formi sakrivanja i falsifikovanja emocija.

 



Prof. dr. sc. Zoran Sušanj diplomirao je psihologiju na Pedagoškom fakultetu u Rijeci, magistrirao na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, doktorirao na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radio je kao stručnjak za kadrovska pitanja u DINA-Petrokemiji Omišalj, kao vojni psiholog u Hrvatskoj vojsci, kao savetnik u AT Adria Zagreb te kao asistent i docent na Odseku za psihologiju Filozofskoga fakulteta u Rijeci, gde je trenutno zaposlen u zvanju redovnog profesora.

Prof. Sušanj predaje Organizacijsku psihologiju, Psihologiju rukovođenja i Organizacijski razvoj. Nastavu iz šireg područja psihologije rada i organizacijske psihologije izvodi i na diplomskim i postdiplomskim studijima Filozofskog fakulteta u Osijeku i Zagrebu, Ekonomskog fakulteta u Rijeci i Osijeku, Medicinskog fakulteta u Rijeci, Fakulteta za menadžment u turizmu i ugostiteljstvu u Opatiji, Pravnog fakulteta u Rijeci i Visokog učilišta Vern u Zagrebu. Bavi se naučnim istraživanjima radne motivacije, rukovođenja, organizacijske pravednosti i organizacijske klime i kulture. Prof. Sušanj objavio je četrdesetak naučnih i stručnih radova kao i dve knjige. Od 2010. do 2014. godine na poziciji je rukovodioca Odseka za psihologiju Sveučilišta u Rijeci. Studenti ga smatraju odličnim profesorom predavačem s mnogo iskustva u svome području, a osim navedenog omiljen je i zbog toga što je studentima uvek dostupan i spreman pomoći.

                                                                                      



Doc. dr Oliver Tošković, rođen je 1977. u Ostrovu kod Požarevca. Doktorirao je psihologiju opažanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi kao docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Radio je i na Fakultetu sporta i fizičke kulture, kao i na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Saradnik je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Instituta za psihologiju u Beogradu, Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu i Istraživačke stanice Petnica. Učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih projekata: Bazični kognitivni procesi i funkcije, PISA – Programme for International Student Assesment, TIMSS – Trends in Mathematics and Science Study, IEA, Fundamentalni kognitivni procesi i funkcije, Tempus project Education policy master programme. Od 2007. godine se bavi popularizaciom nauke kroz organizaciju Festivala nauke i pisanje naučno popularnih članaka. Glavne oblasti interesovanja i istraživanja su psihologija opažanja, eksperimentalna estetika, evaluacija obrazovanja, statistika i metodologija naučnih istraživanja. Objavio je i saopštio preko 130 naučnih radova u časopisima i na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

 



Prof. dr Dag Kolarević Studije psihologije počeo 1989. godine na Filosofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirao 1995. godine. Posle završetka studija kratko radio kao psiholog i nastavnik psihologije u Srednjoj muzičkoj školi "Josip Slavenski" u Beogradu. Od 1997. do 2001. godine radio na poslovima psihologa u Javnom preduzeću PTT saobraćaja "Srbija". Od 2001. godine radi na Policijskoj akademiji kao asistent na predmetu Psihologija kriminaliteta. Od 2007. godine je nastavnik u zvanju docenta na predmetu Psihologija kriminala (akademske studije) u novoj ustanovi koja je nastala 2006. godine nakon spajanja Policijske akademije i Više škole unutrašnjih poslova u Beogradu i čiji je sada naziv „Kriminalističko-policijska akademija“. U zvanje vanrednog profesora izabran 2013. godine.

 

 



Dr. Sc. Velimir B. Popović jungovski je analitičar i član IAAP-a koji je ujedno završio edukaciju iz psihoalize i kliničke psihologije te drži privatnu praksu u Beogradu. Radi kao docent pri Odseku za psihologiju na Univerzitetu u Beogradu gde predaje kliničku psihologiju, procenu ličnosti, Rorschachovu metodu te analitičku i arhetipsku psihologiju. Nastavnik je i predavač na Gestalt trening institutu psihoterapije (GPTIM) na Malti. Već dugi niz godina njegova glavna interesovanja su arhetipska psihologija, fenomenologija, imaginacija, mitologija, narativ, hermeneutika te pravoslavna mistična teologija. Objavio je brojne radove i članke o kliničkoj psihologiji i proceni ličnosti kao i o analitičkoj i arhetipskoj psihologiji, uključujući i dve knjige: Psihologija ženskog (1995.), O duši i bogovima: Teorija i praksa arhetipske psihologije (2001.).

Nedavno je, pored ostalog, pozvan da kao predavač učestvuje pri Međunarodnoj školi za analitičku psihologiju (ISAP) u Cirihu u Švicarskoj.

U pripremi.


PSIHOLOZI VOLONTERI POMAŽU GRAĐANIMA SRBIJE U KRIZI IZAZVANOJ VIRUSOM KOVID 19

CENTAR ZA PRIMENJENU PSIHOLOGIJU

Merni instrumenti
Seminari
Publikacije
Selekcija kandidata
Konsalting usluge i treninzi

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije →
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije →
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije →

Prijava na Newsletter

Izdvajamo

Na mreži

Ko je na mreži: 114 gostiju i nema prijavljenih članova

  • Naslovna

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131

E-mail: dpscpp@orion.rs
Glavni i odgovorni urednik sajta: Dag Kolarević
Tehnička urednica i administratorka sajta: Nadežda Perišić Savić

Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović