• Serbian Language
  • English (UK)

             »ПСИХОЛОШКЕ  НОВИНЕ«   број  377- септембар 2014.- сажеци

                                       

                   СКУП У НИШУ ПОСТАО МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА

                  ПИШЕ  АНА МИЛЕНКОВИЋ

      Овогодишњи Дани примењене психологије одр­жани су по десети,јубиларни,пут у Нишу, 26.и 27. септембра. Oвогодишња Kонференција добила је статус Mеђународне конференције.Пријављена су била 103 рада из преко 10 земаља света, међу којима су Русија, Бразил, САД, Италија, Грчка, и друге. Во­дећа тема била је »Појединац и окружење«.

                           Први дан  рада – два квалитетна пленарна предавања

 

На самом отварању присутнима се обратила председница Програмског одбора проф.дрЗорица Марковић, која је са великим задовољством истакла да упркос тешком времену у коме живимо, када се многе институције гасе, активности јељавају и вредности губе, Kонференција напредује, што је резултирало статусом међународног научног скупа.Декан Филозфског факултета у Нишу, проф.др Го­ран Максимовић похвалио је Департман за психоло­гију нишког факултета као одличан пример осталим катедрама како се презентују радови и достигнућа у одређеној научној области. Уследило је обраћање управника Департмана за психологију, доц.др Не­бојше Милићевића, председнице Организационог одбора -доц. др Гордане Ђигић и проф. др Влади­мира Нешића, који је говорио о јубилејима у психо­логији.Прво пленарно предавање одржала је проф.др Миросава Ђуришић −Бојановић са Филозофског факултета у Београду, која је говорила о значењу и значају субјективне добробити у радном окружењу Проф.др Мајда Ријавец, ванредни професор педа­гошке и развојне психологије на Учитељској акаде­мији у Загребу, одржала је пленарно предавање на тему» Може ли се срећа поучавати«.Она је у свом за­нимљивом, на тренутке духовитом предавању, дала практичне савете за повећање осећања среће, што је поткрепила и резултатима истраживања...

 

 

 

            Други дан Конференције – врло интезиван рад на Секцијама и посећен Округли сто

Други дан Конференције обележио је такође разноврстан и квалитетан програм.Представљена су истраживања и радови из психологије уметнос­ти, клиничке психологије, форензичке психологије, психометрије.Одржан је Округли сто под називом „Од теорије до праксе“, који је својом темом подста­као готово све присутне да се активно укључе у де­бату. Водитељ Округлог стола др Славко Милојко­вић, у уводном излагању подсетио је на тешкоће да се стечена знања на факултету примене у пракси. Затим је Бранислав Страхинић, приказао резултате анкете коју су спровели психолози НСЗ на пригод­ном узорку запослених и незапослених психолага са подручја Новог Сада, Ниша и Београда. Добијени подаци говоре да психолози сматрају да им знања и вештине стечена на факултету у практичном раду помажу мало или делимично.

После изношења података из овог истраживања говорили су и проф. др Владимир Нешић, проф. др Александар Милојевић и психолог Милан Тодоро­вић, као и многи присутни. Један од закључака са овог Округлог стола је да би студијски програми на свим одељењима за психолгију требало брже да се прилагођавају потребама тржишта, односно праксе, а то значи да програмски садржаји треба да буду оса­времењени. Дат је предлог да се на факултете уведе психологија саобраћаја, којој се не придаје довољно пажње, иако живимо у време изузетно развијених и бројних врста саобраћаја.Такође, већина учесни­ка сматра да током студирања студенте треба више уводити у практичан рад у различитим областима психологије. Најбољи начин за имплементацију ове идеје је проналажење организација које би студенти­ма понудила стручну праксу,наглашено је као закљу­чак овог посећеног Округлог стола. Колико је кон­ференција била испуљена квалитетним, паралелним садржајима довољно је рећи да је у исто време кад се одржавао Округли сто »Од теорије до праксе« било још интересантних садржаја као што су Секција »Психометрија и статистика«, водитеља др Влади­мира Хердриха и Иване Педовић, Секција »Психо­логија уметности« водитеља Небојше Милићевића и Гордане Вулевић и Секција »Клиничка психологије« Снежане Видановић и Горана Голубовића.

Председница Програмског одбора Конференције сумирала утисаке о јубиларном научном скупу

 

Проф. др Зорица Марковић, председница Про­грамског одбора, у кратком разговору за читаоце „Психолошких новина“, изнела је своје виђење ово­годишње Конференције.

П.Н. Због чега сте се одлучили да овогодишња тема Конференције буде „Појединац и окружење“?

Проф.др Марковић: - Ову тему смо изабрали зато што је довољно сложена, свеобухватна и покри­ва различите области психологије.

П.Н. Како су Дани примењене психологије по­стали Међународна конференција?

Проф.др Марковић: −Трудили смо се да ис­пунимо услове потребне за добијање статуса међу­народне конференције, пре свега међународним саставом Програмског и Организационог одбора, учешћем излагача из више иностраних земаља, ви­шим квалитетом радова

П.Н. Ви сте предавач из области психологије маркетинга и рада.Колико су те области психологије развијене код нас?

Проф.др Марковић: − У теоријском смислу обе ове области- и психологија рада и психологија маркетинга су код нас развијене. Моје мишљење је да садржаји ових предмета не заостају за оним што се предаје на другим универзитетима у свету. Људи из ове области се труде да држе корак, прате нова истраживања, литературу. Што се тиче приме­не сазнања из психологије рада ситуација је друга­чија. За примену ове гране психологије неопходно је да привреда функционише и да свака радна ор­ганизација упошљава психологе. Постоје различите области где психолози могу утицати на побољшање функционисања организације - селекција и моти­висање радника, подизање степена задовољства послом, формирање тимова, управљање људским ресурсима, боља организација рада и многе друге. Бављење психологијом маркетинга у пракси, су по мом мишљењу преузеле неке друге струке, док психолози важну област, којој могу дати велики допринос, у смислу боље комуникације између произвођача и потрошача и етички одговорнијег односа, што опет води побошању квалитета живота »испуштају из руку«. Департман за психологију се може похвалити изузетним студентима заинтересо­ваним за ове области, који ће, надам се, поправити стање ствари.

Комплетан текст на страни број 1 и 3.

ИНТЕРВЈУ

ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДАР КОСТИЋ ГОВОРИ ЗА »ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ«

ИНТЕРВЈУ ВОДИЛА  ВЕСНА.С.ДИСИЋ

Непосредан повод за овај разговор била је награда »Љубомир Љуба Стојић« која је додељена професору Костићу на Сабору, одржаном у мају на Златибору, али овај дужи раз­говор са нашим угледним колегом има и своју пре­дисторију. Наиме, др Костић је осим ангажмана у научном раду нашао времена и воље да се ангажује као донедавни уредник часописа »Психологија«, и ПН су о томе већ писале, уочивши изузетан напор уложен да се нашем часопису подигне индекс ци­тираности.Надамо се да ће читаоци сазнати више, иако наравно не и све, о изузетном радном постиг­нућу и ставовима једног од наших најцитиранијих научника у области психологије.

ПН: Широј психолошкој јавности по­знати сте највише по свом раду из области психолонгвистике. Одакле потиче интерес баш за ту област психологије?

Проф.др Костић: Од најранијег де­тињства био сам окружен причама о јези­ку. Мој отац је био лингвиста, бавио се ек­сприменталном фонетиком и патологијом говора, али то није пресудно утицало на моје интересовање за психолингвистику. У студентским данима имао сам прилику да упознам Чарлса Озгуда и његов рад на семантичком диференцијалу. За мене је то било изузетно искуство које ме је усме­рило ка психолингвистици, а Озгудов се­мантички диференцијал је био и предмет мог дипломског рада. Овде, међутим, нису постојале могућности да почнем истражи­вања у том правцу. Доласком у Лаборато­рију за експерименталну психиологију, прикључио сам се групи која је радила истраживања везана за когнитивну обраду граматике. Већ првог дана рада у Лабора­торији, знао сам да је то оно што желим да истражујем и чиме желим да се бавим. И тако је остало до данашњих дана.

ПН: Можда је питање куртоазно и уобичајено, али реците нам шта Вама лич­но значи награда ДПС-а »Љубомир Љуба Стојић«?

Проф.др Костић: Награда »Љубомир Љуба Стојић« за мене има емотивну ноту јер је Љуба Стојић био мој добар пријатељ који ми је у студентским данима давао подршку када ми је била најпотребнија и који је имао неограничено поверење у мене (то осећање било је узајамно). Био је изузетан човек, отворен за нове идеје, увек спреман да помогне и саслуша. Никада од њега нисам чуо ниједну ружну реч о другима.

Ова награда је признање које сам, претпо­стављам, добио као главни и одговорни уредник „Психологије“ током последње три године. „Пси­хологија“ је у том периоду значајно повећала им­пакт фактор, часопис је прешао на електронско уређивање, уведене су неопходне процедуре и стандарди у уређивању. Стога је ова награда ујед­но и признање свим члановима претходне редак­ције „Психологије“. ...

.

ПН: Као члан Српске академије наука и умет­ности, професор на Одељењу за психологију Фи­лозофског факултета, а и као бивши декан Фило­зофског факултета, можете ли бар делом оценити тренутно стање нашег образовног система, јер ин­дирекнто кроз рад са студентима имате увид у ниво њиховог знања с којим уписују факултет? Наиме, и лаичка јавност се бави све озбиљније анализом степена квалитета образовања, увиђајући да наше »кашњење« у тој области има и практичне репер­кусије на социјални и економски живот друштва.

Проф.др Костић: Криза кроз коју пролазимо присутна је у свим сегментима друштва, па и у образовању. Налазимо се у турбулентом времену у коме не само да су девалвирани неки од основ­них академских стандарда већ је поремећен систем вредности. Академска заједница, али и друштво у целини, је дезоријентисана, без јасне идеје и ви­зије какво нам је образовање потребно. То важи за све нивое образовања – од основне школе до док­торских студија. Ушли смо у реформу образовања без претходног увида у то шта је у старом систему било добро, а шта није ваљало и шта мора да се мења.

У време када сам био декан Фило­зофског факултета започела је примена болоњског процеса и темељна реформа високог образовања. Био сам уверен да је овом процесу претходила студија из­водљивости и да улазимо у реформу са јасним увидом у тешкоће које нам пред­стоје и начином како да их решимо. Веро­вао сам, такође, да су јасно уочене мањка­вости старог система високог школства и да се реформа односи на њихово попра­вљање. Врло брзо сам схватио да су др­жава и академска заједница у овај процес ушле потпуно неприпремљене. На сваком кораку се осећала импровизација, решења која су се нудила када би искрсле тешкоће била су ад хоц, многе ствари су остале нејасне и никад нису биле до краја разја­шњене. Неретко се задовољавала форма на начин који је понекад добијао гротеск­не обрисе.

Поред наше неприпремљености и од­суства јасног увида у стање високог обра­зовања пре увођења ових реформи, про­блем је и у самој концепцији болоњског процеса. Европа је овим реформама увела амерички систем додипломских студија, без америчких докторксих студија. То је онда неселективно примењено и код нас. Основне студије у Америци су продуже­на средња школа, а праве припреме за академски и научни рад и високостручне послове одвијају се на докторским сту­дијама.

Шта је резулат промена кроз које смо прошли у последњих осам година? Уочљив је драстичан пад квалитета наставе, и то на свим нивоима. Крите­ријуми и стандарди су деградирани, што је дове­ло до инфлације доктора наука. И да се вратим на ваше питање. Ми не „каснимо“ у образовању – ми смо на погрешном путу.

Ипак, највећа штета је учињена у нечему што није видљиво на први поглед. Наиме, овакав систем образовања у полазу онемогућава стварање аутен­тичне елите. Друштво без елите, тачније, друштво у којем „елиту“ представљају доктори наука чији докторати обилују плагијатима и менаџери који су завршили опскурне факултете, нема будућност.

Комплетан текст на страни број 4 и 5

 

 

МЛАДА ПОДРУЖНИЦА ВРЛО АКТИВНА

ПИШЕ  АНА ОКИЉЕВИЋ

Чланови ДПС под­ружнице Јужнобачког округа су имали при­лике да током 13.и 14. септембра присуствују бесплатној обуци на­мењеној стицању вештина за писање ев­ропских пројеката. У пријатном радном амбијенту, у ведро уређеним просторијама Центра за производњу знања и вештина одржана је обука која је акредито­вана код Министарства просвете под насловом „Припрема предлога пројеката по ЕУ мето­дологији“.

Компетентне и приступачне колегини­це које су држале обуку – психолошкиња Ивана Копривица и дефекто­лошкиња Татјана Лаза­ров−Обрадов су својим знањем и искуством допринеле да семинар, иако високо образовног статуса и истакнуте форме, буде довољно јасан онима који су се по први пут срели са овом темом. Колегинице су настојале да размењују идеје са учесницима који су у свом искуству већ имали припрему пројеката овог карактера. Поред јасно уокви­реног дводневног програма, који је укључивао теоријски и практични део са великим бројем актуелних података и практичних вештина, добро расположење учесница и едукаторки је допринело пријатном и лагодном групном раду.

За следећи сусрет најављено је представљање Центра за подршку раном развоју и породичним односима, а о детаљима ће чланови Jужнобачке подружнице бити обавештени. Заинтересовани психолози који се налазе на територији Jужноба­чког округа, добродошли су да се прикључе раду подружнице, а могу нас контактирати путем ад­ресе dps.podruznica.jbo@gmail.com..

О НОВИМ ИЗДАЊИМА ЦЕНТРА ЗА ПРИМЕЊЕНУ ПСИХОЛОГИЈУ

Као један од најугледнијих и најагилнијих изда­вача у области психолошке литературе ЦПП наста­вља констатнтан рад на припреми нових издања. На Сабору 2014. представљене су две нове књиге аутора др Горана Кнежевића и др Горана Опачића, насловљене »Професионална селекција Елемен­ти, изазови и једно практично решење – Књига 2: ЛИЧНОСТ«,Професионална селекција Елемен­ти, изазови и једно практично решење- Књига 3: Професионална интересовања«, а до Сајма књига изаћи ће и први део трилогије под насловом ИНТЕ­ЛИГЕНЦИЈА (заједнички рад оба аутора). Такође своју успешну промоцију доживела је и књига коју је приредила др Тамара Џамоња− Игњатовић. Књига насловљена» Медијација: принципи, процес, приме­на« промовисана је на Сабору и о томе су ПН поса­ле у прошлом броју. Управо се за штампу припрема двотомна књига о области будућности менаџмента људских ресурса. Аутор, др Добрила Вујић, на преко 380 страница текста указује на важне аспекте ХРМ, а будућа двотомна књига, чије се штампање уско­ро очекује, имаће 3 главна дела: Будућност и нови изазови менаџмента људских ресурса, Компетен­ције−појам, врсте и структура, а као трећи део ове монографије означено је поглавље Менаџмент на бази компетенција.

Први део или књига број један насловљен је »Компетенције за рад и руковођење«, а други део »Тренинг, развој и процена компетенција«. Књига садржи и списак литературе , а на самом почетку и прегледан и сажет речник скраћеница, које су све чешће у употреби у овој области психологије. Након објављивања књиге надамо се да ће ауторка објас­нити циљеве и намену свог обимног рада, у ком де­таљно, на основу спроведених истраживања указује и на неке аспекте домаћег менаџмента, упорeђујући ситуацију у нашим предузећима са стиловима ме­наџмента у великим светским компанијама. Подпог­лавње књиге насловљено »Перцепција ефективног начина управљања људским ресурсима у предузећи­ма у Србији и приступ трансформацији« посебно је интересантно, јер ауторка анализира шта домаћи менаџери прихватају и преферирају и то на основу резултата истраживања спроведених 2006. године, закључујући да постоји разлика између оних који су запослени у МНК – мултинационалним компанија­ма и оних запослених у домаћим предузећима.

Испитаници који раде у МНК,како Добриla Вујић наводи, више инсистирају на професиона­лизму и на некој врсти мешавине »трдог« (строга контрола) и »меког« (добри међиљудски односи) приступа. Подпоглавље »Селекција базирана на компетенцијама« такође представља важан сегмент књиге, јер се упоређује традиционални приступ са савременим трендовима у професионалној селек­цији. У делу књиге који говори о селекцији базира­ној на компетенцијама, наићи ћете и на интересан­тан податак да је у стручној литратури однедавно , према речима ауторке књиге од 2008. године, дошло до појаве да се дотадашњни тренд- »рат за таленте«, услед нарастајуће економске кризе, замењује трен­дом »рат за посао«, који карактерише да послодавци заoштравају критеријуме, јер је понуда кандидата све већа. Др Вујић сматра да, иако тај тренд може де­ловати младим, незапосленим људима као нехуман, треба задржати валидне и објективне селекционе методе. У овој краткој најави новог издања ЦПП- а само смо назначили обим и значај књиге која ће врло скоро, можда већ на Сајму књига доживети своју промоцију. ПН ће наставити да Вас редовно извештава о издавачкој активности ЦПП-а.

ПРВА ОБИМНИЈА КЊИГА О ПОЛНИМ СЛИЧНОСТИМА И РАЗЛИКАМА КОД НАС НАКОН 30 ГОДИНА

Редакција ПН, пратећи догађаје и ван уско стручних тема, уочила је да је изузетна пажња целокупне јавности неколико недеља пре сеп­тембарске манифестације ЛГБ популације у Бео­граду била заокупљена дељењем ставова, дилема и мишљења о том проблему, који су су некад прелази­ли и у оштре сукобе, који су претили да се прелију и на улицу.Трагајући за одговором шта наша струка има да каже о проблему полних улога, разлика и сличности међу половима дошло се до чињенице да о теми полних разлика, полних улога код нас има ре­лативно мало литературе, а срећан стицај околности је да су ауторке из Новог Сада- др Душанка Мило­шевић и др Александра Трогрлић, (професори на Одсеку за психологију новосадског Филозофског фа­култета) управо завршиле своју књигу, насловљену »Психологија полних разлика и сличности«, у којој је једно поглавље посвећено и полном идентитету. Редакција је пошла у потрагу за одговором о каквом публицистичком и научном раду је реч, надајући се да ће свака нова књига која осветљава појам полних сличности, полних разлика можда допринети и да се тензије смање.

ПН: Да ли се Ваша књига, својеврстан прве­нац код нас у тој области, на неки начин осврће на дуготрајну историју публикација и остраживања о полним разликама? Наиме, познато је да се таква истраживања у свету интезивно јављају од 70− тих годинапрошлог века.

Милошевић, Трогрлић: Истраживања полних разлика имају једнако дугу традицију као и емпи­ријска истраживања у другим областима психоло­гије. Међутим, тек је експлозија истраживања током 60-тих и 70-тих година прошлог века довела до по­кушаја систематизације основних налаза. Резултат тога је неколицина књига у којима се даје сумативни преглед резултата и нуде одређена теоријска обја­шњења уочених разлика и сличности. И ова књига је на трагу таквих настојања да се да један систематски преглед доступних сазнања о полним разликама и сличностима у различитим областима понашања, са нагласком на оне у којима је спроведен највећи број студија.

ПН: Да ли сте у монографију инкорпорирали и нека домаћа сазнања, односно резултате неких обим­нијих истраживања схватања полних улога у нашој земљи? Ако јесте, можете ли их укратко експлици­рати?

Милошевић, Трогрлић: У нашој земљи нису публиковани резултати систематских психолошких истраживања која су усмерена на проблем схва­тања полних улога. Истраживачи посвећују извес­ну пажњу питању полних разлика и сличности, али најчешће то није главни предмет њиховог интересо­вања, већ се ова тема третира спорадично. Наиме, будући да се пол често показује као релевантна ва­ријабла у психолошким истраживањима, обично се у домаћим студијама питање повезаности пола са извесним психолошким својствима поставља као једно од истраживачких питања, али не и као главни проблем студије. Стога су у књизи приказани превас­ходно резултати иностраних истраживања, посебно оних која се истичу својим методолошким квалите­том.

Комплетан текст на страни број 8

 

ИЗВЕШТАЈ  СА 28. МЕЂУНАРОДНОГ КОНГРЕСА ПРИМЕЊЕНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ

ПИШЕ  ВЕЉКО ЈОВАНОВИЋ

У Паризу је од 8. до 13. јула 2014. године одр­жан 28. међународни конгрес примењене психоло­гије уз учешће око 4.500 психолога из преко 100 зе­маља. Конгрес под називом “Од кризе до одрживог благостања” одржан је у монументалном здању Конференцијског центра у Паризу, који је и поред толиког броја учесника прошао без икаквих про­блема са простором и организацијом. Апстракти су доступни на сајту конференције www.icap2014. com. И овај конгрес је потврдио развој примене психолошких сазнања у врло хетерогеним облас­тима и тренд доминације радова из области орга­низационе психологије, уз врло скромно присуство тема из области клиничке и развојне психологије. Утисак је да је конгрес првенствено био усмерен на “ефектометрију” без веће потребе аутора да елаборирају теоријске алтернативе или емпиријс­ке недоследности у резултатима истраживања. Конгрес је реализован кроз пленарна предавања, симпозијуме, радионице, едукације и е-постере. Е-постери су за наше прилике релативна новост и састојали су се од три слајда које су аутори били у обавези да доставе организатору пре доласка на конгрес и за све учеснике били су доступни пре­ко двадесетак терминала који су садржавали и све остале информације о конференцији. На посебним компјутерским пунктовима, у према програмом унапред заказано време, заинтересовани су могли да се сретну са ауторима е-постера, поново прегле­дају слајдове и поразговарају о теми рада. Током целокупног трајања конгреса постојала је ригороз­на контрола акредитације учесника тако да су до конгресних сала могли доћи само они са плаћеним котизацијама, а које су се кретале између 350 и 750 евра у зависности од времена уплате и земље из које долазе учесници. Након завршетка конферен­ције свих 4 500 психолога својим потисом при­хватило је доkумент УН о циљевима одрживог развоја за све.

Документ насловљен ICAP 2014 Declaration for the United Nations’ Sustainable Development Goals for 2015-2030 можете наћи на интернет ад­реси www.icap2014.com. Следећа, 29-та конферан­ција те организације биће 2018. године у Монтре­алу.

Комплетан текст на страни број 6.

 

 

У БРОЈУ СУ ОБЈАВЉЕНИ И ТЕКСТОВИ: ПРИКАЗ РАДА НА 32. СЕДНИЦИ ИЗВРШНОГ ОДБОРА ДПС-А,ТЕКСТ  ПРОФ.ДР БОРЕ КУЗМАНОВИЋА У РУБРИЦИ »РЕАГОВАЊА И КОМЕНТАРИ«, ТЕКСТ ДРАГАНЕ  БРДАРИЋ О КОНФЕРЕНЦИЈИ  ИЗ ОБЛАСТИ ЗДРАВСТВЕНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ, ТЕКСТ- ПРЕДСТАВЉАЊЕ ЧЛАНИЦЕ РЕДАКЦИЈЕ »ПСИХОЛОШКИХ НОВИНА«  АНЕ МИЛЕНКОВИЋ, ПРЕДСТАВЉАЊЕ НОВЕ ЧЛАНИЦЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА КОЛЕГИНИЦЕ ВЕСНЕ РОКВИЋ, ТЕКСТ МИЉАНЕ ПАВИЋЕВИЋ О ИЗДАЊУ ПРИРУЧНИКА »ШТА РАДИ ПСИХОЛОГ« АУТОРА ДР ЈЕЛЕНЕ МИНИЋ И БИЉАНЕ ЈАРЕДИЋ, ТЕ ПОЗИВ ЧИТАОЦИМА ДА ПОСЕТЕ САЈАМ КЊИГА И ШТАНД ЦПП-А.

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić