• Serbian Language
  • English (UK)

 

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ«-сажеци броја 374.- април 2014.


 НА СКУПШТИНИ ВИШЕ ДЕЛЕГАТА НЕГО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

ОДРЖАНА РЕДОВНА СКУПШТИНА ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ

Пише В.С.Дисић

 У Свечаној сали Рударско-геолошког факул­тета у Београду 26.4.2014, са почетком у 11 часова одржана је Редовна скупштина ДПС-а. Од позва­них (тридесет и један верификован делегат) раду Скупштине ДПС-а одазвало се двадесет и двоје. Радно председништво чинили су председник ДПС проф.др Иван Јерковић, Бранка Тишма, председница Извршног одбора ДПС-а и Биљана Лајовић, предсе­дница Надзорног одбора ЦПП-а, а записничар је био в.д. секеретара Друштва

 Након усвајања Записника са Редовне скупштине одржа­не у Доњем Милановцу 31.05.2013. кренуло се са радом по чак 17 тачака Дневног реда. Као најважније одлуке Стефан Милутиновић. Након усвајања Записника са Редовне скупштине одржане 06.04.2013. и Ванредне скупштине Скупштине навешћемо да је гласањем при­сутних делегата верификовано чланство у Изврш­ном одбору следећим чланицама: др Татајни Сте­фановић-Станојевић, Бранки Достанић и Дубравки Смиљанић. Гласaњем делегата, по предлогу који је изнела Биљана Лајовић потврђено је и да Управни одбор ЦПП-а има три нова члана: Мају Петровић,  др Бориса Кордића и Александра Контића. Гласањем је верификована одлука да нова председница Надзор­ног одбора ДПС-а буде Миља Кривокућа.

Сви поднети Извештаји су прихваћени, а из Из­вештаја председника Друштва проф.др Ивана Јер­ковића очигледно је да је ДПС још у фази опора­вка и ревитализовања, а др Јерковић је нагласио да Друштво мора »постати пожељно за своје чланове« и као једну од најважнијих активности која је прет­ходне године обављена навео понован активан рад Законодавне комисије, која активно ради на припре­ми потребних измена и допуна предлога Законског решења о оснивању Коморе психолога, законског решења које је још 2010. предато Народној Скупш­тини Републике Србије.

 Истакао је као успех јед­ногодишњег рада и чињеницу да су основане нове Подружнице, а да су неке старе у фази »реактиви­рања«.Истакнуто је и да је уже руководство ДПС посетило Ниш, Пирот, Сомбор,Нови Сад ,а да се велика енергија уложила у акције промоције члан­ства (израда чланских карата, ФБ акција промоције Сабора, снижење износа за чланарину..).

У обимном Извештају председнице ИО Бранке Тишме наглашен је континуитет у раду ИО, који се у извештајном периоду састао чак 10 пута и донео низ важних одлука, које су резултирале повећањем чланства Друштва. Оба Извештаја гласањем при­сутних делегата су једногласно прихваћена. У Из­вештају Суда части проф. др Добривоје Радовановић је истакао да је Суд части који ради у саставу Д. Радовановић, Анушка Геце, Невенка Ловринчевић и Горан Кличковић имао чак седам предмета на разма­трању током периода који је протекао од претходне Скупштине, и да је за шест предмета нашао да су неосноване и упутио такав одговор подносиоцима пријаве, док се по једном предмету још ради (коле­гу је пријавио НУНС, ради јавне повреде личности вербалном изјавом, коју је пренео један штампани медиј).Проф. др Добривоје Радовановић експли­цирао је присутнима појединачно све случајеве не наводећи имена пријављених психолога, већ само њихове иницијале. У извештају Одбора за етичка питања др Јован Мирић је предложио измене и до­пуне Етичког кодекса психолога, које су у складу с препорукама ЕФПА. Гласњем су те измене усвојене и биће саставни део Кодекса етике од дана усвајања, а као најважнију нову одредбу треба истаћи да је, по новом, сваки психолог дужан да се одазове по­зиву Суда части, уколико га добије, било као сведок било као онај против кога је поднесена пријава. На питање шта се дешава ако се психолог не одазо­ве одговор је био да тад Суд части предузима даље мере, у складу са Правилником о раду Суда части. На Редовној Скупштини било је и краће дискусије око питања које је покренуо Младен Костић, а које се односило на проблем анонимности рецензената који рецензирају психотерапеутске радове  пристиг­ле за Сабор психолога...

Комплетан приказ рада Скупштине на страни број 1.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

КОМЕМОРАТИВНИ СКУП

СЕЋАЊА КОЛЕГА НА ПРОФ.ДР БОШКА ПОПОВИЋА

пише Милојко Стојановић

 

 

 

На Филозофском факултету у Београду одржан је 27. марта 2014. године Комеморативни скуп, посвећен лику и делу проф. психологије др Бошку Поповћу (1929 -2013).Скуп је отворила др Ана Пе­шикан, начелница Одељења за психологију, поз­вавши присутне да минутом ћутања одају почаст професору.

Своја сећање на проф.др Б. Поповића евоцирао је, као први говорник, проф. др Радојица Бојано­вић, професор у пензији Одељења за психологију Филозофског факултета у Београду. Он је истакао да је проф. Поповић био самосвојна, аутентич­на личност у нашој научној и академској психо­логији. Његов приступ психологији личности је одударао од доминантних струја тог времена. У условима кад је доминирала фрагментарност у теоретисању и научном проучавању психолошких појава, проф. Поповић је наговештавао значај це­ловитости личности и идентитета сваког човека, али и идентитета нације као групе. Поповић је дао значајан допринос проучавању националног иден­титета српског народа. По свом приступу и начину мишљења проф.др Бошко Поповић је био близак хуманистичкој психологији.

Проф. др Јован Бабић, са Одељења за фило­зофију Филозофског факултета у Београду, ево­цирао је своја сећања и успомене на дружење са професором Поповићем, најпре у кабинету проф. Поповића, а касније и у његовој кући, Код ‘’Бата Болета’’, како су га пријатељи звали, одлазило се на интелектуалну ‘’гозбу’’ , где су се у пријатној, опуштеној атмосфери, водиле интелектуалне деба­те о различитим темама.

Проф. Др Милорад Мишко Симуновић, проф. психологије на Одељењу за психологију Фи­лозофског факултета у Никшићу, као студент, постдипломац и докторант проф. Поповића, гово­рио је о доживљајима из сусрета са проф. Б. Попо­вићем, који му је, како је рекао, разрешио дилему да ли да студира психологију или нешто друго....

Ј. Мирић је истакао да је проф. Поповић био ретко образован: поред психологије, познавао је историју (српску и европску), сликарство, филозо­фију, поезију (именујући као примере Ракићеву и Црњанског).

Свој писани прилог о проф. др Поповићу посла­ла је из Ниша проф. др Снежана Стојиљковић, са Одељења за психологију Филозофског факултетау Нишу. Она је између осталог, осврћући се на жи­вотно дело проф. Б. Поповића, споменула ‘’његов допринос оснивању и раду Групе за психологију у Нишу. Наставни план Групе направњен је у складу са Закључцима стручног Саветовања, одржаног маја 1972. године, чији организатор су били Фи­лозофски факултет у Нишу, Одељење за психо­логију у Београду и Друштво психолога Србије. Бошко Поповић је припадао групи ентузијаста, који нису питали за хонораре, већ су се трудили да несебично пренесу знање и изграде професио­налце – истраживаче сложене људске душе, који својим примером показују да научни радник треба да буде особа од интегритета....Захваљујући њему, постављени су јасни темељи области психологије личности, која се изучава од психоанализе, преко хуманистичке психологије, до савремених фактор­ских модела структуре личности и више ужих дис­циплина. ..

Комплетан приказ Комеморативног скупа на страни број 3.

 

ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА

 

Само две недеље након 28. седнице ИО, одр­жана је и 29. седница. Било је то 11.04.2014. годи­не, а присутни су били председник ДПС-а проф. др Иван Јерковић, Бранка Тишма,Катица Млади­нић, Марина Павловић,др Адела Зобеница,Весна Чорто,др Даг Коларевић, Љиљана Трлаја у име Надзорног одбора, Душко Бабић у име ЦПП-а и Стефан Милутиновић, в.д. секретара Друштва. Током рада прикључила се и Елеонора Влаховић, председица Програмског одбора Сабора психоло­га Србије 2014. У раду по четвртој тачки днев­ног реда, председница Извршног одбора ,Б. Тишма предочила је присутнима колико Подружница и Секција је послало своје годишње Извештаје о раду, а и од колико се још очекује да пошаљу свој Извештај.Након тога је, у начелу, са 6 гласова за, прихваћен Извештај о раду ИО ДПС, који ће бити предочен на Редовној Скупштини делегатима. За­тим се приступило анализи Програма рада ИО ДПС за 2014. годину. Програм рада се састоји од чак 30 радних задатака, од којих су неки већ оба­вљени (на пример, израђене су и послате чланске карте за све чланове који су уплатили чланарину, а обављено је и континуирано праћење припрема за Сабор 2014, о чему су »Психолошке новине« редовно извештавале)...

Комплетан приказ рада на двадесет деветој седници Извршног одбора на страни број 4.

 

 

 

 

 

 

 

ЕДУКАЦИЈЕ У РАДУ ЗАПАДНО-БАЧКЕ ПОДРУЖНИЦЕ

Пише Саша Стојшић

 

На састанку Подружнице психолога Западно- бачког округа, одржаног последњег дана марта, одиграле су се важне промене за функционисање овог струковног удружења. Након истека четво­рогодишњег мандата Изабели Рашковић, која је веома успешно водила и представљала психологе у нашем округу, изабрана је нова председница По­дружнице – Меира Мрђенов, психолог у ОШ “До­ситеј Обрадовић” у Сомбору.

Поред разматрања разних струковних питања, централна тема састанк била је посвећена веома актуелној теми данашњице: »Симптоми у неуро­тичном функционисању«, а излагање се односило на све изазове са којима се суочавамо у свакоднев­ном животу и раду, одговарајући на бројне захтеве, очекивања, наше улоге.

Сагледана кроз гешталт психолошку призму, Меира представља ову тему, расветљавајући и размрсавајући разне “слепе улице” у које можемо залутати у нашем животу, застоје који нам се могу догодити, и проблем са којима се можемо суочити, предочавајући могућности излаза, које психоло­гија и психолошка струка нуде уколико смо спрем­ни да мало завиримо у себе и учинимо да нам жи­вот буде квалитетнији, здравији и бољи.

Кроз језгровиту, јасну и информативну пре­зентацију, направила је паралелу између здравог и неуротичног функционисања, предочила је ка­рактеристике ова два система функционисања, са нагласком на важност постојања свесности грани­це између себе и других, која је често нарушена код неуротичних особа. Предочено је и седам фаза кроз које човек пролази у задовољењу сопствених потреба, које могу бити и тачке осујећења (сен­зација, свесност, мобилизација, акција, контакт, задовољење и повлачење), значај организмичке самореагулације, односно циклуса свесности.

На састанку Подружнице психолога Западно- бачког округа, одржаног последњег дана марта, одиграле су се важне промене за функционисање овог струковног удружења. Након истека четво­рогодишњег мандата Изабели Рашковић, која је веома успешно водила и представљала психологе у нашем округу, изабрана је нова председница По­дружнице – Меира Мрђенов, психолог у ОШ “До­ситеј Обрадовић” у Сомбору.

Поред разматрања разних струковних питања, централна тема састанк била је посвећена веома актуелној теми данашњице: »Симптоми у неуро­тичном функционисању«, а излагање се односило на све изазове са којима се суочавамо у свакоднев­ном животу и раду, одговарајући на бројне захтеве, очекивања, наше улоге.

Сагледана кроз гешталт психолошку призму, Меира представља ову тему, расветљавајући и размрсавајући разне “слепе улице” у које можемо залутати у нашем животу, застоје који нам се могу догодити, и проблем са којима се можемо суочити, предочавајући могућности излаза, које психоло­гија и психолошка струка нуде уколико смо спрем­ни да мало завиримо у себе и учинимо да нам жи­вот буде квалитетнији, здравији и бољи.

Кроз језгровиту, јасну и информативну пре­зентацију, направила је паралелу између здравог и неуротичног функционисања, предочила је ка­рактеристике ова два система функционисања, са нагласком на важност постојања свесности грани­це између себе и других, која је често нарушена код неуротичних особа. Предочено је и седам фаза кроз које човек пролази у задовољењу сопствених потреба, које могу бити и тачке осујећења (сен­зација, свесност, мобилизација, акција, контакт, задовољење и повлачење), значај организмичке самореагулације, односно циклуса свесности. По­себно је наглашена нераскидива повезаност духа и тела, с обзиром да човек представља јединстве­ну целину физичког и психичког, значај и врста симптома који се јављају у нарушеном психичком функционисању, као и значај и циљ психотерапије у третману неуротичног функционисања.

Уколико се искључе органски узроци постојећих симптома, суштина третмана се састоји у проширивању свесности о симптоми­ма, откривању њихове улоге, поруке, сврхе, као и могућности избора, јачању сопствене снаге и постављању адекватне границе.Након презен­тације уследила је и практична вежба – “Моја граница”, мала интроспективна авантура, након које је уследила и размена личних искустава ко­лега, дискусија о емоционалности, психолошком функционисању, значају и утицају васпитних и културолошких фактора у развоју и испољавању емоција, улози и могућностима психолога у тој области....

 

О РАДУ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСОПИСА »ПСИХОЛОГИЈА«

Пише проф.др Александар Костић

У складу са концепцијом потпуне информисаности чланова ДПС-а о свим елемантима рада у Друштву Редак­ција ПН вам пружа на увид комплетан Извештај о раду Редакције часописа »Психологија«. Аутор извештаја је проф.др Александар Костић до недавног избора др Горана Кнежевића као новог уредника часописа главни и одго­ворни уредник у мандату од 2010 до 2014..

ЗАВРШНИ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ РЕДАКЦИЈЕ ЧАСО­ПИСА „ПСИХОЛОГИЈА“ ЗА ПЕРИОД 2010-2014

Мандат редакције „Психологије“ трајао је од 2010. до 2014. године. Преузимањем мандата од претходне редак­ције која је часопис поставила на SSCI листу, проф. Алек­сандар Костић, нови главни и одговорни уредник је Из­вршном одбору Друштва психолога предочио концепцију уређивања часописа која је имала следеће ставке:

n Да би часопис задржао своје место на SSCI листи неопходно је да се повећа број радова на енглеском језику како би били доступни заинтересованим чи­таоцима и ван српског говорног подручја. Повећање броја радова на енглеском језику отвара могућност ангажовања страних рецензената, чиме се повећава квалитет часописа.

n Циљ редакције је, не само да одржи часопис на SSCI листи, већ и да повећа импакт фактор. Ово је, између осталог, могуће остварити сторжим рецензијама и ангажовањем реномираних страних аутора који би донирали своје радове часопису.

n У уређивању и издавању часописа требало би увести јасне процедуре и установити архив часописа. Да би се то постигло, неопходно је ангажовање плаћеног секретара који би водио административне послове.

n Ликовни и графички изглед часописа морао би да задовољи врхунске стандарде оваквих публикација у свету и стога је потребно унети измене у досада­шњем графичком уређивању.

n Часопис би требало да буде приступачан у јавном домену (open source) на интернету како би био дос­тупан широј читалачкој публици.

n Проф. Александар Костић је том приликом јасно из­ложио и последице овакве концепције:

n Уколико би часопис излазио претежно на енглеском језику и уколико би се уређивачка политика оријен­тисала искључиво на емпиријске радове, нужно би се смањио број претплатника, што би имало одређе­не финансијске последице.

n Фаворизовање радова на енглеском језику и строга рецензија довели би до смањења броја радова до­маћих аутора.

Извршни одбор Друштва психолога је прихватио пред­ложену уређивачку политику и новој редакцији дао ман­дат на четири године.

Током свог четврогодишњег мандата редакција је ре­довно, у предвиђеним роковима, издавала часопис. Учи­нак редакције могао би укратко да се прикаже кроз сле­деће ставке.

n Издато 16 бројева часописа који су излазили редовно у предвиђеним роковима. Објављено је 105 радова, од чега 84 (80%) на енглеском и 21 на српском језику.

n Издата су два специјална броја у којима су гости уре­дници били водећи стручњаци из области која је пок­ривена специјалним бројем и у којима су објављени радови врхунских аутора.

n Направљен је сталан скуп домаћих и страних рецен­зената који се из броја у број проширује. Уведен је и стандардизован образац за рецензије.

n Промењен је ликовни изглед часописа и уведени су графички стандарди који бројеве чине једнооб­разним.

n Установљен је електронски архив часописа.

n Уведено је елктронско уређивање часописа, чиме је у великој мери побољшан и убрзан административни део послова везаних за комуникацију са ауто

ЖИВОТ У ПСИХОЛОГИЈИ

СКИЦЕ ЗА ПОРТРЕТ ДР СВЕТИСЛАВА ЈОВАНОВИЋА

Пише В.С.Дисић

 

Као по неком неписаном правилу, које прати новинаре који пишу портрете успешних, оства­рених људи често се дешава да у разговору такав саговорник, више говори о својим савременици­ма, него о самом себи. Тако је започео и сусрет с доктором психологије Светиславом Јовановићем, који је причу о свом дугом и плодотворном профе­сионалном путу, започео присећањем на своје ко­леге, с којима је 1949. уписао студијe психологије. Није доктор никог заборавио, на групи их је било јако мало, а др Јовановић нам рече да су се нај­више истицали Милица Влајинић, Рада Вукано­вић, Драган Крстић, Славољуб Радоњић, Душан Ђорђевић и Бошко Поповић. Тада се, по речима др Јовановића, психологија на Филозофском факул­тету у Београду звала једноставно – »трећа гру­па«. Та прва генерација психолога у Србији своје дипломске радове бранила је пред професорима Николом Ротом, Мишом Ротером,Бајом Бајићем и Вером Смиљанић-Чолановић.

Др Светислав Јовановић, рођен је у Јагодини где је провео детињство. Као син угледног ад­воката, одлази у Чачак где завршава гимназију. Потом долази на студије у Београд. Након дипло­мирања, пут га води северније, у Нови Сад, где је добио прво радно место – психолог у Покрајин­ском медицинско-педгошком саветовалишту. ... Др Јовановић нам се није похвалио ни да је 2000-те године именован од стране Америчког биографског института (АBI) за саветника у об­ласти хуманитарних делатности. Али, такав је др Светислав Јовановић, а нама преостаје да препо­ручимо књиге др Јовановића као оне које заслу­жују врло пажљиво читање. Не треба заборавити да је, осим примењене психологије којом се ба­вио цео радни век, професор Јовановић допринео и прихватању психологије и у другим сферама, пишући активно и о спортској психологији. Бави се данас шахом који му је и изазов и радост, поред дружења са два већ одрасла унука. ..

Комплетан текст о др Светисалву Јовановићу на страни број 6.

 

 

 

 

 

 

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ« ИСТРАЖУЈУ КАКО ПОВЕЋАТИ ЗАПОСЛЕНОСТ ПСИХОЛОГА

ПСИХОЛОГ КАО „САМОСТАЛНИ ПРЕДУЗЕТНИК“-ИЗЛАЗ ИЗ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ ? (1)

Пише Соња Ивковић

 

Актуелна ситуација по питању запошљавања психолога у Србији је у најмању руку незавидна. На евиденцији Националне службе за запошља­вање на почетку марта 2014. године било је неза­послених 455 психолога/мастер психолога у Репу­блици Србији, 143 психолога/мастер психолога на територији АП Војводине и 85 психолога/мастер психолога у Новом Саду. На једном од најпосеће­нијих портала за запошљавање - Инфостуд тренут­но су оглашене три радне позиције на нивоу целе Србије на којима се „преферира“ диплома пси­хологије. Институције система које су донедавно исказивале потребу за психолозима („најсвежији“ пример је ПУ“ Радосно детињство“ у Новом Саду које планира отпуштање 9 психолога, о чему су ПН већ писале) имају све мањи капацитет за запошља­вање. Из приложеног, чини се да самоиницијатива и предузетнички дух при запошљавању више нису ствар склоности, већ ће ускоро постати скоро је­дина опција за професионалан ангажман. На тему приватне праксе у психологији, разговарали смо са представницима различитих организација у Но­вом Саду чија делатност обухвата пружање психо­лошких услуга како грађанству, тако и пословним субјектима.

Испред удружења грађана Психолошког цен­тра СЕЛФ разговарали смо са Драгицом Јовише­вић, сарадником СЕЛФа. Драгана Окановић, један од власника Центра за истраживање и едукацију ТИМ центар нас је упознала са мисијом ове при­ватне компаније. Власник предузетничке радње, психолошког саветовалишта “Центар ПРОМЕ­НА“ Љиљана Варга говорила је о својим искуст­вима при самозапошљавању. Са Владаном Беара, сувласником психолошког саветовалишта REBТ PRAXIS причали смо о искуствима које је стекао радећи у приватном сектору 18 година.

ПН: Наведите нам кратак опис општих делат­ности ваше организације?

Драгица Јовишевић - СЕЛФ: Психолошки центар СЕЛФ нуди услуге у области јачања мен­талног здравља грађана/ки, оснаживања породице, пружања психолошке помоћи људима у кризи и унапређења потенцијала људских ресурса у обла­сти здравља, образовања и рада. Поред индивиду­алне психотерапијске праксе тим Центра СЕЛФ спроводи различите пројекте за које конкурише испред републичких, покрајинских и градских до­натора.

Љиљана Варга - ПРОМЕНА: Један део по­словања је психолошко саветовалиште за грађане, а други део се тиче организовања тренинга и ради­оница на разне психолошке теме везане за студи­рање и рад: стрес, асертивна комуникација, невер­бална комуникација, тим и тимски рад, вештине управљања, ХР алати - технике селекције и регру­тације, интервју, вештине учења, писање биогра­фије и мотивационог писма и многи други.

Драгана Окановић – ТИМ центар: Наша претежна делатност су услуге из домена људских ресурса намењене пословним клијентима, као што су soft skills тренинзи, професионална селекција, процене запослених, coaching, истраживања за­довољства запослених и консултовање у вези са организацијским дизајном. Поред тога, у ТИМ-у имамо врло јак психотерапијски центар, са шест стално ангажованих психотерапеута РЕБТ оријен­тације, који покривају индивидуалну, групну, брач­ну, породичну и дечију психотерапију. У ТИМ-у се одржава и велики број едукација за психологе, из домена обуке за вођење тренинга и радионица, рада са децом и адолесцентима, асертивности и сличних стручних тема.

Владан Беара - REBT PRAXIS: Ми се ба­вимо психотерапијом и саветовањем. Центар је отворен у сарадњи са психијатром, др Миљано­вићем, као психолошко саветовалиште - установа без смештаја. Нисмо регистровани као ординација, јер је закон у том случају прописује стандарде који нама нису били неопходни за психотерапеутски рад.

ПН: Која је мисија ваше организације?

Драгица Јовишевић: МИ смо центар који окупља стручњаке из области психолошких наука, са мисијом унапређивања психолошког благос­тања становништва путем саветовања, едукација и истраживања из области примењене психологије...

Комплетан текст на страни број 7.

ОДРЖАН ПРВИ САСТАНАК РЕДАКЦИЈЕ »ПСИХОЛОШКИХ НОВИНА

Пре Редовне скупштине ДПС-а одржане 26.04.2014. у просторијама ДПС састала се Редак­ција » Психолошких новина«, а чланови Редакције др Миланко Чабаркапа, Ана Миленковић и Соња Ивковић су са главном и одговорном уредницом разрадили смернице уређивачке политике. Разго­варало се и о начину како уз постојећу технологију побољшати квалитет фотографија, а и о неким гра­фичким решењима којима би бар мало »добили на простору«.Резултат тог договора реализовао је технички уредник Вук Милосављевић већ у овом броју. Договорено је да се јавно позову колеге да шаљу своје приказе, вести, репортаже и извештаје о активностима својих Секција и Подружницама и ова вест је апел Редакције за бољу сарадњу, у циљу што боље информисаности психолошке јавности о активностима Друштва психолога и догађањима у нашој психологији. Састанку није присуствовала др Адела Зобеница, која је презентовала свој рад на »Сарајевским данима психологије«.

У 374 броју »Психолошких новина«  објављене су и вести о «Сарајевским данима психологије« , о којима је известила др Адела Зобеница, најава Научних скупова у Нишу и Косовској Митровици и  представљање члана Редакције ПН Соње Ивковић, као и представљање чланице Организационог одбора Сабора 2014. колегинице Јелене Митрашиновић- Брашанац.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić