Izborna Skupština Društva psihologa Srbije održana je 29. novembra 2008. godine u svečanoj sali Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu. Predsednik Društva psihologa Prvoslav S. Plavišić tom prilikom je uputio pozdrav i poziv kako prisutnim delegatima tako i svim psiholozima u Srbiji da se uključe u aktivnosti Društva, jer nema boljeg ni važnijeg mesta za ostvarivanje strukovnih ideja i statusa.
Na 17. sednici Izvršnog odbora Društva psihologa Srbije održanoj 19.11.2008. godine doneta je odluka da započne javna rasprava u vezi sa nacrtom Zakona o psihološkoj delatnosti, koja će se odvijati do 20.12.2008. Nakon toga biće organizovana i tribina povodom ulaženja u proceduru usvajanja ovog akta. Detaljno obaveštenje u vezi sa planiranom tribinom biće objavljeno blagovremeno.
Redakcija Psihologije u sadašnjem sastavu, u dva svoja mandata, uredila je ukupno 12 brojeva tokom 2006, 2007. i 2008. godine. Kao najveći uspeh Redakcije, možemo smatrati uvrštavanje Psihologije na tzv. ISI listu, tj. na Web of Science, krajem 2007. godine. Ta činjenica nesumnjivo je obezbedila vidljivost srpske psihološke nauke u svetu.
Izvršni odbor Društva psihologa Srbije je imenovao Komisiju za izradu Standarda psihološke prakse čiji su članovi Tamara Džamonja – Ignjatović (predsednik), Višnja Helajzen, Jasna Hrnčić i Dragan Vukotić imali za cilj da pripreme dokument koji predstavlja polaznu osnovu za definisanje opštih i posebnih standarda psihološke prakse.
»Psihološke novine«, BROJ 380-decembar 2014.-sažeci
ČETIRI TEME DOMINANTNE U RADU IZVRŠNOG ODBORA
Verifikovana sekcija vojnih psihologa
Sednica je započela predstavljanjem koleginica koje su u ime novoosnovane sekcije vojnih psihologa prisustvale sastanku. To su bile Nada Marković, pokretač inicijative za osnivanje sekcije i Mirjana Veljković, izabrana predsednica sekcije. O samoj sekciji i načinu na koji je osnovana pročitajte na strani 3. u izveštaju koleginice Veljković, a ovde ćemo samo spomenuti da se za sad u rad sekcije uključilo 19 vojnih psihologa, a da je Radno predsedništvo na Osnivačkoj skupštini radilo u sastavu Nada Marković, Dragana Alargić i Zoran Pešić. Za članove Izvršnog odbora sekcije izabrani su: Vesna Vujić, Irena Selimbegović, Dragana Alargić, Verica Đorđević, Goran Kličković, Mirjana Veljković, Anita Đorđevoć i Ljiljana Savić. Za predsednicu Izvršnog odbora izabrana je Mirjana Veljković, koja je na sednici Izvršnog odbora zahvalila na dobrodošlici koju joj je izrazio predsednik Društva prof. dr Ivan Jerković i predsednica IO Branka Tišma, kao i prisutni članovi IO i NO.Koleginica Veljković je naglasila da je osnivanje sekcije bilo dugotrajno, ali da njeno postojanje govori o jakoj težnji vojnih psihologa da participiraju u radu strukovnog udruženja. Redakcija PN čestita kolegama na uspešnom startu ove važne sekcije i želi im uspešan rad.
PO predočio nove ideje
Treća tačka dnevnog reda bila je posvećena pripremama za 63 Sabor psihologa Srbije. Dr Dragica Pavlović− Babić i dr Veljko Jovanović izvestili su prisutne članove o pripremnim aktivnostima. Istaknuto je da je pokrenuta FB strana Sabora, koju možete posetiti na veb adresi https://www.facebook.com/pages/Sabor-psihologa-Srbije i da ima već više od 200 pratilaca. Dr Dragica Pavlović− Babić je naglasila da je planirano istraživanje o stepenu studentskog zadovoljstva nastavnim sadržajima već pokrenuto, a da se osim nje i dr Veljka Jovanovića u to uključio i dr Oliver Tošković, pa da će za sam Sabor sve biti dobro pripremljeno. Kao dobru vest istakla je činjenicu da se i UNICEF− ova kancelarija u Beogradu priključila ideji da participira na radu Sabora i da će njihova pomoć biti dobrodošla, pogotovo jer su iskazali i spremnost da budu neka vrsta sponzora, a spomenula je i saradnju sa fondom »Katarina Marić« koji dodeljuje već 9 godina nagrade istaknutim studentima psihologije,pa je verovatno da će jedna od sesija biti posvećena dosadašnjim dobitnicima te nagrade. Kontaktirani su neki ugledni psiholozi starije generacije koji su pozvani da budu »pandan« rezultatima istraživanja sistema studija psihologije, i za sad PO ima načelan pristank nekih od njih da participiraju u radu Sabora, bilo video− zapisom bilo uživo. Dr Veljko Jovanović je naglasio da će PO, budući da je 2015. godina poslednja godina ciklusa finansiranja projekata koje podržava Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja , nastojati da svakako neko iz Ministarstva bude na Saboru i da se u programske aktivnosti uvrsti i Okrugli sto na kom bi predstavnik Ministarstva i neki od nosilaca dosadašnjih projekata sumirali rezultate iz ovog ciklusa finasiranja i naznačili razvojne planove koji će dominirati u sledećem ciklusu finansiranja. Povodom toga dr Pavlović− Babić i on su imali radni sastanak u Ministarstvu obrazovanja,nauke i tehnološkog razvoja i dobili načelan pristanak za takvu aktivnost.Članovi IO su obavešteni da u toku decembra održan i sastanak PO na Institutu za psihologiju kom su prisustvovali dr JELENA Matić −Sladojević i dr Miroslav Krstić (članovi Programskog odbora), a na kom je bilo mnogo konstruktivnih ideja.O tom sastanku na strani 5. opširnije.Treba istaći i da je PO u saradnji sa OO Sabora uspeo da organizuje jednu ne−naučnu, ali važnu novost − naime, tokom rada Sabora biće organozovana briga o deci kolega koji odluče da sa sobom povedu i svoje potomstvo....
KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 1.
KORISNE TRIBINE I SUSRETI U BEOGRADU I SMEDEREVU
U organizaciji udruženja “Zdravo da ste” , u Beogradu i Smederevu su od 5. do 9. 12. 2014, održani susreti i Okrugli stolovi sa gostima iz SAD i Engleske. Skup pod nazivom «Kako od ničega napraviti nešto? - kulturološko razvojni model sada i ovde» održan je u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju - Smederevo i uključio je 60 saradnika i gostiju iz oblasti obrazovanja, psihologije, umetnosti i alternativnih programa razvoja lokalne zajednice.
Tribina pod nazivom “Pozorište, razvoj, zajednica” održan je u Dečijem kulturnom centru u Beogradu i okupio je 100 aktivista iz različitih oblasti interaktivnog rada sa decom i mladima. Teme susreta bile su odnos izmedju ljudskog razvoja, kreativnosti, umetnosti, drame, obrazovanja i razvoja zajednice. Gosti su bili:
Lois Holzman, razvojni psiholog, direktorka East Side Institute iz Njujorka. Lois je aktivna u istraživanjima psihologije jezika, socijalne teorije Lava Vigotskog, primeni i građenju inovativnih psiholoških pristupa. Osnivač je socijalno-terapijskog pristupa ( zajedno sa Fredom Njumanom), aktivista u oblasti psihoterapije, obrazovanja, razvoja zajednice. Osnivač je i organizator „Performing the World“, internacionalne mreže aktivista u oblasti inovativnog, interaktivnog pristupa ljudskom razvoju. Autor je 10 knjiga, od kojih su najpoznatije: : „Performing Psychology: A Postmodern Culture of the Mind”; “Schools for Growth: Radical Alternatives to Current Educational Models”; “Lev Vygotsky: Revolutionary Scientist”, “Psychological Investigations: A Clinician’s Guide to Social Therapy”, “Vygotsky at Work and Play” i “The Overweight Brain”. Lois aktivno podržava i učestvuje u radu aktivističkih grupa u Srbiji i udruženja »Zdravo da ste« od 1996. godine...
Otvorena su pitanja na koji način se mogu kombinovati nauka, umetnost i aktivnosti u zajednici, kako se kroz aktivnosti grade razvojne strategije, na ličnom psihološkom nivou kao i na nivou grupe.
KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 2.
FORMIRAN CENTAR LjUBITELjA ATAČMENTA: SIGURNA BAZA
Na Filozofskom fakultetu u Nišu, 6. decembra 2014. godine, osnovan je Centar za proučavanje, procenjivanje i primenjivanje teorije afektivne vezanosti. Osnivačkoj skupštini prisustvovalo je četrdesetak kolega zainteresovanih za koncept atačmenta. Ovom prilikom prodiskutovan je i usvojen statut Centra i potpisan Osnivački akt. Takođe, izabrani su članovi Upravnog odbora, predsednik Centra, potpredsednik i sekretar.
Novo udruženje nosiće naziv SIGURNA BAZA, jer je to jedan od bazičnih koncepata u teoriji afektivne vezanosti. U entuzijastičnoj atmosferi, mladi psiholozi, ali i njihove starije kolege izneli su i niz ideja o mogućnostima rada Centra, počev od organizacije, edukacija i treninga, preko savetovanja i istraživanja, do izdavanja publikacija i rada u lokalnoj zajednici.
Članovi udruženja formulisali su i misiju kojoj će biti posvećeni u radu. Misija Centra je u primenjivanju dostignuća afektivne vezanosti u praktičnom radu sa decom, mladima i odraslima. Preciznije, cilj je da roditelji u porodicama, kao i zaposleni u institucijama (vrtići, škole, hraniteljstvo, bolnice...) savladaju i raspolažu pojmovnim kao i testovnim inventarom afektivne vezanosti, odnosno da u svim institucijama u kojima ima dece odrasli znaju i prepoznaju obrasce i strategije sigurne i nesigurne afektivne vezanosti, kao i načine prevazilaženja strategija nesigurne vezanosti.
Dakle, Centar će biti posvećen nastojanju da što više dece dobije sigurnu bazu, najpre u roditeljima, ali i u profesionalcima koji sa njima rade, jer to je uslov daljeg rasta i razvoja.
Tatjana Stefanović Stanojević
PREDSTAVLjAMO VAM PROGRAMSKI ODBOR SABORA PSIHOLOGA (3)
DR MIROSLAV KRSTIĆ
Dosadašnje obrazovanje
Filozofski fakultet upisao je na grupi za psihologiju 1973/74. godine na Univerzitetu u Nišu, gde je i diplomirao 26. 09. 1978. godine.
Nakon položenog pripravničkog i stručnog ispita započeo je specijalizaciju 01. 01. 1987. godine, a specijalistički ispit iz Medicinske psihologije položio je odličnim uspehom 25. 01. 1990. godine na Medicnskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i stekao je zvanje Specijaliste medicinske psihologije.
Na Filozofskom fakultetu na katedri za Kliničku psihologiju Univerziteta u Beogradu 27. 12. 1996. godine odbranio je magistarsku tezu pod nazivom “Inteligencija i razvojne psihijatrijske smetnje kod dece” i stekao je akademski naziv magistra psiholoških nauka.
Doktorsku disertaciju pod nazivom “Inteligencija i razvojne psihijatrijske smetnje kod dece i mlađih adolescenata (studija praćenja)” odbranio je 25. 12. 2001. godine na Filozofskom fakultetu na katedri za Kliničku psihologiju Univerziteta u Beogradu i stekao je akademski naziv doktora psiholških nauka iz oblasti kliničke psihologije.
Profesionalna karijera
Od 01. 10. 1978. godine radi kao volonter psiholog, a od 17. 10 1983. godine na poslovima psihologa na neodređeno vreme na Klinici za zaštitu mentalnog zdravlja, neurologiju i psihijatriju razvojnog doba u Dispanzeru za decu i omladinu Kliničog Centra u Nišu. Nastavno naučno veće Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu imenovalo ga je 17. 02. 2004. godine za člana Komisije za polaganje ispita iz Medicinske psihologije. Bio je raspoređen i obavljao je poslove šefa kabineta psihologa KC Niš. Pored edukacije iz Sistemske porodične terapije, ima edukaciju iz Psihoanalitičke psihoterapije i edukaciju iz Psihosocijalne pomoći i podrške. Član je udruženja psihologa Srbije. Član Društva bihevioralne teorije i prakse. Višegodišnji član izviđača Srbije. Član je i učestvuje u radu komisije za razvrstavanje dece ometene u razvoju od 1985-2010. godine. Član je i učestvuje u radu komisije za ocenu stepena psihofizičke ometenosti deteta od 2010. godine do danas. Od strane Saveta Medicinskog fakulteta u Nišu na sednici održanoj 27. 02. 2006. godine imenovan je u sastav Sudsko-psihijatrijskog odbora. Član je redakcije/uređivačkog odbora (od 1998. godine) časopisa “Psihologija danas”, časopisa Društva bihejvioralne teorije i prakse, Niš. Član je redakcije Zbornika radova (od 2008. godine do danas) Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Urednik je Međunarodnog tematskog zbornika radova sa međunarodnog naučnog skupa „Dani psihologije“ Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici od 2009. godine do danas. Od 06. 07. 2011. godine imenovan je za sudskog veštaka za oblast psihologija-uža specijalnost: medicinska psihologija.
KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 4.
PREDSEDNICA IO GOVORI ZA PN
Redakcija PN zamolila je predsednicu IO za razgovor u kom bi sumirala neke svoje utiske o prethodnom razvojnom periodu u radu DPS- a. Branka Tišma rado se odazvala našem pozivu i evo prilike da čujete i njene stavove.
Kao predsednik IO u toku protekle četri godine, koje su bile možda i najteže u istoriji društva izdražali ste razne pritiske koji su se ogledali i u nekoj vrsti tihog nezadovoljstva nekih naših kolega nivoom aktivnosti rukovodećih tela. Smatrate li da je nedovoljan uvid u stvaran status društva koje je pravno gledano NVO možda jedan od razloga takvih, ponekad i prebrzo donetih mišljenja?
B.TIŠMA: Smatram da bez obzira na pravni status Društvo psihologa ima svoj legitimitet izgrađen tokom svog trajanja i razvoja dugog 60 godina. Bez obzira na sve udare tokom svih ovih godina, Društvo je opstajalo i razvijalo se, ne uvek istovremeno sa drugim promenama koje su se dešavale oko nas, uključujući i društvene promene, razvoj struke i razvoj tehnologije. Period u ovom mandatu jeste bio posebno težak i buran sa mnogo aktivnosti. Susretali smo se problemima i tragali za mogućim rešenjima.. Ona su mogla da budu i drugačija. O tome se može diskutovati. Svi koji smo bili uključeni u rad različitih tela smo mnogo toga prošli i prevazišli. Na različite načine. Ono što jeste važno je za Društvo da je opstalo uprkos svim krizama i udarima kojima je bilo izloženo. Uvid u rad tela i organa je posredovan preko „Psiholoških novina“, sajta Društva, rada Skupštine u ovom periodu. Sva tela su radila svojim punim kapacitetima. Načini rada i odluke mogu da se komentarišu i predlažu druga rešenja. Za ovaj period ja bilo važno to što smo se trudili da budemo krajnje otvoreni kao telo, pri tome mislim na IO. Imali smo i mnogo podrške koja se očitavala na mnogo načina. U konačnom bilansu broj članova Društva se povećava, rad pokreću ili se reaktiviraju nove sekcije i podružnice. U formiranju različitih tela nismo imali nikakvih problema. Društvo ima sačuvan status i psiholozi se rado odazivaju na jasno iskazane potrebe Društva.
Ovaj mandat su obeležile i brojne ostavke i odlazak zaposlenih iz CPP-a. Ostavke su podneli:Aleksandar Baucal, predsednik Društva, Zoran Slavković, Ivana Leposavić, Petar Mitić, Branislav Strahinjić,Radmila Korica Tošović , Branka Funduk se povukla iz rada IO DPS, Snežana Smederevac i Aleksandar Dimitrijević, članovi NO CPP Milan Todorović, zamenik NO CPP, Biljana Lajović ,predsednik NO CPP, Svetlana Milanović ( predsednik NO DPS), Slavko Milojković , urednik „Psiholoških novina“. Otišla su 4 zaposlena iz CPP-a: Nataša Barišić −Ciganović, Nina Repac, Maja Perovic i Milena Šćurić su otišle različitim povodima iz Društva. Prilkom uključivanja u rad novh članova u IO DPS smo imali jasan stav da biramo članove Društva...
iz sekcija i podružnica iz kojih su prvobitno na Skupštini izabrani članovi IO DPS. I pored svih promena, radili smo kontinuirano i pravovremeno obavljali različite zadatke. Kad je započet ovaj mandat Društvo i CPP su delovali prilično udaljeno. Uređivanje ovih odnosa su započeli i dali veliki doprinos Aleksandar Baucal, Biljana Lajović i Milan Todorović.
Društvo se godinama suočavalo i sa materijalnim problemima. Prenetih sredstava iz prethodnog perioda nije bilo, broj članova Društva se naglo smanjio, a donacije koje Društvo dobijalo za organizovanje Sabora i za štampanje časopisa Psihologija od strane Ministarstva su se smanjile preko 50%. Nastale promene u društvenoj zajednici su uticale da se gotovo izgube druge donacije koje je Društvo ranije imalo. Sa ovakvom situacijom smo se izborili tako što smo sve troškove Društva sveli na minimum, koji je neophodan za njegovo funkcionisnje i rad svih tela i komisija. Mnoge poslove za koje smo ranije plaćali druge su preuzeli članovi IO DPS, a neke od poslova su preuzeli zaposleni u CPP. Angažovanje volontera je bilo značajno u ovom periodu. Ovo je značilo unošenje značajnih promena u raspoređivanju i podeli poslova kod zaposlenih. U procesu je definisanje poslova sekretara Društva.To će za sobom povući i sistematizaciju radnih mesta ostalih zaposlenih u CPP, što je u velikoj meri u praksi i urađeno. Pri ovom poslu treba voditi računa da se poslovi ne preklapaju, što je postojalo u prethodnim sistematizacijama, i da se obezbedi postojanje međusobne razmene i saradnje među zaposlenima u CPP, bez obzira na moguće promene među zaposlenima u budućnosti.
Rad je na početku ovog mandata bio otežan i zbog uhodanog načina rada i funkcionisanja. To je bilo najteže prepoznati. Imali smo neoperativno i sporo telo, sa veoma aktivnim članovima, sa mnogo odluka koje se sporo realizuju ili se ne realizuje. Sporost u radu smo značajno umanjili sedmičnim sastancima sekretarijata. To je donelo i novi problem. Osećaj isključenosti članova IO koji nisu bili i članovi sekretarijata. Treba imati u vidu da je ovo prvi mandat u trajanju od četri godine i to je od nas svih zahtevalo da menjamo svoje prioritete , vizije, uhodanost.
KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 4,5 I 6.
ODRŽANA VAŽNA TRIBINA NA BEOGRADSKOM FILOZOFSKOM FAKULTETU
Udruženje studenata psihologije „Stimulus“ organizovalo je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 23. decembra tribinu pod nazivom „Biti ili ne biti – dobre i loše strane telesnog kažnjavanja dece“. Na tribini su govorili dr Aleksadar Baucal, dr Jelena Vranješević, dr Jovan Mirić, dr Nada Korać i dr Zoran Milivojević. O interesovanju za ovu temu svedočio je i pun amfiteatar, kao i dužina trajanja cele tribine. Ovim tekstom se, nažalost, ne mogu preneti sve ideje i komentari koji su na tribini bili izneti, ali je namera da se čitaoci upoznaju barem sa osnovnim polazištima učesnika tribine.
Aleksandar Baucal je istakao koliko je za studente koji su prisustvovali tribini ovo zanimljiva situacija, pošto imaju prilike da vide primenu psiholoških istraživanja i u sferi zakona. On se pozvao na metaanalizu Elizabet Geršof koja je pokazala da će primena fizičkog kažnjavanja u proseku dovesti do neposredne poslušnosti, ali da će imati niz negativnih efekata, ali je naglasio da je većina analiziranih istraživanja bila neeksperimentalna. Aleksandar Baucal spomenuo je i noviju longitudinalnu studiju u kojoj je preko 3000 parova majke i dece praćeno od prve do pete godine deteta, a u kojoj su analizirani efekti blage forme fizičkog kažnjavanja. Nalazi ove studije pokazuju da je primena ovakve kazne dovela do povećane agresije dece, kao i da su efekti ove forme kažnjavanja bili nezavisni od emocionalnog odnosa majke i deteta. Drugim rečima, na osnovu naučnih istraživanja možemo zaključiti da je verovatnoća veća da će telesna kazna dovesti do negativnih, nego do pozitivnih efekata.
Jelena Vranješević je navela da je važno, ukoliko se telesno kažnjavanje zabrani, roditeljima ponuditi alternativu i ukazati im na raznovrsne vaspitne postupke. Ona zastupa stav da zabrana telesnog kažnjavanje ne utiče na autoritet roditelja, ali i da se promenom zakona postepeno menja i stav ljudi o određenom fenomenu. Ona je tako navela primer Švedske u kojoj je zakon o zabrani telesnog kažnjavanja donet sedamdesetih godina prošlog veka, gde je pre uvođenja zakona samo oko 30% ispitanih roditelja bio protiv telesnog kažnjavanja, dok je skorašnja ponovljena anketa pokazala da se ovaj procenat porastao na iznad devedeset.
Jovan Mirić je naveo da u istraživanjima o telesnom kažnjavanju postoji veliki broj konfundirajućih varijabli koje nisu uzete u obzir. On je istakao da su se psihološka istraživanja bavila veoma malim delom ove oblasti, pa da bi bilo problematično generalizovati, kao i da prema postojećim nalazima treba biti kritičniji. On je, takođe, naglasio da psihološka istraživanja nisu dokazala štetnost fizičke kazne. Naveo je i da se ovom temom ulazi u polje vrednosti, da telesno kažnjavanje u našoj sredini postoji odavno, da ima legitimitet kao institucija, a da novine tek treba da se legitimišu. On je takođe ukazao na to da sve ima dobre i loše strane, tako da, iako zabrana telesnog kažnjavanja može dovesti do pozitivnih posledica, takođe može i do negativnih.
Nada Korać je podelila sa prisutnima svoj utisak da preovlađuje atmosfera da bi zabranom telesnog kažnjavanja propala važna civilizacijska tekovina. Ona je sumirala izlaganja svojih kolega i zaključila da nema jasnih i nedvosmislenih nalaza da je kazna štetna, a onda je pitala postoje li dokazi da je korisna. Takođe je navela da, dugotrajnim korišćenjem, delotvornost kazne opada. Nada Korać je navela stav da bi država, ukoliko psiholozi kao struka kažu da nemaju nepobitne dokaze da je telesna kazna štetna, imala pravo da od njih traži da roditelje uče metodologiju telesnih kazni (kada udarati dete, koliko puta, koliko često). Ona je navela da se često kaže da je telesna kazna instrument za postizanje nečega, pa je postavila pitanje čega.
KOMPLETAN TEKST NA STRANI BROJ 6.
Sonja Banjac
OTVORENO PISMO IZVRŠNOM I NADZORNOM ODBORU DPS
KUDA SMERAJU „SMERNICE
Iznenadili smo se i začudili kada smo pročitali tzv. „Smernice uređivačke politike Psiholoških novina“, koje je potpisao Izvršni odbor DPS. Očekivalo bi se na prvi pogled da pod takvim naslovom neka nova redakcija (ili kandidat za urednika) obznanjuje čitaocima osnovu svoje buduće uređivačke politike.Taj tekst se i ne odnosi na celokupnu uređivačku politiku već samo na rubriku „Reagovanja i komentari“ i ne govori o smernicama, već predstavlja skup izričitih zahteva i naredbi Redakciji i zabrana i propisa mogućim autorima priloga.
Nezavisno od pitanja prihvatljivosti sadržaja, ovaj dramatično intoniran tekst mora imati ozbiljan povod, a po prirodi stvari povod mora biti svežijeg datuma. Pogledali smo tu rubriku i utvrdili da su se, otkad je pod novom Redakcijom uvedena, u njoj pojavila dva teksta prof. B. Kuzmanovića i jedan prof. Ž. Trebješanina, jedan „odgovor“ D. Babića, odgovor sa komentarom glavne urednice i jedan tekst Izvršnog odbora koji bi se teško mogao nazvati odgovorom Ž. Trebješaninu. Ako su tekstovi ova dva profesora bili povod i razlog za ovakve radikalne poteze IO (a morali su, jer drugih tekstova nije bilo), onda je jasno da je to samo izgovor da se spreči svaka javna kritika i uništi kritička javnost. Jer, mora se najpre postaviti pitanje šta je tačno i za koga u tim tekstovima uvredljivo i zašto odmah nije neko od prozvanih ili bilo ko drugi označio to javno, preko PN. Drugo, zašto bar sada nije naveden neki primer i time koliko-toliko bili argumentovani stavovi u Smernicama umesto što se implicitno i krajnje paušalno ovi tekstovi žigošu. Bez navođenja primera ostaje utisak krajnje proizvoljnostiu shvatanju pojmova vređanja i omalovažavanja. Ne može se valjda svaka kritika smatrati uvredljivom. Inače, u „Smernicama“ se govori o napadanju i napadnutom , ne o kritici i kritikovanom. Čak se kritičaru uzima za zlo i „pokretanje snažnih emocija kod napadnutih pojedinaca ili grupa“ (!?), pa i „kod članova Društva“ (!!!).Da su odjednom i emocije postale problem govori i to što se u jednom od zahteva ističe i sintagma „i bez pokretanja i izazivanja snažnih osećanja“ (ne kaže se ni negativnih). Šta bi to drugo bilo nego zabrana polemičkih tekstova kao žanra kojeg karakterišu i igra reči i ironija i izazivanje osećanja? Ovo je restriktivnije od Zakona i našeg i novinarskog Etičkog kodeksa. Želi li neko od DPS da napravi mrtvo more? Da se ništa ne talasa? Tako nešto nije zapamćeno u istoriji DPS.Već u programskom uvodniku, na prvoj strani prvog broja PN, istaknuto je da se želi da ovaj list, pored ostalog, ima funkciju tribine na kojoj će se sučeljavati različita mišljenja i da će Redakcija negovati polemike u okvirima elementarne pristojnosti.
Razume se, pravo je IO da razmatra i ostvarivanje uređivačke politike Novina, ali bi bilo normalno da se to čini na zajedničkom sastanku sa Redakcijom, što se ovde nije dogodilo (da li je održan ijedan zajednički sastanak?). Mogu se donositi i revidirati i neke smernice, ali je logičnije da ih predloži Redakcija, a da ih IO (kad već ne postoji Savet), uz moguće korekcije, usvaja ili bar da se donose na zajedničkom sastanku.Najmanje je logično da IO šalje Redakciji preko PN definitivni spisak zahteva, zabrana i apriornih odluka, što svedoče i formulacije tipa „doneta je odluka“ i „integralni tekstovi sa ovakvim sadržajima neće se objavljivati“. Sa zabrinutošću se pitamo: a ko će kontrolisati da li će se neki sumnjiv tekst (koji nije po ukusu nekoga u IO ili oko njega) objaviti ako već IO pokazuje da nema poverenja u Redakciju? Da li će ga Redakcija dostavljati nekom zaduženom članu IO da ga konačno odobri ili zabrani? Ko donosi konačnu odluku? Bojimose da ovo nije samo uvođenje cenzure i nametanja pojačane autocenzure (čega je već bilo) nego nasrtaj na slobodno mišljenje i elementarno pravo na kritiku, te zatiranje i onako jedva čujne kritičke javnosti. Sme li se to dogoditi baš u Društvu psihologa? I ko je taj neprikosnoveni koga treba na ovaj način zaštititi? Mi do sada takvog nismo imali. Predsednik DPS stalno ponavlja da treba kritikovati pojavu i napadati problem, a ne ličnost, kao da neke probleme ne stvaraju baš određeni pojedinci. Šta se to traži? Da se ne pomene ime onog koji loše, neefikasno i neodgovorno radi? Da li je to došlo vreme Radoja Domanovića?
Konačno, neobično je to stalno, ali pogrešno, pozivanje na Zakon o informisanju. Kao da se poručuje: naše Novine i nisu prave novine iako se tako zovu, nego onako, neki kao bilten zatvorenog karaktera. Zaboravljate da su pri pokretanju one prošle proceduru kao i ostale novine, da su imale pretplatnike iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije, da su ih dobijali i čitali i nepsiholozi, itd. Prosto je neverovatno: dosad su sve uprave DPS želele da podignu status PN, a samo ova da im smanji i tako ih unizi. I šta se konačno time želi reći: da se zbog nižeg statusa sloboda može smanjiti i kritika ukinuti, a samovlašće i bahatost sakriti?Pozivamo vas (osobito Nadzorni odbor) da dobro razmislite kakve bi bile dugoročne posledice ako bi svi članovi DPS na ovo pristali.
Bivši urednici i saradnici Psiholoških novina
Prof. dr Žarko Trebješanin
Prof. dr Bora Kuzmanović
Prof. dr Nenad Havelka
Prof. dr Biljana Trebješanin
Prof. drSlavko Milojković
Dipl. psiholog Spomena Milačić
Dipl. psiholog Milojko Stojanović
ORGANIZACIONI ODBOR POSETIO ZLATIBOR
Prema informacijam koje su na 35. sednici predočene članovima IO tokom decembra dva člana Organizacionog odbora Sabora psihologa (Duško Babić i Vesna Čorto) su posetili Zlatibor, mesto održavanja 63. Sabora psihologa . Uz iznimnu pomoć koleginice Jelene Mitrašinović−Brašanac, koja je treći član OO, obnovljeni su kontakti s čelnim ljudima opštine Čajetina i čelnim ljudima uprave studenstskog odmarališta »Rarko Mitrović« u kom će se naučno-stručni skup održavati. Naglašeno je da će cene smeštaja biti iste kao prošle godine, a i da je u okviru smeštajnog objekta obnovljena trim i fitnes sala, koju će učesnici Sabora moći besplatno koristiti u slobodno vreme.
Napomenuto je i da je prošlogodišnji sponzor kompanija »Zlatiborac« iskazala nameru da ponovo pomogne uspešnom održavanju Sabora psihologa. Svi kolege koji su prošle godine prisustvovali Saboru nose lepe uspomene na kvalitetan smeštaj, ljubazno osoblje i izuzetnu gostiprimljivost domaćina, a novosti koje su u međuvremenu precizirane (organizovana je briga o mališanima koji će s roditeljima −psiholozima doći na skup, omogućeno korištenje reakreativnih sportskih sadržaja) sigurno će upotpuniti vaš boravak na najbolji mogući način.
OSIM OVIH TEKSTOVA U BROJU 380 OBJAVLjENI SU I TEKSTOVI O EFPA REAGOVANjU NA NEKE ETIČKE PROBLEME U RADU NEKIH PSIHOLOGA,TEKST MIRJANE VELjKOVIĆ O OSNIVAČKOJ SKUPŠTINI SEKCIJE VOJNIH PSIHOLOGA, TEKST O SASTANKU PROGRAMSKOG ODBORA SABORA 2015., VEST O TOME DA JE PREMINULA PROF. DR JELENA VLAJKOVIĆ I NAJAVA IN MEMORIMA UGLEDNOJ KOLEGINICI, PREPORUKA ZA ČITANjE, PRIKAZ KONFERENCIJE REAGOVANjE OBRAZOVNO VASPITNOG SISTEMA U KRIZNIM SITUACIJAMA.
FB stranica Društva
Instagram profil Kongresa
Programi obuka
Postanite član 
Pred izazovom ste?Želite više!