• Serbian Language
  • English (UK)

Сажеци броја 373 »Психолошких новина«

март 2014.

 НА САБОРУ 2014. - ПОВЕЋАН БРОЈ ПЛЕНАРНИХ ПРЕДАВАЊА

Пише: В. С. Дисић...

  На састанку ПО, одржаном 24.03.2014.  прецизније се дефи­нисало и колико ће пленарних предавања бити. Сигурно је да ће их бити двоструко више него што је уобичајено, јер су др Горан Кнежевић, професор на Филозофском факултету у Бе­ограду и др Јелена Манојловић (која ради и у Београду - на »Сингидунум« универзиту и у Лондону) пристали да буду пле­нарни предавачи уживо, а ПО је добио и потврду о пристанку од др Луис Холцман (директорка East Side Institute из Њу Јорка, чије предавање је насловњено »Како психологија будућности МОЖЕ изгледати«) и још једног угледног психолога нашег порекла,др Ђурађа Стакића (професор на Penn University, УСА). Они ће партиципирати у раду Сабора путем видео лин­ка.Такав одабир врло угледних предавача, са светском репута­цијом, сигурно ће повећати интерес наших психолога за сам Сабор, а посебно ће бити интересантна област професионале селекције и неких нових метода које се примењују, о којој ће говорити др Горан Кнежевић, професор на београдском Фило­зофском факултету, као и осврт др Јелене Манојловић на раз­лике у овлашћењима и усмерењима у раду између БПС (Бри­танско удружење психолога) и ДПС, као и на уочене разлике у професионалној едукацији код психолога у Србији и психолога у Великој Британији.У настваку рада на састанку ПО јасније је објашњено шта се тражи од оних радова који се дефинишу као »стручни«, а шта од оних који се дефинишу као »научни«, тако да ће по тим критеријумима бити вршено рецензирање. Др Владимир Хедрих прихватио је идеју да се један Округли стол посвети теми »Заштита интереса психолога«, а планира се да се, уз учешће гостију, ревалоризира и сам рад струковног удружења, односно да се нађу модалитети за побољшање рада нашег Друштва, те да се у складу са предлогом др Боре Кузма­новића (изнесеним у тексту објављеном у претходном броју ПН) појасни шта је оно што психолози у бити очекују од свог струковног удружења. Др Хедрих биће водитељ тог Округлог стола, који по претпоставци чланова ПО може допринети по­бољшању рада струковног удружења. Према првим процена­ма чланова ПО, с обзиром на продужен рок за пријаву радова, можемо очекивати и да се број пријављених радова приближи броју од 200 радова, што ће Сабор поново позиционирати као највећи научно- стручни скуп. А само место одржавања 62-ог Сабора - Златибор гарантује да ће осим квалитетних стручних садржаја колеге имати и добру прилику да у чистој природи проведу пријатне дане.

»ХАБИТУС«- НАУЧНО ГЛАСИЛО СТУДЕНАТА ПСИХОЛОГИЈЕ

пише: Стефан Милутиновић

Часопис студената психологије ФМК: »Хаби­тус« настао је као резултат иницијативе студената Департмана за психологију Факултета за медије и комуникације Универзитета »Сингидунум«. Ре­дакцију у овом тренутку чине студенткиње: Ма­ријана Крстић, Лиза Пишчевић, Ана Андонов, Милица Стојановић, Невена Трмчић, Бранислава Милановић, Невена Бошковић, уредница Марија Андријашевић и асистенткиња− координаторка пројекта Марија Бранковић.

Пројекат је покренут из жеље за другачијим и креативним студентским ангажманом, а саглас­ност и подршка наставника Департмана за психо­логију, као и Факултета за медије и комуникације у целини, нису изостале. Дакле, указала се једин­ствена могућност покретања часописа који је већ објављивањем првог броја, у децембру 2013. годи­не, постао плодан простор за публиковање радова талентованих и мотивисаних студената психоло­гије, будућих младих научника истраживача, пси­холога свих оријентација, психотерапеута....

 СЕКЦИЈА ПСИХОЛОГА НИШАВСКОГ ОКРУГА ЗАСПОСЛЕНИХ У ОБРАЗОВАЊУ - АКТИВНА

пише: Ана Миленковић

 Актив психолога основних и средњих школа се, на­кон дугогодишње паузе у раду састао у новембру прошле године. На иницијативу Виолете Панчић, психолошкиње запослене у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању, организован је састанак који су колеге запослене у школама и предшколским установама дочекале са одушевљењем. На првом састанку изабрано је и председништво: Ана Миленковић, председник, Миша Љу­беновић, заменик председника и Сузана Крстић, секретар.

 Јануара месеца Актив је постао члан Друштва психоло­га Србије и преименовао се у Секцију психолога Нишавског округа запослених у образовању. Секција броји 40 члана, запослених у основним и средњим школама, предшкол­ским установама, Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању Почетна идеја је да циље­ви рада Секције буду иницирање и неговање сарадње међуколегама, размена искустава и оснаживање улоге психолога; организовање предавања и стручних скупова (попут конференција, саветовања и три­бина) као подршка различитим облицима стручног усавршавања запослених у образовању.Сарадња са другим релевантним институцијама је неопходна, тако да је успостављање и одржавање сарадње та­кође један од циљева. Чланови Секције планирају спровођење истраживања и пројеката, у складу са актуелним темама и проблематиком из различитих грана психологије. ..

ТРЕНИНЗИ ЖИВОТНИХ ВЕШТИНА

пише Б.Рајић

Центар за примењену психологију (ЦПП) је у своју понуду тренинга уврстио програм „Тре­нинзи животних вештина“. Програм има за циљ промовисање здравља у његовом најширем од­ређењу (личног развоја, физичке спремности и друштвене одговорности и ангажованости) кроз низ семинара. Специфичност овог програма у по­нуди ЦПП-а је то што није намењен само особама које се по образовању баве психологијом. Чине га две целине –» пакет« семинара намењених младима и низ семинара намењених родитељима, односно одраслима.

Семинари намењени младима: Могуће је из понуђеног »пакета« семинара изабрати један, више њих или програм у целини. Поједини семи­нари садрже базични и напредни ниво, па је у том случају за пријављивање на напредни неопходно похађање базичног нивоа, који је реализован нај­МАЊЕ месец дана раније. Препоручује се похађање целокупног програма јер би се тиме развиле нове вештине, а претходно стечене учврстиле...

ИЗВРШНИ ОДБОР ДРУШТВА ПСИХОЛОГА РАДИ КОНТИНУИРАНО

Рад Извршног одбора (ИО) континурано се наставља доношењем важних одлука, тако да је 28.03.2014. год. у просторијама Друштва одржана 28−ма седница, којој су уз председника Друштва проф.др Ивана Јерковића и председницу ИО Бран­ку Тишму присуствовали др Адела Зобеница, Ка­тица Младинић, Бранка Достанић, Весна Чорто, др Даг Коларевић, Миља Кривокућа у име Надзорног одбора, Душко Бабић, главни менаджер ЦПП-а, те запиничар-ВД секретар Друштва Стефан Милути­новић. Радило се по Дневном реду од 11 тачака, а издвојићемо најважније одлуке, са напоменом да су све донесене одлуке валидне, јер је постојао кворум, прописан Статутом ДПС-а.

Редовна скуштина Друштва психолога Србије - 26.04.2014.

Будући да су март или април по традицији ме­сеци кад се одржавају Скупштине ДПС-а, НА 29. седници ИО одлуче­но је да и ове године тај важан део рада Друштва не буде пролонгиран, па је као дефинитиван тер­мин одређен 26.април, а до тад ће Верификацио­на комисија одредити број делегата присутних на Скупштини, у складу са Статутом прописаним нормама. Делегати Скуштине ће верификова­ти гласањем Извештај о раду Извршног одбора, Извештај председника Друштва, Финанцијски извештај, Извештај ВД председнице Надзорног одбора,Ивештај о раду ЦПП-а, те верификова­ти избор три нова члана ИО (Бранка Достанић, Дубравка Смиљанић и др Татјана Стефановић− Станојевић) и изабрати новог председника или председницу НО.

Четврти члан редакције »Психолошких новина«

У складу с препоруком председика Друштва да се Редакцији ПН прикључи и неко из Ниша на седници ИО гласaњем је потврђено да је четврти члан Редакције Ана Миленковић, стручни сарад­ник−психолог у ОШ »Мирослав Антић«, Ниш. Колегиница Миленковић је између осталог члан Европске асоцијације бихевиорално-когнитивних терапеута и члан националне мреже за жртве тр­говине људима, а била је и активна у уређивању часописа »Психологија данас «. Члан је и активни учесник Српске асоцијације бихевиорално когни­тивних терапеута, SRBCT. ....

 Комплетан приказ рада на 29 седници ИО на страни број 4.

НОВА ПРЕДСЕДНИЦА ЗАПАДНО-БАЧКЕ ПОДРУЖНИЦЕ

Подружница Западно-бачког округа одржла је свој састанак непосредно пред закључивање овог броја , 31.03.1014, и изабрала нову председницу Секције. То је колегиница Меира Мрђенов, а детаљ­нији приказ тог састанка у броју 374, након што Редакцији стигне комплетан текст о том састанку Подружнице. Честитамо колегиници Мрђенов и желимо јој да Подружница буде исто тако успешна и активна, као што је била у периоду кад је њеним радом руководила Изабела Рашковић.

ПРОГРАМСКИ ОДБОР САБОРА ДЕТАЉНИЈЕ (4)

пише Биљана Рајић

Др Добрила Вујић − већ дуго се бави истра­живањима људског фактора у организацији и менаџментом људских ресурса у нашој средини. Полазиште њеног ангажовања је у уверењу да без радикалних промена у приступу људском факто­ру у нашим предузећима није могуће унапређење рада и пословања, излазак из кризе и укључивање у светску привредну сцену. Докторирала је у об­ласти психологије рада и организације, на тему „Савремена схватања о људској природи и раду и приступ управљању људским ресурсима“.Др Вујић има практична искуства на консултантским и извршилачким руководећим - менаџерским пози­цијама, као и искуства запослене на позицијама у ХРМ (Менаџмента људских ресурса) функцији. Од 2007. године предаје Психологију рада и ме­наџмент људских ресурса на студијском програму »Пословна психологија« Факултета за пословне и правне студије у Новом Саду....

Др Јелена Врањешевић дипломирала је, ма­гистрирала и докторирала на Филозофском фа­култету у Београду. Предаје Развојну психологију на Учитељском факултету у Београду. Ауторка је књига: „Промена слике о себи: аутопортрет адо­лесценције” и „Развојне компетенције и партици­пација деце: од стварног ка могућем» и коауторка књиге: „Невидљиво дете – слика о детету у ме­дијима», као и великог броја чланака објављених у стручним и научним часописима. Учествовала је у креирању и координацији више националних и међународних пројеката из области раног развоја, образовања за друштвену правду/интеркултурал­ног образовања, комуникације и алтернативних на­чина решавања сукоба (медијације и преговарање), права детета/партиципативних права и лидерства у образовању....

ДР ЛАЗАР СТАНКОВ - ГОСТ »ПСИХОЛОШКИХ НОВИНА«

ЉУДИ ИЗ РАЗЛИЧИТИХ КУЛТУРА СЛИЧНИЈИ НЕГО ШТО МИСЛИМО

Интервју водила В.С. Дисић

Име др Лазара Станкова је многима познато, како домаћим психолозима, јер је др Станков бе­оградски студент (који је свој докторат стекао на Денверском универзитету, а тридесетогодишњу ка­ријеру угледног научника наставио на Сиднејском универзитету, посветивши све те године истражи­вању проблема психолошке процене и индивидуал­них разлика) тако и психолозима у целом свету. Као гост Одељења за психологију београдског Фило­зофског факултета др Станков је 24.03.2014. одржао предавање насловљено »Психолошке разлике међу народима«, а након тога др Станков је љубазно од­говорио и на неколико наших питања.

ПН: Тема овогодишњег Сабора психолога Ср­бије је „Професионални развој психолога“, а Ваш животни и радни век је сведочанство да психо­лог никад не престаје са радом. Наиме, након пу­ног радног века на Сиднејском универзитету Ви наставњате рад у Research & Development Division at Educational Testing Service у Принстону,а радите и као предавач у Сингпуру, у National Institute of Education (Национални институт за образовање). Које су области психологије тренутно предмет Ва­ших истраживања?

Др Л.Станков: Након 2000−те године прес­тајем са интезивним истраживаењем у области мерења интелигенције и моје интересовање се ок­реће ка области међукултуралних разлика, односно ка психолошким разликама код људи који живе у различитим регионима и који припадају различи­тим народима, а бавим се много и истраживањем индивидуалних разлика у области самопоуздања. Видео сам да и у Србији расте интерес за другачији приступ истраживањима индивидуалних разлика, као и да имате увид у неке новије теорије о мерењи­ма интелигенције. Ја свакако и даље пратим и оно што се дешава у мојој донедавној области- области мерења интелигенције, а уочене тенденције код неких аутора новијег доба да се ревалоризирају и негирају резултати IQ тестова мислим да треба раз­матрати са дозом резервисаности, јер већина од тих поставки тек треба се докаже.

У овом кратком разговору нагласио бих да јиако је већина данашњих тестова ипак non culture free, па то могу тврдити и за Кателове тестове, да појам валидног мерења интлиген­ције није немогућ задатак, јер сваки искусан психо­лог знаће да хармонично укомпонује резултате више мерних инструмената, и да тако избегне грубе грешке, односно да их смањи на минимум. Дакле, тестови интелигенције јесу, по мом дубоком уверењу најбоља мера наших когнитивних способности, поготово у ситуацијама професионал­не слекције, односно кад треба изабрати особу која је погодна за неки посао.

Комплетан текст интервјуа на страни број 5

Нова рубрика- ЖИВОТ У ПСИХОЛОГИЈИ

                     СКИЦЕ ЗА ПОРТРЕТ ПСИХОЛОГА ПЕТРА ТРБОЈЕВИЋА

пише др Адела Зобеница

Идеја за ову рубрику настала је након обеле­жавања 60-те годишњице ДПС-а у Београду, те избора нове Редакције »Психолошкиих новина« (ПН). На прослави се разговарало и о ПН као гла­силу Друштва. Присутни чланови имали су неке предлоге за садржај новина, те смо и сами, као Редакција, препознали потребу да се број рубри­ка у новинама прошири, а да једна од њих буду и записи о колегама− психолозима, који раде ван већих центара, о њиховом доприносу струци и на­уци. Последњих неколико година у ПН често се оглашава Подружница психолога Западно-бачког округа, чије је седиште у Сомбору. Подружница је веома активна, активност носе млађе колеге, али ту су и они старији, који нису активни и често их ни Сомборци не познају. У овом броју желимо да представимо једног од доајена психологије у Сомбору, професора Петра Трбојевића. Са малом зебњом (у пензији је, има проблеме са здрављем) питали смо га да ли бисмо могли заједно да на­правимо његов портрет, а он је радо пристао.

Психологију је уписао, како то често бива, под утицајем свог гимназијског професора фило­зофије, Бранка Антонијевића. Поносан је био што је пријемни испит на Групи за психологију у Бео­граду положио као пети од две стотине пријавље­них. Уписао је Психологију рада, завршио у року и мислио да ће радити у некој фабрици. Требало је да се запосли у Текстилној индустрији Сом­бор, срећом, каже, није (те фирме су 70-тих годи­на прошлог века прве пропадале). Примљен је као професор у сомборску гимназију. Био је мало разо­чаран, јер је себе видео као индустријског психоло­га, а не као професора. Већ до краја полугодишта, заволео и ђаке и наставу. Био је професор психоло­гије и аутору ових редова, а професора Трбојевића генерације памте као сталоженог, тихог и упорног предавача, који је умео да љубав према психоло­гији пренесе на своје ђаке и многе је и усмерио ка психологији. Посао професора је напустио кад сеобразовање „реформисало“ и укинуло гимназије (расаднике будућих интелектуалаца, прим.аут.), те је требало као професор да ради у неколико шко­ла да би имао норму. Указала му се прилика да се запосли у Служби за преваспитање Установе за из­вршење кривичних санкција.. У затвору је радио до пензионисања, пуних двадесет шест година, прво као психолог, а онда као управник. Неколико пута током разговора, проф. Трбојевић поновио је да му је струка помогла да установа у којој је радио буде препознатљива; и док је радио само као пси­холог и касније када је постао руководилац. Док је радио као психолог, у поступку ресоцијализације за коју је био задужен, трудио се да саслуша („то сам понео са психологије - умети саслушати, то је била најбоља метода, тако постанеш ауторитет и створиш институционални ред и мир“). Наводи да је имао истовремено два задатка, да успостави контакт са затвореницима, али и чуварима који су дисциплину видели у „пендреку“.Често је имао већи проблем са чуварима који су кварили позити­ву психолошку климу. Увео је принцип селекције запослених, као и принцип радне терапије.Про­фесор се присећа како су »затвореници радили у радној затворској јединици која је била полуотво­реног типа,а што су више били ангажовани било је мање агресије међу њима.

Комплетан текст на страни број 6.

ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИКА ДРУШТВА ЗАПАДНО-БАЧКОЈ ПОДРУЖНИЦИ

пише Меира Мрђенов

Због малог броја страна којима ПН располажу, у претходном броју је изоставњен текст о важном састанку чалнова Подружнице Западно-бачког ре­гиона, коју је посетио проф.др Иван Јерковић,али је сад пред Вама информација о томе.

Први састанак у Новој години Подружни­ца психолога Западно-бачког округа одржала је 23.01.2014. у просторијама Дома ученика средњих школа у Сомбору. Домаћин је била Изабела Раш­ковић. Међу присутнима је био и председник Друштва психолога Србије проф. др Иван Јерко­вић, који се обратио скупу, са жељама за успешан рад у наредном периоду.

Састанак је био веома садржајан и занимљив. Председница Изабела је путем видео презентације представила рад Подружнице у протеклих пет го­дина. Детаљно и интересантно је подсетила чла­нове на све активности наше Подружнице. Нагла­сила је учешће медија у праћењу свих активности, незаобилазну рубрику у Сомборским новинама „Умеће живљења“. Навела је све новине у раду, као на пример: званични позиви на састанак, меилинг листа, записници са састанака, уобличавање ад­ресара психологаа Западно-бачког Округа, акција формирања базе литературе, а са поносом се освр­нула и на награду »Љубомир Љуба Стојић«, коју смо добили 2010.године. ...

ИНТЕРВЈУ С МР ЈЕЛЕНОМ МИНИЋ

Магистар психологије Јелена Минић је за­послена на Катедри за психологију, при Фило­зофском факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици и није јој било тешко да за читаоце » Психолош­ких новина« каже нешто детаљније о раду самог Одељења и неким посебностима које карактери­шу њихов рад. Непосредан повод за овај разговор је чињеница да је Катедра за психологију у Ко­совској Митровици однедавно акредитована и за спровођење мастер студија психологије.

... ПН: Уз честитке на добијеној акредитацији за мастер студије психологије на Вашем Одељењу, можете ли нам укратко описати тренутно стање на самом Одељењу, које ради у врло специфичним околоностима, односно рећи да ли те околности на неки начин утичу и на сам образовни процес?

Ј.Минић: У име свих колегиница и колега зах­ваљујем на честиткама. Добијање акредитације за мастер студије психологије омогућава студенти­ма наставак школовања, али је то истовремено и потврда континуираног развоја Катедре за пси­хологију Филозофксог факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици. Катедра за психологију основана је 1997. године и од тада скоро 17 година настоји да у, како сте поменули, специфичним околностима, опстане и развија се, уз стална настојања за по­већањем квалитета наставе и студија у целини. Ус­лови рада и студирања на Катедри за психологију, јесу специфични, али уз настојања свих запосле­них, а и студената, настава се одвија редовно и без већих проблема. Специфичне околности рада посматрамо као шансу за даљи напредак и развој, уз донекле повећану одговорност наставникаи сарадника за организовањем и спровођењем што квалитетније наставе.

ПН: С обзиром да Ваши студенти највероват­није долазе са подручја севера Косова и Метохије, а животни проблеми становништва које тамо живи су врло различити од оних у осталим деловима Србије, да ли Одељење планира неке специфич­не образовне области које би допринеле да будући психолози имају и знања из области као што су Психолошка помоћ у пролонгираном стресу, Ме­тоде процене социјално психолошке угрожености младих или неке сличне модуле?

Ј.Минић: Студенти психологије нису само са територије севера Косова и Метохије, већ из срп­ских енклава и осталих делова Србије. Специфич­них модула за сада нема на нашој катедри, али у оквиру основних и мастер студија постоје предме­ти који се баве заштитом и унапређењем менталног здравља свих узрасних група становника, обухва­тајући и заштиту менталног здравља у школама, у радним организацијама и сл. Такође, и на осталим катедрама Филозофског факултета Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици на основним студијама, студенти као обавезан предмет имају Менталну хигијену...

Комплетан текст разговора с мр Јеленом Минић на 7 страни.

ИНТЕРВЈУ: НАЈБОЉИ МЛАДИ ИСТРАЖИВАЧ НА НОВОСАДСКОМ ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ - БОЈАНА ДИНИЋ

пише Соња Ивковић

Награде су добродошле за сваког младог човека, а колегиница Бојана Ди­нић, асистент новосадског Одељења за психоло­гију награђена је за свој рад управо признањем које је знак препознавања квалитета њеног рада. Та награда додељена јој је 2013.год. и то је био и повод за овај разговор.

ПН: Која је тачно област твог истраживачког рада?

Б.Динић: Досадашњи истраживачки рад обухватао је различите теме из области психоло­гије личности и психометрије. У свом доктора­ту користила сам и експериментални приступ у психологији личности, који планирам да негујем у свом даљем научном раду. Конкретно, у свом докторату бавим се агресивношћу и испитујем ефекте ситуационе провокације и особина лич­ности на јављање агресивног понашања. Уједно, на почетку планирања доктората усмерила сам се на испитивање агресивности и конструкта који су са њом у вези, као што је нпр. насиље, па плани­рам да наставим с истраживачком праксом у том правцу.

ПН: Које нове научне информације ће бити производ твог истраживачког рада у оквиру док­торске дисертације?

Б.Динић: Као што сам поменула, у докторату се бавим агресивношћу. Како агресивност пред­ставља мултидимензионални конструкт, најпре сам кренула од психометрије, тј. долажења до адекватне упитничке процене агресивности и ње­них модалитета. У докторату покушавам да одго­ворим на питање који аспект агресивности води ка испољавању агресивног понашања, и да ли је то и на који начин под утицајем различитих нивоа ситуацине провокације. Уједно, поред инди­видуалних и ситуационих чинилаца испитујем и пратеће емоционалне и когнитивне процесе који се дешавају у оквиру агресивне епизоде и њихову улогу у испољавању агресивног понашања. Ос­новни резултат који сам добила упућује на закљу­чак да је агресивно понашање детерминисано пре карактерним, а не темпераменталним карактерис­тикама, као и то да је основни покретач агресије жеља за осветом, док релације других особина личности и агресије зависе од нивоа провокације.

Комплетан текст интервјуа на страни 8.

НОВА РУБРИКА- РЕАГОВАЊА И КОМЕНТАРИ

ГРЕШКЕ КОЈЕ СУ СЕ МОГЛЕ ИЗБЕЋИ

пише др Бора Кузмановић

У чланку „Првих 60 година ДПС прославио на Филозофском факултету“, објављеном у фебруар­ском броју ПН , појавиле су се неке нетачности које могу довести у заблуду садашње и будуће читаоце који нису присуствовали скупу о којем се у чланку говори. Најпре, у истакнутом под­наслову се наглашава „Проф. др Иван Јерковић о задацима, проф. др Бора Кузмановић о сећањи­ма“. Нисам сигуран да је тачно извучена суштина ни онога о чему је говорио Јерковић, али о томе нека се питају сам Јерковић и чланови Одбора за прославу. Што се мене тиче, свако ко је пажљиво слушао могао је да се увери да сам говорио о на­станку и развоју ДПС и то на основу историјских извора, а не на основу било чијих сећања. Преко периода о којем бих могао сведочити и као учес­ник просто сам прелетео (јер није било ни време­на ниприлика задетаљан приказ, а није ми то ни био циљ) и брзо прешао на закључне реченице. Нисам, дакле, ја говорио о сећањима, али јесте се потписница текста ослонила на своја непоуздана сећања (која су код свих нас обично таква). Само се тако може објаснити следећи нетачан податак који ми је директно стављен у уста (јер је дат под наводницима) – да сам ја рекао да је од 1947. до 1951. у Србији дипломирало укупно 19 психолога. А истина је да од 1947. до 1950. није дипломирао ни један јер је Група за психологију била укинута, а да је од 1951. до 1955. укупно дипломирало 19. ...

Комлетан текст на страни број 8.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić