Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Психотерапија продуженог излагања (ПЕ) за рад са ПТСП-ом

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

S obzirom da su dnevne novine u kojima je objavljena reakcija Društva psihologa Srbije na članak objavljen u njima povodom izrade novog Zakona o psihološkoj delatnosti, uzele sebi za pravo da izmene tekst našeg saopštenja, u interesu istinitog obaveštavanja javnosti objavljujemo ga na našim stranicama.

Poštovani,

Molimo vas da objavite reakciju Društva psihologa na prilog koji ste 24.02.2020. objavili pod naslovom Ko krade psihoterapiju.

Vrlo je teško polemisati sa tekstom koji sadrži potcenjivački ton i klijentelističku pozadinu. Ipak, na osnovnu tezu objavljenog teksta pokušaćemo da odgovorimo.

Društvo psihologa Srbije već duže vreme (od 2015.) priprema dokument koji bi u formi predloga nacrta Zakona trebalo da bude upućen nadležnima u skorije vreme. Prvi zakon koji reguliše psihološku delatnost u našoj zemlji donesen je 1996. Tokom godina njegove primene pokazalo se da su potrebne velike promene u regulativi u skladu sa savremenim trendovima u ovoj oblasti. Poseban podsticaj za donošenje novog zakona bile su sve veće zloupotrebe, lažna predstavljanja i uopšte nestručno i neovlašćeno bavljenje psihološkom delatnošću. Oštećeni u tim postupcima skoro da nemaju nikakvu mogućnost da budu zaštićeni, a s obzirom na povećanje potražnje za psihološkim uslugama, ovih slučaja prevara je sve više. 

Psiholozi kao profesionalci imaju pravo na zaštitu svog profesionalnog identiteta i delatnosti, kao što je imaju i u praksi koriste brojne druge struke: lekari, advokati, arhitekte... U tom smislu je u predloženom Zakonu predviđeno osnivanje psihološke Komore koja bi bila nadležna da reguliše profesionalnu delatnost psihologa, tako što bi se to odvijalo na jednom mestu (u Komori), a ne u okviru 7-8 ministarstava koliko ih je danas nadležno za regulative u različitim oblastima u kojima psiholozi rade. 

Psihološka delatnost je vrlo razuđena i obuhvata poslove koji se tiču procene i prevencije kao i edukacije, intervencije i istraživanja. U oblasti intervencije nalaze se i psihoterapijske usluge i one čine sastavni deo psihološkog obrazovanja, kao i one u oblasti procene, prevencije, edukacije i istraživanja. Osim psihologa, intervencijama u različitim vidovima pomaganja ljudima u oblasti mentalnog zdravlja bave se i neke druge profesije, prvenstveno psihijatri, ali u pojedinim oblastima i socijalni radnici, defektolozi i neki drugi. Zbog toga je bitno definisati da se psihološkom delatnošću mogu baviti isključivo psiholozi sa odgovarajućim akademskim obrazovanjem na akreditovanim institucijama, kao što se advokatskom delatnošću mogu baviti samo oni koji imaju valjano pokriće za to. Nikakvi kursevi, udruženja, savezi i slične tvorevine ne mogu biti valjano pokriće za bavljenje psihološkom delatnošću osim obrazovanja za psihologa. To naravno ne znači da se, na primer, psihoterapijom ne mogu baviti i druge struke koje imaju takvu kompetenciju u opisu svoje profesionalne delatnosti stečenu kroz akreditovane akademske studijske programe priznate u sistemu obrazovanja, ali svakako znači da psihoterapija jeste i u oblasti psihološke delatnosti. Kao što se procenom, prevencijom i istraživanjima mogu baviti i druge struke u domenu njihove delatnosti, ali zbog toga neće tvrditi da se bave psihološkom delatnošću, jer se njome može baviti samo psiholog.

U svakom slučaju istorijsko podsećanje, i to selektivno, na to kako se razvijalo bavljenje „dušama” ljudi sa emocionalnim problemima je potpuno izlišno, kao što bi bilo i podsećanje, izvučeno iz istorijskog konteksta, da su se hirurgijom, internom medicinom i stomatologijom u prošlosti bavili berberi. 

Tačno je da monopol nad psihologijom i psihološkom delatnošću kao profesionalnom delatnošću psihologa mogu imati samo psiholozi i to predlog Zakona i predviđa, a ako neko ima žarku želju da se naziva psihologom i da se bavi psihološkom delatnošću, nikome nije zabranjeno da studira i sticanjem diplome stekne sva prava koja mu po Zakonu pripadaju.

A što se tiče odgovora na pitanje ko krade psihoterapiju, mogli bismo reći da ima brojnih lopova, između ostalih na primer, neke balerine i frizerke, a dobro bi bilo videti i ko su saučesnici u tom lopovluku. 

 

Društvo psihologa Srbije

 

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић