• Serbian Language
  • English (UK)

„Психолошке новине“, новембар 2013, број 369.

С а ж е ц и

 ИТЕРВЈУ

 ДР ИВАН ЈЕРКОВИЋ О ПЛАНОВИМА ЗА РАЗВОЈ ДРУШТВА

Пише:В.С.Дисић

ПН: Прошло је тек десет месеци од кад сте на челу ДПС−а, али сте сигурно стекли комплетан увид у све аспек­те рада нашег јединог струковног удружења. Како видите најкрупније проблеме, које ДПС мора превазићи, не би ли неки ( помало и инерцији склони ) колеге увидели да без ја­ког струковног удружења струка назадује или стагнира?

др Иван Јерковић: Ја сам дошао на чело ДПС−а као човек са стране, у тренутку када је ДПС био скоро паралисан унутра­шњим поделама. Пре свега морам да кажем да је ДПС био у својеврсној блокади у којој су се огледале како концептуалне несугла­сице тако и лични анимозитети на разли­читим нивоима управљања Друштвом. То се морало прекинути јер је доносило само штету свима, а поготово нашој професији. Људи су се исцрпљивали прозивкама, над­мудривањима, па и блаћењем, а оно што је требало да ради Друштво тек је чекало да дође на ред. Донедавни садржај „Психо­лошких новина“ добро описује ово стање исцрпљујуће борбе око Друштва. И сам сам у неколико наврата поменут у ПН у невероватним контекстима, али не бих о томе сада. Резултат тих обрачуна био је осипање чланства и све веће окретање леђа Друштву код старих чланова и ис­товремено потпуна незаинтересованост младих за чланство у Друштву. Себи сам ставио у задатак да се окренемо раду у интересу струке и то почиње да се дешава. Ово није први пут у мојој каријери да се налазим на челу неке организације у моменту када је упитан њен опстанак и функционисање. Сматрам да ме за то препоручује мој лични несвађалачки стил, коректност у опхођењу и уважавање различитих стаја­лишта. Видећемо колико ћу у томе успети.

(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, страна 1 и 3)

Поводом  цитате анализе

Пише: Станиша Милошевић

У свету, посебно у земљама са високом научном продуктивношћу, цитираност у угледним међуна­риодним часописима се одувек сматрала као једна од најбитнијих оцена вредности и квалитета науч­ног рада. Учесталост одзива на публиковани рад није само мера међународног вредновања научног рада, него и основа за усмеравање даљих научних активности и на неки начин усклађује међународне стандарде за спровођење и процесуирање научних истраживања. За цитатне анализе радова из разних подручја науке користе се различите базе података и програма. Најпоузданија и најпознатија је WoS (Web of Science) са три основне базе података које покривају највећим делом радове из природних нау­ка (SCI), а знатно мањим делом радове из друштве­них и хуманитарних наука (SSCI и AHCI). Друге базе података које су се користиле су Google Scholar, PubMed, Publish or Perish програм са базом података такође из Гогле-а и др.

У „Психолошким новинама“ бр. 368, М. Биро анализирао је карактеристике два начина евалуације цитираности на основуWоS-а и Google Scholar-а, напомињући њихове предности и недостатке у цитирању радова. Иако је истакао основне недостаке Google Scholra-а, предност у анализи цити­раности дао је Г.С., на основу чије базе података је израчунао индексе цитираности српских психолога. То је највероватније учинио због лакоће израчунавања индекса, као и про­ширене базе психолошких радова који нису условљени језичким огра­ничењима, а укључене су моногра­фије и друге релевантне документе. Свакако да оваква цитатна анализа има, како сам назив сугерише, више школску употребу за брзу и ширу евалуацију радова, погодну за потребе високошкол­ских и других институција. Међутим, за објективно вредновање научних радова у међународним разме­рама WоS цитатна анализа са три базе података по­крива све најзначајније светске часописе, где далеко више преовлађују они часописи са SCI листе који имају највећи импакт фактор. То су иначе научни ра­дови који се према неким међународним стандарди­ма у просеку процесуирају, мање више у зависности од научне дисциплине, броја аутора и др., око три године од саме идеје до коначног објављивања рада. Наведене чињенице су важне, а и обзиром да је пси­хологија мултидисциплинарна наука друштвеног и природног карактера, супротно преовлађујућем схватању у нашој психолошкој и широј средини, најприродније је да вредновање научних радова буде усмерено у том правцу. Шта више, психолошки ча­сописи су у WоS-у разврстани осим у друштвене на­уке (SSCI) и у природне науке (SCI).....

Препорука за читање

На оснoву увида у три интернет перезентације Филозофских факултета које су врло посећене ( новосадски, нишки и београдски ФФ), брзом ана­лизом дошло се до података да само сајт Фило­зофскг факултета у Нишу омогућује посетиоцима своје презентације комплетан, ажуран и свим де­таљима поткрепњен увид у у одбрањене дипломс­ке, и у одбрањене докторантске радове, и то студе­ната са свих одељења, што је својеврсна ризница за истраживаче и пасиониране пратиоце наше науке, док сајт ФФ у Новом Саду велику пажњу посвећује ажурности и целовитости радова објављених у ча­сипису „Примењена психологија“(2013, вол. 6, бр. 3), па се на адреси http://primenjena.psihologija.edu.rs/, могу читати ( у комлетном облику, а не као са­жетак) најновији радови наших психолога:Синише Суботића (Преглед метода за утврђивање броја фактора и компоненти (у ЕФА и ПЦА),Предрага Теовановића (Модели латентног раста у лонги­тудиналним истраживањима),Данке Пурић и Го­рана Опачића (Подузорковање, самоузорковање, поступак ‘универзалног ножа’ и њихова употреба у поступцима за статистичку анализу мултиварија­ционих података),Јанка Међедовића (Анализа ин­теракција предиктора у моделима линеарне регре­сије: пример страначке евалуације),Александра Васића и Душане Шарчевић (Од алфе до омеге и натраг),Јелене Радановић и Немање Вација (Ана­лиза времена реакције моделовањем линеарних мешовитих ефеката)......

ИТЕРВЈУ

РАЗГОВОР СА АУТОРИМА ТОTALASSESSMENT−а др Г. Кнежевићем и доцентом Г.Опачићем

Пише: В.С.Дисић

 

ПН су се до сад ређе бавиле академским постиг­нућима психолога који се баве стварањем домаћих мерних инстумената, о овај дужи разговор је при­лика да то исправимо. Др Горан Кнежевић, (ван­редни професор ФФ у Београду на предметима „ Психологија индивидуалних разлика“,“Психологија интелигенције“и „Мултиваријациона статистика у психологији“ )и др Горан Опачић (доцент на пред­метима „“Психометрија“,“Принципи психолошког тестирања“) љубазно су пристали на разговор.Поста­вили само прво питања др Кнежевићу, иако су колеге потпуно равноправни аутори мерне батерије.

ПН:У Вашој, тек завршеној књизи „Селек­ција људства:елементи, изазови и једно прак­тично решење“ на 276 страна приказали сте теоретски развој самог поступка селекције и пси­хометријске карактерситике Вашег мерног инстру­мента „TOTALASSESSMENT“ (селекционе батерија која мери и интелигенцију, и личност и интересо­вања, a превод би би „Потпуна процена“) базираног на теоријском моделу Великих пет. Зашто сте се Ви и коаутор др Горан Опачић одлучили управо за тео­ријски модел Великих пет у делу батерије који мери црте личности −HEDONCA ?

Др Кнежевић: Због тога што је то емпиријски највише заснован модел личности. Супстантивна ем­пиријска евиденција прикупљена у последњих седа­мдесет година говори о томе. Свест о конвергенцији анализа различитих база података прикупљених ме­рењем личности ка петофакторском решењу почела је да се помаља још педесетих година прошлог века, али је шире прихватање ове чињенице било одложено неких тридесетак година. Различити су били разлози за ово одлагање, и то је, мислим, посластица од теме за све оне који се баве развојем научних парадигми и утицаја доминирајућих интелектуалних интерпрета­тивних матрица на „читање“ емпиријских података. Интересовање за модел „Великих пет“ се опет посте­пено појачава осамдесетих година прошлог века, а онда следи експлозија истраживања на његовом тра­гу, која су довела до тога да се психологија личности радикално променила у односу на период када су о теоријама личности писали Хол и Линдзи. Довољно је узети у руке неки данашњи уџбеник психологије личности и упоредити га са овим класиком из кога смо сви учили, па ће се разумети о чему говорим. HEDOНCA није назив целокупне селекционе ба­терије (њен назив је TOTALASSESSMENT), већ се односи на Инвентар личности из те батерије и њему подлежни модел базичне структуре. То је у основи петофакторски модел допуњен оним што аутори верују да представља адекватнији модел базичног простора личности: димензијом Дезинтеграције и димензијом Поштења.....

ПН. Тренутно завршавате други део тројног представљања система Тottalassesment домаћој стручној јавности: Ваша књига бави се аспектом интересовања. Кад можемо очекивати да књига буде публикована и доступна?

Др Опачић: Књига која покрива подручје про­фесионалних интересовања је у садржинском сми­слу готова, сада завршавам техничке детаље, а чекају се рецензије најеминентнијих стручњака из земље и окружења. Књига је производ моје импресионра­ности Холандовом теоријом и O’net (O Net) базом информација о различитим занимањима. По мом мишљењу Холанд спада у теоретичаре ранга Фројда, Катела, Косте и МекKреа. Ако изузмемо неколико врло квалитетних радова Хедриха практички нема радова који су се бавили провјером ове теорије код нас. То чуди тим више јер се ради о теорији која по својој универзалности, утемељености и једностав­ности по мом увјерењу превазилази све што је у психологији урађено. Холандова теорија је посебно важна за практичаре, нарочито његов ријечник зани­мања који даје профил интересовања за огроман број занимања базиран на преко 60 година истраживања великог броја аутора. Овај ријечник је у O’net базипрактички преузет и приподобљен новим класифи­кацијама занимања.У овој књизи покушао сам да информације које су садржане у О’нет бази, а које су плод вишедеценијског ангажмана изузетног тима O’net-ових стручњака, повежем са номенклатуром занимања која се користи код нас и по угледу на Хо­ландов направио српски речник занимања.Овај рјеч­ник садржи већину занимања која су се појавила на листи занимања на последњем попису становништва и њима придружене Холандове кодове. То могућава нашим практичарима који се баве савјетовањем и планирањем каријере или професионалном селек­цијом да утврде слагање трословног кода занимања и трословног кода испитаника добијеног на нашем тесту и свим другим тестовима професионалних ин­тересовања базираним на Холандовој теорији.(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, СТРАНА 4 И 5)

ИТЕРВЈУ С ДР БОЈАНОМ ШКОРЦ

Поводом књиге „Креативност у интеракцији психологија стваралаштва“

....ПН: Колико дуго сте писалу ову обимну књигу (259 стра­на)?

Др Бојана Шкорц: Могу рећи да је књига настајала по­степено, пре свега њени први обриси били су текстови које сам писала, као припрему за наста­ву коју држим студентима ФЛУ. Дуго сам скупљала материјал за грађу књиге, а њено дефинитив­но уобличавање трајало је гото­во две године, јер сам желела да читаоце, а и оне којима је књи­га намењена (психологе који се баве креативношћу,студенте ликовне академије студенте ос­талих уметничких факултета, наставно особље у школама) боље упознам са разнородним погледима на кра­етивност, од оних који је сматрају „само изразом интелектулнога капацитета за комбинаторику„ (Скинер, 1970) до оних који у креативности виде фундаментални психолошки ентитет. Та , тако да кажем „ лепеза“ ставова и теорија је уводни део књиге, која касније, (поглавња „Шири утицаји“ и „Образовање“) прераста у неку врсту прегледа појмова и њихово повезивање са животном прак­сом деце и уметника,појмова којима свакодневно баратамо, као на пример појам „таленат“, „на­следни таленат“, „менторски рад“ и слично, који су код нас често у лаичким, а понекад и стручним круговима погрешно коришћени. Један део књиге заузима и мени лично врло интересантно подручје истраживања уметности. Пишући, од неких тема нисам желела да одустанем, а оно што бих по­себно нагласила јесте да понекад психолози пра­ве стриктне линије између тзв. „креативне“ и тзв. „неакреативне” особе, а управо због те заблуде имамо фокусирани приступ такозваним креатив­ним појединцима, иако данашњи теоријски модел наглашава да су сви људи креативни, па макар тобило и у категорији „мале креативности“. Жеља за моћи, ако то није прејак израз и превелика сло­бода да се јасно и децидирано потпуно одвајају „креативни“ од „ некреативних“ мени сугеришу закључак да је реч о недовољној теоријској разја­шњености саме појаве и понекад у модерном све­ту чак и o пренаглашавању наводне креативности неких, друштвено прихваћених стваралаца, и то у свим областима; како у уметности, науци тако и другим сферама. .(КОМПЛЕТАН ТЕКСТ ИНТЕРВЈУА У ПН 369, СТРАНА 6)

Алексинац се сећа свог великана

Иницијатива ДПС−а да се једна улица у Алексинцу назове по истакнутом психологу, про­фесору др Бориславу Стевановићу наишла је на раумевање челних људи Општине. У допису ДПС−у господин Грујица Вељовић, председник Скупштине општине Алексинац обавештава да је одлучено је да се једној улици да назив улица „др БОРИСЛАВА СТЕВАНОВИЋА“, у част ве­ликана српске психологије који је рођен 1891. у Алексинцу. Одлука је донета 05.011.2013. и према њој ће једна новозиграђена улица која спаја улице Милана Тепића и Дракчета Миловановића носити назив према првом председнику ДПС− а, редовном члану Српске академије наука и уметности проф. др Борславу Стевановићу, Алексинчанину који јесвоју академску каријеру почео у Лондону где је не Кингс Колеџу 1927. године и докторирао. У складу са чланом 93.став 1. Закона о локалној самоуправи добијена је и сагласност Министарства регионал­ног развоја и локалане самоуправе. Нацрт овог решења је Комисија за споменике, називе улица и тргова СО Алексинац упутила Скупштини општи­не Алексинац на дање разматрање и одлучивање, што значи да је преостао још само један корак до тога да се проф.др Борислав Стефановић врати свом родном граду, на симболичан начин. ИО ДПС а, покретач ове иницијативе изражава јавно своју захвалност органима локалне самоуправе, који су само 5 месеци након покретња иницијативе донели такво решење.

ПОЗИВ ЗА ЧЛАНСТВО

Пише: Бранка Тишма

Поштоване колеге и колегинице, Друштво психолога Србије постоји 60 година. Кроз време које је протекло Друштво се развијало и мењало. Својим радом је доприносило развоју струке, у мери у којој смо се као психолози активно укљу­чивали у рад једне од настаријих струковних ор­ганизација у земљи. Наше активно укључивање у ДПС истовремено оснажује и наше удржење и нас као поједице, који смо запослени у разли­читим областима рада, често усамљени у оквиру основне делатности у којој радимо. Наше пове­зивање, грађење стандарда, критерија и процеду­ра, статуса у струци и у друштвеној заједници су од посебне важности. То можемо да остваримо кроз међусобна повезивања, размену искустава, знања, информација, дилема, добру организа­цију и спремност да се укључујемо у различите облике струковног ангажовања и да постављамо захтеве и циљеве пред нас саме и пред организа­цију којој по свом образовању и професији при­падамо. Активност чланова Друштва може и тре­ба да допринесе да се Друштво мења и развија у складу са нашим професионалним потребама, са развојем струке у целини и са потребама друштва у коме живимо и радимо. Упућујемо позив свим психолозима да се активно укључе у рад и актив­ности Друштва психолога Србије, кроз ангажо­вање у секцијама, подружницама и телима које Друштво има. ....

 

АКЕТА: КАКО ПОВЕЋАТИ ЧЛАНСТВО ДПС−a? (1)

Редакција ПН је на адресе више угледних психолога послала анкетно питање“ Како видите значај учлањивања у ДПС и евентуалне проблеме који су се јављали у раду ДПС−а?“ На жалост нису сви колеге могли или хтели да одговоре.Ево шта о томе кажу они који имају воље да свој став јавно искажу.Редакција ПН позива колеге да се јаве са својим мишљењем и предлогом како ојачати нашу струковну организацију.

Др Миланко Чабаркапа (Филозофски факултет, Београд)

Добро је што је покренута та тема. По мом мишљењу, чланство у ДПС-у би требало бити обавезно за сваког дипломираног психолога и сваког другог стручњака који се жели бави­ти дозвољеном и законом прописаном психо­лошком делатношћу. То би ојачало Друштво, повећало број чланова, утицало на повећану заинтересованост за чланством, подигло ње­гов углед и значај у друштву и међу осталим професијама. Али, како то постићи? Па, треба­ло би донети одлуку и прописати да за сваку врсту запослења, поред факултетске дипломе и другог стручног сертификата ( зависно од нивоа образовања, врсте специјализације или едукације), увек треба и потврда (лиценца) о професионалном статусу или чланству у ДПС, којом би се гарантавало да одређени кандидат испуњава, не само стручне (то доказује дипло­ма) него и етичке и професионалне стандарде и компетенције које Друштво тражи, негује, поштује и развија. То би се постигло тако што кандидат са дипломом факултета треба да се пријави Комисији Друштва (коју треба форми­рати док се не направи психолошка Комора) која би у име ДПС-а издавала такав сертификат...

У Анкети одговоре су дали и др Миклош Биро,  др Иван Лаловић и Милојко Стојановић

 

О раду Подружнице  Западно− бачког региона

 

Пише: Марија Тривунчић

 

Дана 21.11.2013. године у просторијама Психо­лошког саветовалишта „Селф“ одржан је редовни састанак Подружнице Друштва психолога Србије Западно-бачког округа, на ком је главна тема била „Животни стил и здравље – психолошки аспекти гојазности“, коју је презентовала психолог Драга­на Брдарић, као домаћин састанка.

Истакнуто је да је гојазност тема која је све више присутна у нашем окружењу и представља хроничан здравствени проблем, чије последице могу бити физичке (повећан ризик од настанка болести), психо-социјалне (ниско самопоштовање, поремећена слика о сопственом телу, изложеност предрасудама, нижи квалитет социјалних односа), као и економски (веће оптерећење здравственог система). Бројни су фактори који утичу на гојаз­ност: друштвени, психолошки, прехрамбене нави­ке, физичка активност, као и биолошки фактори. Истраживања у психологији испитују постојање психолошких потешкоћа код особа које су гојаз­не. Тако је утврђено да постоји повезаност између гојазности и депресивности, посебно због тога што су гојазне особе изложене стигматизацији, услед чега долази до пада самопоштовања, распо­ложења, веровања да се другима не свиђају. Томе доприноси и стрес и осећај неуспеха што не могу да се достигну неки општеприхваћени стандарди виткости, као и немогућност држања дијете и про­мене понашања у дужем временском периоду. .....

ПРИЛОГ ЗА ИСТОРИЈУ СРПСКЕ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА

УТЕМЕЉИВАЧИ ПСИХОЛОГИЈЕ СПОРТА У СРБИЈИ (4)

Пише: Александар Милојевић

Савремана психологија спорта као самостал­на научна психолошка примењена дисциплина доживљава интензиван развој после Првог свет­ског конгреса психолога спорта у Риму 1965. го­дине.Од тада па до данас једно од подручја про­учавања Психологије спорта је и ВЕЖБАЊЕ И МЕНТАЛНО ЗДРАВЉЕ које представља предмет све већег броја истраживања и анализа. У овим истраживањима, недвосмислено се указује на мо­гућности физичке активности да позитивно утиче на ментално здравље људи, чиме Јувеланова из­река „mens sana in corpore sano“ добија и научну верификацију. За ових пола века, значајан допри­нос Психологији спорта дали су и српски истра­живачи. Овај кратак прилог за историју српске психологије спорта завршићемо представљањем још три научна радника из ове области.

. Миленко Каран (1926-2001), рођен је 6.маја 1926. у Лијежу у Белгији, а умро 23. фебруара 2001. године у Котору као прогнаник са Косова и Метохије. Дипломирао је на Филозофском факул­тету у Београду на одељењу за психологију. Цео свој радни век је провео у Приштини. Радио је на пословима социјалне политике и као предавач психологије на Филозофском факултету, Акаде­мији уметности и на Факултету за физичку кул­туру Универзитета у Приштини, где је радио на предмету Психологија са психологијом спорта.

Главне области научних и књижевних инте­ресовања и истраживања, биле су му обичајно понашање са крвном осветом у позадини, српски надреализам између психоанализе и марксизма и политичка психологија. Објавио је више од оса­мдесет научних и стручних радова у Југословен­ским зборницима и часописима, и преко двеста огледа и приказа. Учествовао је на четири светска конгреса психолога у Опатији, Лисабону, Монтре­алу и Хонолулуу.

Објавио је књиге: „Крвна освета на Косову“, „Српски надреализам и психоанализа“, „Српски надреализам и марксизам“, „Њима није опрош­тено-суровост бољшевичког кажњавања“, „Јожа Броз-прилог психобиографији Јосипа Броза“ и„Човек и политика“. После агресије на Косову објављене су му три књиге: „Искључиво лично-о Косову после свега“, „Чулно Чедно Чудно- психо­лошки огледи“ и „Психологија стећка“...

.У наставку текста др Милојевић пише и о Владимиру Параносићу и Љубици Бичанац. ( КОПЛЕТАН 4 део фељтона на страни 12 ,369 броја ПН)

Осим ових текстова у броју 369 ПН објављени су чланци „Уместо збогом, само до виђења“ ( Изјава  психолога Спомене Милачић о Милени Шћурић, поводом одласка у пензију Секретара Друштав М. Шћурић), ценовник рекламног простора у ПН, рубрика „ Са сајтова“ ( приказ рада из УК о стресу на раду)...

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić