• Serbian Language
  • English (UK)

«Психолошке новине«, број 370, децембар 2013.

С  А  Ж  Е  Ц  И

 

 ПРВИ ПОЗИВ - ДРУШТВО ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ ОРГАНИЗУЈЕ

62. НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУП САБОР ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ 2014.

 

Поштоване колегинице и колеге, објављујемо ПРВИ ПОЗИВ за учешће на 62. научно-стручном скупу Сабору психолога 2014. који ће се одржати од 28. до 31. маја 2014. године на Златибору. Централна тема скупа је ПРОФЕ­СИОНАЛНИ РАЗВОЈ ПСИХОЛОГА. Професионални развој психолога започиње уписом на одговорајући факул­тет и траје током целог професионалног живота. Иако је увек постојала свест о значају професионалног развоја ова тема сада постаје високо актуелна јер је у многим областим и формално дефинисан неки вид обавезног сталног струч­ног усавршавања психолога и процедуре професионалног напредовања. Тема је врло широка и обухвата бројна пи­тања о којима се на Сабору може расправљати. ....

ИЗВРШНИ ОДБОР ДПС−а  НАСТАВЉА С РАДОМ

 

Пише В. С. Дисић

 

 Нови састанак чланова ИО ДПС− а одржан је 9.децембра  2013, а присуствали су му председник Друштва психолога

Србије др Иван Јерковић, председница ИО Бранка Тишма, чланови ИО Весна Чорто, Марина Павловић, др Адела Зобеница, Александра Тадић, Бранка Достанић, Миља Кривокућа у име Надзорног одбора ДПС−а, главни менаџер

ЦПП−а Душко Бабић, секретар Друштва Милена Шћу­рић и Биљана Рајић, секретар Сабора психолога. У току рада, будући да није било кворума, донешене су одлуке које се накнадно верификују гласањем оправдано изоста­лих чланова

ИО. Треба истаћии дискусију око начина повећања члан­ства, па је било и предлога да се омогући и студентима да буду придружни чланови Друштва. Чланови ИО су упозна­ти са ставом Комисије (др Вера Кондић,председник, др Даг Коларевић,др Биљана Требјешанин) за избор главног и од­говорног уредника «Психолошких новина« која је препору­чила да се тај задатак повери Весни Дисић, на рок од годину дана, са могућношћу продужења Уговора. Сви присутни чла­нови ИО су гласали по тој тачки за,у складу са предлогом Ко­мисије. На овој седници верификовни су чланови Програм­ског одбора Сабора, са изменом, јер је колегиница Добринка Кузамновић одбила понуду, због доктората који припрема, па ће нови члан ПО бити колегиница Нада Марковић,  пси­холог, запослена у Сектору за људске ресурсе Министрства одбране. За чланове Организационог одбора Сабора 2014, уз Душка Бабића предложене су Маја Петровић и Јелена Митрашиновић−Брашанац. ....

ИСПРАВКА И ОБЈАШЊЕЊЕ

Пише др Миклош Биро

На мој текст у «Психолошким новинама« (број 368) о цитираности српских психолога добио сам више коментара. Колега Станиша Милошевић ми је послао целокупан списак својих цитата из ког сам увидео један пропуст који је последица чиње­нице да је у једном раду он потписан као Stanisa Milosevic, док је у осталим био потписан као Staniša Milošević (овакве грешке би биле избегнуте да је колега Станиша направио профил). Остали његови цитати су објављени у интерним публи­кацијама или књигама које нису на Интернету и не региструје их Google Scholar (али, ни Web of Science). Такође, указано ми је и да сам пропустио да прикажем цитираност неких колега који имају цитираност преко 100 ( Драгомир Пантић и Сулеј­ман Хрњица ). Извињавам се свима које сам про­пустио, али наме­ра мог текста није била ранговање, већ указивање на мане и врлине разних приступа цитираности у различитим база­ма. А да пропусти нису били (зло) намерни, говори и чињеница да сам испустио и свог драгог прија­теља и коаутора Сулејмана Хрњи­цу. Да бих исправио те грешке, нудим читаоцима ПН кориговану табелу 2. Звездицом сам означио накнадно унета имена колега, јер су времена ана­лизе различита (1.08.2013, а накнадно унета имена колега су из анализе датиране 20.12.2013), па су и промене могуће. Колике су се промене десиле у оној другој табели (активних научника) говори и чињеница да, у тренутку писања овог текста, Дејан Тодоровић има већ 965 цитата (и сваки дан оче­кујемо да пребаци 1000), док је Горан Кнежевић већ пребацио 800 цитата!

ПOДРУЖНИЦA ДПС ЗA JУЖНOБAЧКИ OКРУГ OТПOЧEЛA СA РEДOВНИМ СAСТAНЦИМA У НOВOМ СAДУ

 

Пише Драгана Брдарић

Oд срeдинe oктoбрa, психoлoзи сa тeритoриje Jужнoбaчкoг oкругa су дoбили мoгућнoст дa сe прикључe рaду Пo­дружницe Друштвa психoлoгa Србиje. Кao jeднa oд првих aктив­нoсти нoвooснoвaнe Пo­дружницe прeдстaвљa рeдoвнo oкупљaњe њe­них члaнoвa сa циљeм мeђусoбнoг упoзнaвaњa, рaзмeнe прoфeсиoнaлних инфoрмaциja и пoдсти­цaњa мeђусoбнe сaрaдњe психoлoгa сa тeритoриje Jужнoбaчкoг oкругa.

Дo сaдa су у oквиру oвe aктивнoсти oдржaнa двa сусрeтa, први 22. нoвeмбрa, a други 16. дeцeмбрa. Нoвeмбaрски сaстaнaк je биo пoсвeћeн нaчeлним дoгoвoримa, фoрмулисaњу гeнeрaлних циљeвa и пoчeтним плaнoвимa зa рaд Пoдружницe, дoк су присутни нa дeцeмбaрскoм сaстaнку имaли приликe дa чуjу прeзeнтaциjу кoлeгиницe Aнe Oкиљeвић кoja je прeдстaвилa свoje рaднo мeстo - психoлoгa у Зaвoду зa зaштиту здрaвљa рaдникa Жeлeзницe Србиje – „Сигнaл“ у Нoвoм Сaду....

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО «СЕЋАЊА НА ДР ТОМИСЛАВА ЂУРИЋА«

Пише Биљана Рајић

У просторијама Националне службе за запо­шљавање (НСЗ) на Гундулићевом венцу, 13. децем­бра 2013. године у 13 часова, одржана је и промо­ција књиге−монографије „Бели конац−дрТомислав Ђурић,психолог, песник, истраживач“, која се бави ликом и делом др Томислава Ђурића. Промоција је приређена у склопу обележавања 92 године постојања ове установе. Монографија је приређе­на на иницијативу удружења пензионера, уз мате­ријалну подршку НСЗ-а, а како каже колегиница Жаклина Ђурић, кћер Томислава Ђурића: −Књига је настала у сарадњи са породицом др Ђурића, мно­гобројним пријатељима, стручњацима и пожртво­ваним колегама. Целокупни догађај се може описа­ти и самим насловом Округлог стола „Сећања на др Томислава Р. Ђурића“, који је приредила и водила колегиница Вишња Хелајзен. А тако је и било – све у духу сећања на њега. Овом прили­ком приређене су и: изложба фотографија која приказује различите периоде његовог живота, изложба многоброј­них књига које је за живота објавио, одликовања, велики број сећања, записаних речи похвале, а приказан је и кра­так филм, који је подсетио многобројне присутне зва­нице на изглед и боју гласа господина Т.Ђурића... Управо тако, „наш Тома“, тако су га сви и овом приликом спо­мињали у својим успоменама...

ДР ДАНИЈЕЛА С. ПЕТРОВИЋ, ДОЦЕНТ НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ ГОВОРИ ЗА „ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ“

ПСИХОЛОЗИ СУ ПОТРЕБНИ ИНСТИТУЦИЈАМА ОБРАЗОВАЊА

Пише В.С. Дисић

Свеобухватност свих области психологије по­везаних са образовњем које студенти београдског Одељења за психологију уче током основних и мас­тер студија није могуће обухватити једним разгово­ром, али је предусретљивошћу др Даније Петровић, доцента на београдском ФФ могуће нагласити како неке нове методе побољшавају квалитет знања сту­дената (предмети на основним студијама које др Петровић држи су: Педагошка психологија 1, Ко­муникацијске вештине, Медијација и Мултикулту­рално образовање, а на мастер студијама: Школска психологија и Интеркултурално образовање).

ПН: Молим Вас да кажете како је организована пракса студената из области психологије образовања?

Др Д. Петровић: Током основних студија пси­хологије, студенти имају обавезну праксу у инсти­туцијама образовања у трајању од три радне недеље (5 ЕСПБ или популарних „кредита“). Ову праксу студенти морају обавити у три различите образов­не институције (40 часова у основним школама, 40 часова у средњим школама и 40 часова по избору у другим образовним институцијама – предшколским установама, институцијама за равој образовања, ис­тражиавачким институције, Школским управама или МПНТ). Циљ праксе на основним студијама је да се студенти упознају са специфичним захтевима које различите васпитно-образовне институције по­стављају пред психолога и да сагледају важност ага­жовања психолога као иницијатора и носилаца про­мена у образовању и образовном систему. У свакој од установа садржај и програм праксе усаглашава се у договору са психологом из дате установе (суперви­зором/ментором) како би се обезбедио е што бољи увиду разноврсност послова психолога практичара. Током праксе као дела основних студија, студенти углавном прате и посматрају рад психолога (посма­трање примене психолошких процедура у актуел­ним ситуацијама из образовног контекста). Поред тога, током праксе анализирају и дискутују случаје­ве из праксе са супервизором/менторoм. На мастер студијама, студенти током праксе раде самостално уз супервизију ментора. На мастер студијама, прак­са минимално траје четири радне недеље (6 ЕСПБ). Током праксе на оносновним и на мастер студијама, студенти су обавезни да воде дневник у којем бележе своја запажања, увиде, дилеме и рефлексије у вези са послом психолога, појединим активностима пси­холога и психолошким интервенцијама, а пишу де­таљан Извештај о реализацији свог практичног рада. Завршни део праксе је „одбрана праксе“ где студен­ти имају задатак да представе своје активности на пракси и критички евалуирају сазнања и вештине које су усвојили током праксе. Описани модел прак­се примењује се од 2006. год. и у његовом конципи­рању и реализацији велики удео имају колегинице др Ана Алтрас−Димитријевић и мр Зорана Јолић− Марјановић, колегинице и колеге из праксе, као и други наставници ангажовани на модулу из психо­логије образовања.

ПН: Да ли располажете податком колико студе­ната се опредељује за модул из психологије обра­зовања?

Др Д. Петровић: Студенти након треће године могу да бирају један од четири смера/модула на ос­новним студијама. За неких 10% до 15% студената психологија образовања је први избор за наставак студија, за много већи број студената ова област пси­хологије је други потенцијални избор. Поред личних преференција, где студенте традиционално највише занима клиничка психологија, све већу улогу у из­борима студената има могућност запошљавања тако да протеклих година смер Психологију рада постао један од најатрактивнијих смерова. Да су студенти заинтересовани за психологију образовања, не само као други избор за случај да због недовољног просе­ка не могу да упишу смер који је њихов први избор, као „професионалну алтернативу“ говори податак да студенти са осталих модула као изборне узимају курсеве управо са психологије образовања.  

(Комплетан текст интервјуа с др Д. Петровић на страни број 4 «Психолошких новина«, бр. 370.)

У СУСРЕТ 62 −ОМ САБОРУ ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

ПРВА СЕДНИЦА ПРОГРАМСКОГ ОДБОРА САБОРА 2014.

У петак, 20. децембра 2013. године, у просто­ријама ДПС− а, одржана је прва седница Програм­ског одбора (ПО), коју је сазвала председница ПО Научно-стручног скупа Сабора психолога Србије 2014. године Елелеонора Влаховић. Седници су, по­ред председнице ПО, присуствовале и чланице Про­грамског одбора др Тамара Џамоња− Игњатовић, др Јелена Врањешевић и Нада Марковић, секретарка ПО Биљана Рајић, председник Организационог од­бора Душко Бабић, председница Извршног одбора Друштва психолога Србије Бранка Тишма и уредни­ца «Психолошких новина« Весна Дисић. На седници је утврђено да припреме 62. научно-стручног скупа Сабора психолога Србије теку успешно, а да је одус­тајање мр Добринке Кузмановић оправдано њеном заузетошћу припремом доктората. Уз Душка Бабића у Организационом одбору су Јелена Митрашино­вић−Брашанац и Маја Петровић. Нова чланица ПО је Нада Марковић, специјалиста медицинске психо­логије и психотерапеут, запослена у Министарству одбране Републике Србије, у Сектору за људске ре­сурсе.

ОКО УПОТРЕБЕ СТРАНИХ РЕЧИ У НАУЧНИМ РАДОВИМА

ПРОФ.ДР РАЈНА ДРАГИЋЕВИЋ ГОСТ „ПСИХОЛОШКИХ НОВИНА“

Пише В.С.Дисић

 

Често се питамо читајући или пишући научне, стручне радове о томе употребљавамо ли стране изразе пречесто, а одговор на ту дилему потражили смо у разговору са стручњаком. Наш гост је проф.др Рајна Драгићевић,професор на Филолошком факул­тету у Београду.

ПН: Колико Филолошки факултет и његови стручњаци имају утицај у креирању стручних тер­мина у нашим научним радовима, односно постоји ли формализовано тело ( нека Комисија) која би имала улогу арбитра у случајевима претеране или лоше употребе страних термина?

Проф.др Рајна Драгићевић: Филолошки фа­култет нема, нажалост, никакав утицај на језичку политику у нашој земљи. Професори Филолошког факултета могу исказати своје мишљење у вези са претераном употребом страних речи и у вези са многим другим језичким проблемима тек преко од­ређених стручних тела. Најважније од њих зове се Одбор за стандардизацију, на чијем челу се налази проф. Иван Клајн. Међутим, и та институција ради нередовно, за њу мало ко зна, па ретко пристижу и питања заинтересованих грађана.

На Коларцу се годинама одржавао Курс језичке културе, на којем су професори Филолошког факул­тета два пута годишње држали интензивне курсеве из различитих језичких области. Курсеви су били сасвим практични, обрађивани су конкретни језички проблеми, били су намењени новинарима, лекто­рима, издавачким кућама и свим заинтересованим грађанима, али је интересовање било толико мало да се, на крају, угасила та корисна инцијатива Коларца.

Ниједно тело које се састоји од језичких стручњака није успело да опстане. Један од разло­га треба тражити у небризи државе о језичкој кул­тури грађана, а други у уверењу многих грађана да су комптентни за свој матерњи језик, да не треба да га усавршавају и да им је испод части да их неко подучава о ономе што они одлично познају још од рођења. Због тога стручњаци за српски језик обично посматрају са стране шта се догађа са српским јези­ком у медијима и у јавном животу, немоћни да било шта предузму као појединци.

 

 

СЕКРЕТАР ДРУШТВА МИЛЕНА ШЋУРИЋ О СВОЈИМ УСПОМЕНАМА

ЦЕО РАДНИ ВЕК У ДРШТВУ ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

ПН: У тренутку кад се води овај разговор Ви  сте пред непосредним одласком у пензију. Иако је то стрес, како за Вас лично, тако и за све оне који Вас поштују и воле у ДПС−у, пристали сте да кажете нешто о свом раду и сећањима. Хвала Вам .

Милена Шћурић: Давне 1976.године, поја­вила сам се у Друштву. Послови су се повећавали, па се осетила потреба за још једним оперативцем, поред Селимира Миладиновића. 1978. отворено је радно место Секретара и ја сам званично у ДПС−у од те године. Годинама, до 1993, Друштво је имало два стално запослена радника и доста психолога ангажованих у Друштву. Психолози који су водили Друштво радили су на реализацији бројних идеја. Било је то такво време. Покренута је издавачка де­латност, штампање тестова, покренуте су «Психо­лошке новине», радило се на омасовљавању члан­ства и претплатника на часопис «Психологија».

“Психолошке новине” су убрзо постале «ве­зивно ткиво« психиолога. Сада је незамисливо да je часопис штампан у 1500 примерака, а да је било преко 1000 чланова ДПС. «Психолошке новине« су се дистрбуирале по целој Југославији, имале своје претплатнике у свим Републикама. На Саборима је било и по 600 психолога (рецимо Сабор с темом “Превенција”, одржан на Златибору), а на Конгресу у Врњачкој Бањи било преко 1200 психолога из целе тадашње Југославије.

Да се присетим ко је већи део свог живота, рада и идеја уградио у Друштво психолога: Никола Рот, Јосип Бергер,Ива Ивић, Вера Смиљанић, Лидија Ву­чић, Бора Кузмановић, Милојко Стојановић, Стеван Радовић, Жарко Требјешанин, Радивој Квашчев, Су­лејман Хрњица, Велимир Филиповић, Ђорђе Ђурић, Бранислав Чукић, Ксенија Кондић, Јелена Влајко­вић, Првослав Плавшић, Душица Бергер, Милан Хајдуковић, Ксенија Радош, Нада Симић, Спомена Милачић, Светлана Анагности, Бранка Покрајац, Драган Сакан, Драган Попадић...

(Комплетан текст интервјуа на страни број 5)

НАУЧНО −СТРУЧНИ СКУП СА МЕЂУНАРОДНИМ УЧЕШЋЕМ

МЛАДИ И ДРУШТВЕНЕ ПРОМЕНЕ – ИЗМЕЂУ НАЦИОНАЛНОГ ИДЕНТИТЕТА И ЕВРОИНТЕГРАЦИЈА

Пише Јелена Минић

 

Филозофски факултет Универзитета у Приш­тини са привременим седиштем у Косовској Мит­ровици организовао је и успешно реализовао 6. научни скуп са међународним учешћем „Дани пси­хологије у Косовској Митровици“. Скуп је одржан 13. и 14. децембра 2013. године у просторијама Филозофског факултета у Косовској Митровици. Организација скупа представља део активности у оквиру научно-истраживачког пројекта ИИИ 47023 Косово и Метохија између националног идетитета и евроинтеграција које финансира Ми­нистарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.

Теми скупа «Млади и друштвене промене – из­међу националног идентитета и евроинтеграција« приступило се на мултидисциплинарни начнин; сагледани су релевантни психолошки, педагошки, социолошки, антрополошки и историјски аспекти периода адолесценције у доба друштвених проме­на; аутори су се бавили и проблемима вредносних оријентација, идентитета, васпитне улоге школе итд. Стручни део скупа под називом «Заштита мен­талног здравља у школи« акредитован је од стране Завода за унапређење образовања и васпитања (S4102013), као стручно −научна конференција и облик сталног стручног усавршавања намењен наставницима разредне и предметне наставе, стручним сарадницима у школама и предшкол­ским установама, педагошким асистентима итд.

O КРЕАТИВНОЈ ПРАКСИ ДЕТАЉНИЈЕ

ДРАМСКИ МЕТОД У РАДУ СА ДЕЦОМ – ДУШИЦА БОЈОВИЋ

 

Пише Душица Бојовић

 

О семинару “Моћ маште, моћ покрета - драмске технике у причама за децу”

Семинар “Моћ маште, моћ покрета - драмске технике у причама за децу” је настао као одговор на исказане потребе и жеље васпитача да употпуне своје знање о драмском методу. Циљ семинара је да отвори нови пут и приступ причама за децу, који се не базира на нарацији и драматизацији. Комбина­цијом драме, драмских техника и приче померамо се од уобичајене наративне форме и облика комуни­кације питања/одговора, већ усмеравамо пажњу на истраживање кључних момената приче, конфликте, карактере и њихове дилеме. Деца престају да буду пасивни слушаоци већ постају активни учесници. Васпитачи излазе из улоге наратора приче, а преу­зимају улогу водича драмске истраживачке експе­диције у причу и њихова улога је активна. Читав се­минар се одиграва кроз драмски метод, васпитачи се испробавају у драмским техникама и откривају неоткривено у причама за децу. Пошто сви посе­дујемо драмске способности као особине својстве­не свима, сваки семинар је прича за себе, оригина­лан и непоновљив и за ауторе и за учеснике.

Семинар радим са психологом Дијаном Копу­новић − Торма, која је коаутор семинара и управо смо имали један врло успешан у Сремској Митро­вици, последњи ове године.

Семинар је акредитован и изводи се и у Црној Гори.

У процесу акредитације је мој нови семинар „Више од игре – драмски метод и драмске технике у раду са децом“ који ће драмски метод још више приближити креативним васпитачима.

 

„НАУКА И УМЕТНОСТ“ − ЈЕДАН ДРУГАЧИЈИ ПОГЛЕД

ФАКУЛТЕТ ЛИКОВНИХ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ УГОСТИО УГЛЕДНЕ СТРУЧЊАКЕ

 

Пише В.С.Дисић

 

тат значајан догађај. Један такав одиграо се у просторијама Факултета ликовних уметности (ФЛУ), где су по идеју психолога ФЛУ др Боја­не Шкорц дошли угледни стручњаци из Велике Британије,Сједињених америчких држава и Ср­бије да гостима прикажу нека своја виђења про­блема односа између уметности и науке, конкрет­но психологије.

Трибина насловљена «Наука и уметност« одр­жана је 16.12.2013. а након поздрава продекана за наставу на ФЛУ Милете Продановића свим присутнима, професор Тим Прентки,професор на винчестерском универзитету, аутор више књи­га (коаутор Theatre in Political Culture, коаутор The Applied Theatre Reader,аутор књиге The fool in European Theatre), др Луиз Холцман PhDLois Holzman) директорка East Side Institute for Group and Short Term Psychotherapy (Институт за групну и кратку психотерапију) из Њујорка, као и др Сла­вица Максић са београдског Института за педа­гошка истраживања предочили су своје ставове и погледе о значају додира уметности и науке. Тим Прентки понудио је анализу начина на који при­мењено позориште може да се користи за утицај на друштвене промене међу онима који имају моћ у друштву. Он је на примеру Брехтовог књиже­вног рада илустровао важност контра-хегемонис­тичких стратегија лоцирањем аспектата у њего­вој драматургије који се тичу улоге Луде као оног који говори истину онима на власти. ....

(Комплетан приказ тока Трибине на страни број 7)

ОБЈАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА О РАДУ ИНСТИТУТА ЗА ПСИХОЛОГИЈУ

НОВ ИЗДАВАЧКИ ПОДУХВАТ

 

Књига монографског типа «Истраживања у психологији, између теорије у промене :50 година Института за психологију« свечано је промовиса­на у просторијама Института за психологију у Бе­ограду 18. децембра 2013. На промоцију су виђена најугледнија имена наше психологије, многи од оних који су свој рад усмерили на развој Инсти­тута. Као уредници књиге потписани су др Дра­гица Павловић−Бабић, управница Института та психологију и др Зора Крњаић, Институт за пси­хологију. Издавач ове одлично дизајниране књиге, илустроване бројним фотографијама, је Институт за психологију Филозофског факултета у Београ­ду и Центар за примењену психологију. Рецензен­ти књиге су др Јасмина Шефер, научни сарадник (Институт за педагошка истраживања из Београда) и др Дијана Плут, виши научни сарадник (Фило­зофски факултет, Београд). Врло елегантан дизајан потписују Горан Ратковић и Небојша Митић. У књизи садржај је подељен у четри велика погла­вља: «Развој Института за психологију« (аутори овог поглавља су др Бора Кузмановић и др Дра­гица Павловић−Бабић), «Велике теме емпиријске психологије«, «Погледи на прошлост,погледи у будућност« и «Библиографија Института за психо­логију 1996 −2012«.

 

ЉУДИ КОЈИ ОСМИШЉАВАЈУ САБОР ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

ЧЛАНИЦЕ И ЧЛАНОВИ ПРОГРАМСКОГ ОДБОРА САБОРА

 

У тексту су  представљени Елеонора Влаховић, др Тамара Џамоња −Игњатоић и

Др Вељко Јовановић сту­дије психоло­гије завршио 2007. године на Одсеку за психологију у Новом Саду, на којем је и док­торирао 2012. године, радом из области афек­тивних наука. Запослен је као доцент на Одсе­ку за психоло­гију Филозоф­ског факултета у Новом Саду.

П р и м а р н е области рада су му: субјективно благостање, ре­зилијентност и протективни чиниоци менталног здравља. До сада је објавио шест радова у во­дећим међународним часописима и три у истак­нутим међународним часописима. Ради као ре­цензент за следеће часописе: Journal of Happiness Studies, Social Indicators Research, Humor: International Journal of Humor Research, Stress and Health,Psychological Reports, Психологија, Примењена психологија и Зборник Института за педагошка истраживања. 2011. године је добио награду за најбољег младог истраживача на Фило­зофском факултету у Новом Саду. Члан је Друштва психолога Србије и Међународног удружења за примењену психологију (IAAP). Био је укључен у реализацију неколико научних пројеката подр­жаних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја, као и Покрајинског секрета­ријата за науку и технолошки развој. Учествовао је у организацији неколико научних конференција као члан Организационог и Програмског одбора.

Проф. др Тамара Џа­моња−Игњато­вић је редовна професорка на Факултету по­литичких нау­ка у Београду на Одељењу за Социјалну политику и со­цијални рад. Последњих 10- ак година бави се медијацијом, едукацијом и развојем мо­далитета њене примене у раз­личитим облас­тима (породични односи, жртве и малолетни учи­ниоци кривичних дела, случајеви дискриминације, мобинга и сл.). Основала је Специјалистичке ака­демске студије из Медијације......

АНКЕТА: КАКО ПОВЕЋАТИ ЧЛАНСТВО ДПС−а? (2)

 

Др Биљана Требјешанин:

Хвала Вам што сте се поводом разматрања ове значајне теме сетили мене, али ја већ више година не учествујем активно у раду тела и органа ДПС, тако да нисам превише размишљала o тој теми, тим пре што сам окупирана бројним и разноврсним обавезама друге врсте. Вероватно не бих могла да кажем ништа што већ нисам говорила раније кад сам се посвећеније бавила судбином и функциони­сањем Друштва. Свакако, мислим да је постојање јаке струковне организације значајно, пре свега, за позицију наше струке и науке у широј друштвеној заједници, а тиме и за судбину и позицију свих нас као појединаца. Јаке организације, међутим, нема без масовнијег учлањења појединаца. За више од пола века постојања наше струковно удружење, међутим, није успело да пронађе кључ за привла­чење већег броја психолога у ДПС. Нисам упоз­ната са актуелним стањем ствари, али се бојим да број чланова опада. О разлозима могу само да на­гађам, али би они који тренутно воде Друштво тре­бало озбиљније да се позабаве њима. Могу још да додам да решење, можда, треба тражити у укљу­чивању млађих колегиница и колега у рад органа и тела Друштва, јер су они ближи сензибилитету и потребама нових генерација психолога, којима треба приближити начин функционисања и пону­ду Друштва.

Вишња Хелајзен (председница ИО ДПС у три мандата: 1996/98, 2006/08, 2008/10 ):

Ово је питање које у себи крије један једини одговор који гласи: веома је значајно да психо­лог буде члан своје асоцијације, као што је то у целом свету случај. Разлоге за то треба тражи­ти у професионалној идентификацији и при­падности, која омогућава да чланови Друштва психолога Србије буду укључени у догађања везана за психологију као струку, добијајући неопходне информације о скуповима психолога у Србији, потребној и популарној литератури за психологе,семинарима из области психоло­гије и програмима за студирање психологије у Републици Србији. Такође, сваки члан Друштва психолога Србије постаје истовремено и члан Европске федерације психолошких асоцијација (ЕФПА), што шири оквире информација о раз­воју психологије ван граница Републике Србије. 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić