• Serbian Language
  • English (UK)

ПРЕДСЕДНИК ДПС-А О ПРОТЕКЛОМ И БУДУЋЕМ САБОРУ И ПИТАЊИМА СТРУКЕ

Пред летњу паузу професор Иван Јерковић, председник Друштва психолога Србије пристао је да одговори на неколико питања за наше струковне новине.

ПН -У прошлом броју ПН објављен је Ваш утисак о Сабору 2014. Већ знамо и коопредседни­ке Програмског одбора Сабора 2015. Др Драгица Павловић− Бабић и др Вељко Јовановић ће одреди­ти тему, али то не значи да Вас не можемо питати шта Ви у овом развојном тренутку наше психоло­гије видите као потенцијално важне теме за радно сусретање психолога какво је Сабор?

И.Јерковић: Мислим да Сабор постаје све важнији у стручном и професионалном смислу и да ће тек у наредном времену одиграти кључну улогу у артикулисању и заштити професионалних интереса психолога. Ти интереси сада су у одређе­ној мери угрожени, а како време буде одмицало биће, нажалост, све више и више. Најуваженији део наже академскем психологије бави се психо­логијом на начин који тек треба да покаже у каквој је вези са професијом психолога и типичним анга­жовањем психолога на радном месту. Имам утисак да су психолози у пракси изгубили своје универ­зитетске родитеље и постали сирочићи. Као што знамо такво стање је дугорочно неодрживо, деца треба било какав ослонац и такав ослонац она ће наћи, али то може бити и изван наше струке, и то се у одређеној мери већ дешава. Ако је свака нау­ка, како је писао Славољуб Радоњић, дефинисана предметом и методом, мислим да могу рећи како је психологија у кризи и са предметне и са методске стране. Ако је за утеху, то није појава локалних већ светских размера. Али у развијеним земљама одбрана од ових опасности олакшана је законском подршком и снагом психолошких удружења. Нас очекује велики посао у овој области. Нешто смо већ урадили, али то мора да се ради пуно брже и посвећеније. Верујем да ће копредседници Сабора 2015. пронаћи начина да ове важне аспекте развоја наше струке инкорпорирају у тему Сабора и актив­ности током Сабора.

ПН – Закључујићи својим Извештајем рад ов­годишњег Сабора, колегиница Елеонора Влахо­вић рекла је да је задовољна ефектом и посетом. Увиђајући да Сабор представља крунски годишњи догађај за наше Друштво да ли можете сугерисати следећем ПО на које елементе Сабора да се фо­кусира да би наука коју практикујемо превазишла проблем сталне поредбе са другим, богатијим и развијенијим друштвима у којим психолози свака­ко раде и са мање стреса?

И.Јерковић: Ја верујем да ће ПО Сабора 2015. имати врло актуелну агенду и мислим да она у сваком случају треба да обухвати и нормативно ре­гулисање психолошке професије, од закона, преко правилника и норматива, како се не би дешавало да неовлашћена лица користе психолошке инстру­менте, да настава психологије у школама буде не­стручно заступљена, да се забрањује психолошко тестирање у сврху селекције. Заједно са одгова­рајућим државним органима морамо бити спрем­ни да на овакве ствари реагујемо и отклањамо их у кратком року.

ПН- Као предавач у важној области - области развојне психологије да ли можете, макар и у нао­пштијим цртама, изрећи мишљење колико су неки постулати развојне психологије примењивани у пракси. Наиме, осим позантих теза о топлим емо­ционалним односима,подржавајућој, недискрими­нативној средини да ли развојни психолози могу помоћи да та сазнања одмаку на виши ниво од де­кларативног, јер је реч о комплексном социјално- психолошком проблему где има много позваних да дају мишљење, али и много оних чије мишљење није аутохтоно и прилагођено конкретној средини.

И.Јерковић: Морам да приметим да у међу­собном опхођењу психолога има мало те топлине о којој говорите. Изгледа да наша професионална обука нема ове исходе, већ само оне академске. Због тога не верујем да нека психолошка дисци­плина може сама по себи да помогне, само зато што јој неки садржај по природи ствари припада. Ако неко предаје на тему васпитних стилова, још увек не значи да ће бити и добар родитељ, као што познавање тема из области личности не значе да је нормалан. Међутим, слажем се да нам је добро­намерност, солидарност и подршка у оквиру наше струке потребна. Надам се да сам такав приступ успешно афирмисао у последњих годину и по дана рада у ДПС.

ПН- У новембру сте се обратили психолошкој јавности, устврдивши да не знате хоћете ли успети да ДПС »подигнете на ноге«. Имате ли утисак да Вам је то, заједно са бројним колегама и колегини­цама из Извршног одбора и других тела Друштва пошло за руком?

И.Јерковић: Мислим да смо на добром путу. Иако и даље има повремених иницијатива да се ба­вимо сами собом и покушаја да се води расправа о личностима, а не појавама,али тога је све мање. Имам утисак да неки људи трагично доживљавају уколико наиђу на одбацивање неког свог предло­га. Када бих се ја тако понашао, већ одавно не бих био председник Друштва. Једноставно, некада сте у мањини и са тим треба знати живети.

Са поносом могу да истакнем, да смо успели у ванредним околностима да организујемо један веома добар и посећен Сабор што указује на пове­рење које уживамо код наших чланова. Успели смо да осмишљеном кампањом значајно увећамо број чланова и да афирмишемо предности учлањења у Друштво. Сада нам предстоји ажурирање базе по­датака о члановима, тако да и овим путем молим све наше колегинице и колеге који су променили адресу становања, установу у којој раде, презиме или број телефона, да нам се јаве да бисмо ус­поставили ефикасну комуникацију. Наставићемо са фејсбук презентацијом Сабора која се показала посебно атрактивном за наше млађе колегинице и колеге, а стимулисаћемо и присуство мастер и док­торских студената на нашим скуповима. Пожелео бих на крају свима угодно лето и пријатан одмор и да са напуњеним батеријама на јесен наставимо заједничку борбу за интересе наше струке.

 

СОЦИЈАЛНА ПСОХОЛОГИЈА - ПОТРЕБНА И ПРИСУТНА

ИНТЕРЕСАНТНИ НАЛАЗИ У РАДОВИМА СОЦИЈАЛНИХ ПСИХОЛОГА НА САБОРУ 2014.

Две секције на Сабору биле су насловљене одредницом Социјална психологија. Водитељи су били др Јелена Врањешевић,чланица Програм­ског одбора (Учитељски факултет, Београд) и Бејан Шаћири (Виктимолошко друштво Србије). Укупно је у те две секције презентовано 10 радо­ва... У току рада Секције Социјална психологија 1 чули смо како се, према налазу у истраживању »Симболи и интереси : Предиктори ставова према чланству у ЕУ и НАТО-у« ,које је самостално спровео др Бојан Тодосијевић из бе­оградског Института друштвених наука, ставови наших грађана око учлањивања у те две организа­ције битно разликују. Др Тодосијевић је истражи­вање спровео на репрезентативном националном узорку од Н=1568 и дошао до података који пот­крепљују полазну хипотезу да су ставови према те две организације повезани са различитим статусом тих објеката у јавном дискурсу. Др Тодосијевић уочава да је став према учлањивању у ЕУ често повезан с рационалним дискурсом, а учлањивање у НАТО са темама националне угрожености и на­ционалног самопоштовања. Тамара Ћирић, Марија Синђић и Јелена Матко­вић из Канцеларије за сарадњу са дијаспором у свом истраживању насловљеном »Особине лич­ности и породични односи матураната који имају тенденцију да студирају или раде ван Репубике Ср­бије« дошле су до налаза на узорку од 533 нишкa матуранта да чак 65 % њих жели да оде из земље.

Комплетан текст на страни број 4.

РАДИОНИЦА » ФОРУМ ТЕАТАР: ДИСКРИМИНАЦИЈА – УПОЗНАЈМО ЈЕДНИ ДРУГЕ ДА БИСМО СЕ ПОШТОВАЛИ

пише Јасна Вељковић

На овогодишњем Сабору психолога који се одржао на Златибору, 28- 31. маја ове го­дине, посебну пажњу привукла је радионица под називом: Форум театар: дискриминација -упознајмо једни друге да бисмо се поштовали и разумели.

Група студената психологије из Косовс­ке Митровице, формирала је 9.04.2014. уд­ружење под називом „Инстанца“. У оквиру многих планираних активности овог сасвим младог удружења, наших колега ентузијаста, формиран је и Форум театар. Он представља врсту театара импровизације у којој глумци на отвреној сцени изводе представе из актеулног живота. Глумци су истовремено и творци сце­нарија, режисери, костимографи и сценогра­фи, дакле, сви раде све. Свако ко је креативан и жели да учествује у овом тетару,добродошао је.Тако је овај млади театар отворио своја вра­та и студентима са других студијских група Филозофског факултета у Косовској Митро­вици. Сјајно је што су ови млади људи нашли један посебно креативан начин да говоре о не баш лакој свакодневици у којој живе и раде. Ова представа, коју су студенти психологије извели подразумевала је у својој концепцији и контакт са публиком.

Комплетан приказ на страни број 4.

ДР ДИЈАНА ПЛУТ О РАДУ СЕКЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТСКИХ НАСТАВНИКА ПСИХОЛОГИЈЕ ОБРАЗОВАЊА

Првог дана Сабора 2014. награду-друштвено признање »Љубомир Љуба Стојић«, добили су проф.др Александар Костић, Јадранка Димов и Секција универзитетских наставника психологије образовања. Награда, коју ДПС традиционално до­дељује за допринос раду Друштву психолога, као и за допринос развоју психолошке струке, те за ус­пешно окупљање чланства у Секцију или Подруж­ницу и Друштво, била је повод за овај разговор. О раду Секције причали смо с проф.др Дијаном Плут, председницом те многобројне и активне секције Др Плут је 2002. године добила и награ­ду » Живорад Жижа Васић«, коју ДПС додељује за изузетан допринос популаризацији психологије.

ПН: Уз честитке на награди, као председници награђене Секције могу ли Вас упитати, да ли је Ваша Секција планирала још неке нове активности у свом раду, осим оних наведених у Образложењу које је написао ИО ДПС-а, као предлагач,а које су као цитат из oбразложења, наведене у претходном броју наших новина?

Д.Плут: Хвала на честиткама. Наша основна мисија је унапређење наставе из области Психо­логије образовања. Размењујемо информације о проблемима релевантним за наставу, на пример, силабусе, литературу, начин организовања студент­ске праксе, па чак и испитна питања. Пошто је уни­верзитетска настава уско везана и за истраживања, како наставника, тако и студената, размењујемо и ову врсту информација. Морам Вам рећи да ова врста размене веома помаже у конципирању и ор­ганизовању наставе. Око неких питања преслиша­вамо се узајамно и помажемо једни другима.

ПН: Као Секција постојите релативно кратко, али већ сад бројите преко 50 чланова, универзитет­ских наставника из области образовања.Да ли нам можете посебно назначити чланове који од почетка рада Секције утичу на њено стално напредовање и раст?

Д.Плут: Ми смо група равноправних, али нажа­лост, веома заузетих људи. Велики нам је проблем да обезбедимо континуитет рада, а да никога не оптеретимо превише. Зато смо договорили метод рада који, помало у шали, називамо смена „чувара ватре“. Групе колега ће се окупљати око поједи­них проблема релевантних за наш рад, покренути једну или две акције, а потом се „бакља“ предаје неком другом тиму. Али сама чињеница да смо на­правили обједињени адресар и умрежили готово све наставнике из ове области већ је велики на­предак. Мрежа нам је активна, иако се веома ретко окупљамо. Имамо сајт на који »качимо« важне ин­формације (http://www.sunposerbia.org/).

комплетан текст интервјуа с др Плут на страни број 5.

 

ПСИХОЛОГ КАО »ПРИВАТНИ ПРЕДУЗЕТНИК« − ИЗЛАЗ ИЗ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ? (2)

пише Соња Ивковић

У броју 374 објављен је први део новинарског истраживања како се психолози сналазе у приват­ном сектору. У овом броју објављујемо други део овог текста, који актуаалношћу теме- незапосле­ност психолога и како из ње изаћи указује на нека решења и путеве.

ПН: Са којим потешкоћама у раду се среће психолог-самостални предузетник?

Драгица Јовишевић: У контексту пројект­них активности, потешкоће постоје пре свега при­ликом самог започињања рада на пројектима.У пракси се показало да није довољно имати идеју која одговара на стварну потребу за одређеним психолошким садржајем да би неки пројекат био одобрен. Други и једнако важан део посла је рад на видљивости организације, јер је тешко одобрити средстава некој организацији уколико не постоји поверење у њен кредибилитет. До­датни изазов у НВО сектору за психологе пред­ставља чињеница да значај примене психолошке делатности нису јасно препознати код донатора. Понекад донаторима није јасна разлика између психолога и омладинског радника или између психолошког тренинга и едукативне вршњачке радионице. Имајући ово у виду, одлучили смо да организујемо различите догођаје који у исто време раде на промоцији психолошке делатности и повећању свести јавности о важности бриге о менталном здрављу, као и на појачавању видљи­вости организације. Други аспект који отежава функционисање приватне психолошке праксе представља чињеница да је у почетку неопходно уложити много напора, времена и ентузијазма, док финанскијска компензација долази тек кас­није.

Љиљана Варга: Највећи проблем са којим се сусрећемо је недовољна свест грађана да психо­лог није исто што и психијатар, сусрећемо се и са проблемом «етикетирања», мада сада све мање, док је актуелни проблем беспарица грађана.

Драгана Окановић: Мислим да је у нашем случају важан фактор приликом покретања посла био управо то што нисмо знали које нас потеш­коће чекају. Да би био успешан предузетник, пси­холог мора често да „изађе из својих ципела” и буде и рачуновођа, правник, менаџер, дизајнер, трговац... Постоји пуно ствари о којима треба водити рачуна, а због којих се већина добрих стручњака не одлучи на покретање посла. Наша срећа је што имамо тим, па смо све ове силне уло­ге поделили, јер је највећа замка запоставити неку од њих. Стручни део посла је увек најмањи про­блем и део посла којем се сви највише радујемо.

Владан Беара: О законским и формалним аспектима приватне делатности брину адвокат и књиговођа које сам анажовао, тако да ту не на­илазим на потешкоће. Са неким посебним потеш­коћама се нисам сретао. За младе колеге је порука да истрају, јер је највећи изазов спор почетак док се вас не прочује.

ПН: Да ли тржиште показује интересовање за психолошке услуге које пружа Ваша организа­ција/агенција?

Драгица Јовишевић: Грађани и грађанке по­казали велико интересовање за садржаје које смо нудили, као и да је интересовање било посебно изражено када су ти садржаји били бесплатни. Сматрам да је низак животни стандард често велика препрека у тражењу психолошке помоћи Међутим, није једина препрека. Ту постоје и фак­тории који су повезани са стигмом која у нашем друштву прати тражење психолошке помоћи. Из тог разлога, Центар СЕЛФ припрема у наредном периоду социјално-маркетиншку кампању која би радила управо на нормализацији тражења психо­лошке помоћи.

Љиљана Варга: Тржиште је веома заинтере­совано за услуге које нуди саветовалиште. Људи нас зову, траже савете телефонски, затим нам тра­же препоруке за књиге које би могли да купе или прочитају, распитују се за цене услуга, убеђују људе из своје околине да им је помоћ потребна.

Драгана Окановић: Пре девет година, када смо основали ТИМ, тржиште психолошких услу­га није било развијено. Наш највећи изазов био је упознати потенцијалне клијенте са тим да су наше услуге корисне, и да вреди инвестирати у њих. Ту подједнако мислим на пословне клијенте и грађанство. Данас је ситуација доста повољнија. На пример, у прошлој години у ТИМ-у је одржа­но око 1.200 психотерапијских сеанси и преко 130 тренинг дана, што је пре неколико година било незамисливо. Мислим да подизање свести људи о нашој струци зависи искључиво од нас психоло­га, и зато охрабрујемо све колеге да раде на еду­кацији јавности и наравно на активнијој понуди своји услуга. Један од примера како ми то ради­мо је пројекат „Петак са психотерапеутом”, где грађани уживо могу да присуствују демонстра­цији психотерапије, као и бесплатна предавања на психолошке теме „Буди бољи”.

Владан Беара: Ја сам задовољан.

 

Комплетан текст на страни број 6

Добитници награде »Живорад Жижа Васић« говоре за »Психолошке новине«

 

Др Драгица Павловић −Бабић и др Александар Бауцал добитници су награде коју ДПС додељује за популаризацију психологије , а то је био разлог за овај краћи интервју са овогодишњим добитницима.

ПН: Колико награда коју сте добили значи про­фесионалцима у струци, какви сте обоје?

Др Павловић −Бабић, др Бауцал: Хвала на лепим речима. Што се тиче значаја награде, знамо да је награда велико признање, али и велика обаве­за. Ово би био стандардан одговор, али он није та­чан, или бар није сасвим тачан. Међутим, оно што добијете са оваквом наградом је изоштрена свест о постојању и значају професионалне заједнице и шире јавности. У свакодневном раду склони смо да се фокусирамо на конкретне активности и партнере са којима сарађујемо и не размишљамо о награда­ма. Међутим, када добијете награду као што је ова постанете свеснији да сте део заједнице психолога која, такође, вреднује ваш рад, и колико је важно за психологе и психологију да шира заједница види да можемо да допринесемо да неки сегменти друштва (као што је образовање) боље функционише. Ако је статус психологије у друштву бољи, онда ће и нама појединачни бити лакше да будемо бољи стручњаци.

ПН: Иако је је награда додељена за Вашу све­обухватну научну активност, а и медијску присут­ност и ангажованост, психолошка јавност најбоље познаје Ваш рад у вези са ПИСА пројектом....Да ли очекујете да се резултати на ПИСА тесирањима буду бољи у будућности и од чега би то могло да зависи?

Др Павловић-Бабић, др Бауцал: Искуства из ранијих циклуса ПИСА истраживања и из других земаља показују да је једини могући, а уједно и је­дини прави, пут ка напредовању у постигнућима паметна, добро планирана и систематски импле­ментирана промена у образовном систему. Може да буде довољна и појединачна интервенција, на пример, у погледу наставних програма или у кон­цепцији иницијалног образовања наставника, али је, наравно бољи и сигурнији пут да се мере у об­разовању хармонизују и интегришу. Све док се у образовном систему ништа не промени, неће бити ни промене у квалитету образовних постигнућа ученика.

Осим приказаних текстова објављени су и текстови проф.др Боре Кузмановића у рубрици »Реаговања и коментари«, као и одговор Д.Бабића, најава да су копреседници Сабора психолога  2015. др Драгица− Павловић Бабић и др Вељко Јовановић, позивно писмо председнице Програмског одбора нишких дана примењене психологије проф.др Зорице Марковић и извештај Драгане Косовалић о последњем састанку Секције стручних сарадника у средњим школама који је одржан у јуну.

                

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić