Tehnike forenzičkog intervjuisanja
  • Serbian Language
  • English (UK)

Autor: dr Boris Kordić, redovni profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu, predsednik Odbora za krizne intervencije DPS, predsednik Nadzornog odbora CPP, predsednik Komiteta za edukaciju Beogradskog psihoanalitičkog društva

Pandemija izazvana korona virusom (COVID-19) je podstakla vladajuće strukture država u svetu da preduzmu oštre mere radi suzbijanja širenja zaraze izazvane korona virusom. Mnoge države nisu dobro odreagovale u početku zbog nedovoljne informisanosti i nesnalaženja u situaciji koja se može opisati kao nejasna, neizvesna, nepredvidljiva, nesigurna. Primer Kine kao države koja je primenila vrlo disciplinovano oštre mere u suzbijanju širenja zaraze postala je primer za ostale države u svetu. Za Kinu kao državu u kojoj je i dalje kolektivizam izraženiji od individualizma nije bilo problem da se date mere sprovedu. Za zemlje Evropskog kontinenta, u kojima je individualistička orijentacija dominantna, bilo je potrebno vreme da se shvati značaj ograničavanja slobode kretanja i međusobnog komuniciranja kao prevencije daljeg širenja pandemije. Ljudi su se našli u situaciji da ograniče slobodu kretanja, da se preorijentišu na online komunikacije sa drugima, organizacije su promenile način rada i, gde god je to moguće, okrenule se radu od kuće. Ovakva promena u stilu života diktirana ozvaničenim merama izazvala je niz psiholoških reakcija kod ljudi. I psiholozi su ljudi, i stoga je za očekivati da će prva reakcija biti kao kod ljudi iz naše okoline sa kojima najviše komuniciramo, međutim, psiholozi zahvaljujući struci poseduju znanja koja se u ovoj situaciji mogu primeniti kako bi se razumela situacija u kojoj se nalazimo i našli putevi najadekvatnijeg odgovora na datu situaciju. Ovaj članak ima za cilj da nas podseti na neke od zakonitosti koje je psihologija objasnila, da ih primenimo u prilagođavanju na novonastalu situaciju, i da, na osnovu iskustva samopomoći, pomognemo drugima sa kojima smo u kontaktu, bilo formalno ili neformalno.

Na početku treba podsetiti da je čovek biće koje se uglavnom ponaša po automatizmu, takozvani kognitivni lenjivac, a samo u određenim situacijama koristi racio da dobro razmisli o situaciji i donese adekvatnu odluku, takozvani motivisani taktičar. Kognitivne šeme i pristrasnosti upravljaju našim opažanjem sveta, a nesvesni porivi i pounutrene slike odnosa sa značajnim drugima utiču na naše ponašanje i bez naše svesti i samorefleksije o tome.

Prvo želim da skrenem pažnju na pitanje autoriteta. Ljudi imaju različiti odnos prema autoritetu. U situaciji pandemije važno je da se svi pridržavaju preporuka koje dolaze od vladajućih struktura društva, tj. od onoga što označavamo kao legitimni autoritet. S obzirom da je reč o situaciji koja je povezana sa strahom od smrti mnogi će se pridržavati preporuka kako bi se zaštitili od zaraze. Kod njih je na delu poslušnost prema legitimnom autoritetu. Međutim, postoje ljudi koji imaju problem sa autoritetom i vide poslušnost kao gubitak svoga Ja, i stoga pokazuju oblike otpora kroz nepoštovanje proklamovanih mera. Vlast protiv pojedinaca koji upadljivo krše donesene propise preduzima oštre kaznene mere kao vid kontrole ponašanja. Kod ljudi koji pokazuju manja odstupanja psiholog može pružiti podršku na različite načine, posebno isticanjem solidarnosti sa drugim ljudima (naglašavanje prosocijalnih i altruističkih motiva), objašnjavanjem potrebe za kontrolom protiv “nevidljivog neprijatelja” i slično. Postoje nalazi istraživanja koji su paradoksalni i kažu da je efekat poslušnosti manji kada se pojačava lična odgovornost za ponašanje. U tom smislu ne treba naglašavati vlastitu odgovornost već solidarnost i spremnost da svi budemo zajedno u borbi protiv pošasti koja nam preti. Takođe nije dobro ohrabrivati preispitivanje legitimnog autoriteta, bar ne dok je nevolja u toku, jer to vodi nesigurnosti, traganju za drugim autoritetima, smanjivanju solidarnosti među ljudima i jačanju tendencija koje vode neadekvatnom ponašanju.

Sledeće važno pitanje se tiče emocionalnih reakcija. Najčešća reakcija je strah i anksioznost, a kao prateće reakcije može da se javi depresivnost, pojačana iritabilnost, obuzetost negativnim mislima i slično. Postoje naravno ekstremni slučajevi narušavanja mentalnog zdravlja koji treba da se upute nadležnim medicinskim službama, međutim ovde je važno istaknuti pojačane emocionalne reakcije koje su očekivane u situaciji koja je nenadana, nova i neizvesna. Pristup psihološke podrške treba da bude sličan psihološkoj prvoj pomoći kada se objašnjava da su takve emocije normalna reakcija na vanredno stanje. Dalje se može obratiti pažnja na negativne tokove misli koje negativne emocije pokreću. One mogu da se pretvore u krug koji ne prestaje i samo dodatno pojačava početnu anksioznost. Treba uputiti ljude da je važno da se ponašaju kako je propisano da bi se zaštitili od prenošenja virusa, ali da u okviru tih ograničenja mogu da nastave sa svojim svakodnevnim aktivnostima i zanimacijama. Savetuje se da se vesti ne prate non-stop već u jednom periodu dana kako bi se informisali o trenutnom stanju. Na taj način čovek može da se bavi pozitivnim stvarima, da se oseća dobro i da širi takvu atmosferu sa ljudima sa kojima komunicira.

Naredna važna stvar, koja sledi iz prethodne, je pitanje organizacije slobodnog vremena povezano sa samoizolacijom i ograničenjem kretanja. Čovek je u situaciji da se suočava sa monotonijom i dosadom. U psihoanalizi postoji izraz “kapacitet da se bude sam” koji predstavlja razvojno dostignuće ljudi koji su prošli iskustvo dovoljno dobrog roditeljstva koje je u njih usadilo osećanje blagotvornog prisustva drugog i kada su sami. Ljudima koji poseduju tu sposobnost ne predstavlja problem biti u samoizolaciji, pogotovo što se nalaze u svom okruženju (za razliku od situacije sa karantinom). Ljudi koji nemaju razvijenu sposobnost da budu sami postaju nervozni jer se suočavaju sa problemom popunjavanja slobodnog vremena bez mogućnosti viđanja sa drugim ljudima kako su inače navikli. Na neki način se takvi ljudi suočavaju sami sa sobom i nejasno postaju svesni značaja koji drugi ljudi imaju za njihovo dobro osećanje. Danas društvene mreže, internet, mobilna telefonija i druga sredstva komunikacije pomažu da čovek ostvari kontakt i komunikaciju i kada nije u nečijoj neposrednoj blizini.

Potrebno je istaći i sklonost ljudi da prepričavaju stvari koje su čuli na svoj način, a tako se razvijaju glasine i šire lažne informacije. To može biti opasno ako glasine šire ljudi koji obrađuju tekuća dešavanja na negativan način (ljudi skloni paranoidnom tumačenju sveta), tako što, na primer, uvode teorije zavere i slična tumačenja u situaciju koja je sama po sebi krizna. Ovakva tumačenja znaju biti izuzetno sugestivna i psiholozi moraju da prepoznaju vlastite unutarnje reakcije koje tome naginju i da se bore protiv njih skretanjem pažnje na objektivne činjenice i propisane postuke koji nas štite da ostanemo zdravi i sačuvani. 

Ovo je samo moguća lista važnih stvari. Ono što na kraju želim da naglasim je važnost isticanja pozitivnih osećanja i obrazaca ponašanja u borbi protiv negativnih osećanja i ponašanja. U toku pandemije postoje propisana ponašanja koja nas štite od širenja zaraze i ona predstavljaju odbrambeni sistem koji treba obavezno koristiti. Takvo ponašanje ubrzo postaje automatizovano i čovek o tome više ne razmišlja. Ali ostaje borba sa negativnim osećanjima i ponašanjima. Najbolje sredstvo nije suprotstavljanje, već isticanje pozitivnog u čoveku, čime se osnažuje duboko ljudska potreba za životom, povezanošću s drugima i potvrđivanjem sebe.  

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

PSIHOLOZI VOLONTERI POMAŽU GRAĐANIMA SRBIJE U KRIZI IZAZVANOJ VIRUSOM KOVID 19

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić