• Serbian Language
  • English (UK)

»ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ«  БРОЈ 379. НОВЕМБАР 2014.- САЖЕЦИ

 34. СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ 0ДБОРА

ПРАВИЛНИК О ПРИПРЕМИ САБОРА - ДЕФИНИСАН

Из динамике рада која је одређена жељом руководства ДПС да се неке уочене по­тешкоће што пре разреше произашла је и чињеница да се седнице ИО одржавају на ме­сечном нивоу, иако је Статутом предвиђена и мо­гућност кварталног сусретања чланова ИО. Већ 28.11.2014. одржана је 34−ћа седница на којој се радило по 11 тачака дневног реда.

Копредсеница ПО др Павловић−Бабић о раду Програмског одбора – одређен је 20.март као крајњи рок за пријаву рада

Присутни чланови ИО и чланица Надзорног одбора Љиљана Трлаја имали су прилику да чују од копредседнице ПО Сабора 2015. др Драгице Павловић− Бабић да Програмски одбор увели­ко ради, а прва заједничка седница одржаће се 10.12.2014. Из детаљног приказа бројних идеја које ће ПО настојати да реализује истаћи ћемо став ПО да до сад уобичајену праксу да се прве вечери, након свечаног отварања, одржи пле­нарно предавање - треба мењати, па ПО Са­бора 2015. предлаже да се већ прве вечери као први програмски садржај одржи Округли сто са темом која је блиска носећој теми Сабора ( »www.професионализација.пси − струковни идентитет психолога и међуресорна сарадња« је тема Сабора 2015), а тицала би се важности оснивања психолошке Коморе. Према речима др Павловић−Бабић идеја је да на Округлом сто­лу говоре угледни психолози из наше земље, као и гостујући колега из неке земље која већ има Комору. Друга интересантна иновација коју ПО Сабора 2015. планира јесте да се покрене једно обимније истраживање које би спровели студенти психологије, а тема истраживања би била процена и анализа квалитета наставе пси­хологије на свим високошколским установама које едукују будуће психологе. Др Павловић− Бабић сматра да би тако имали увид у студент­ску перцепцију квалитета наставе, којој би (на Округлом столу посвећеном том истраживању) био контрапункт излагање неког од психолога старије генерације, који би предочио какав је не­кад био режим студија психологије. Споменута су нека угледна имена, али у овом тренутку ПО још нема званичан пристанак и потврду тих ко­лега да ће моћи присуствовати Сабору на Злати­бору. Др Јерковић је нагласио како је на Сабору 2014. једна квалитетна новина била и бројност пленарних предавања, тако да ни један дан није изостао такав облик рада, а др Павловић−Бабић је додала и то да је следећи Сабор онај на ком се додељује награда »Борисав Стевановић« за нај­бољу књигу објављену у двогодишњем периоду, па да постоји могућност да награђени аутор буде један/а од пленарних предавача. Замољени су ко­леге да предлоге за ту награду доставе новој ко­мисији која ће ускоро бити формирана, на мејл адресуsekretar@dps.org.rs">sekretar@dps.org.rs.

На адреси http://www.dps.org.rs/prijava-rada наћи ћете податке како можете пријавити свој рад за Сабор психолога 2015, а једноставним кликом на врсту рада коју желите да пријавите отвориће вам се формулар који треба да испуни­те и тиме је цео процес пријаве рада комплети­ран. Крајњи рок за пријаву рада је 20. март идуће године.

КОМПЛЕТАН ТЕКСТ НА СТРАНИ БРОЈ 1.

ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ У ПОСЕТИ ФАКУЛТЕТУ ЗА ПРАВНЕ И ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ „ДР ЛАЗАР ВРКАТИЋ«

Пише : Драган Жуљевић

У склопу редовних активности са циљем попу­ларисања и ширења чланства у Друштву психолога Србије, председник Друштва проф. др Иван Јерко­вић крајем октобра посетио је Факултет за правне и пословне студије „Др Лазар Вркатић“ у Новом Саду.

Факултет за правне и пословне студије „Др Ла­зар Вркатић“ основан је 2007. године у Новом Саду. До сада, ова институција успешно је едуковала пре­ко 300 студената, чиме је мапа високообразовних институција Србије добила још једно значајно место за образовање будућих колега. Реализацијом акту­елних студијских програма пословне психологије на основном и мастер нивоу, те мастер студијама психотерапије, ова институција се позиционира као значајан чинилац у едуковању будућих психолога чиме обликује део будуће стручне јавности, те је Друштву психолога од посебног интереса да позове будуће колеге да се укључе у рад Друштва и његових стручних тела.

Председника Друштва је у име Факултета за правне и пословне студије примила декан факулте­та проф. др Мирјана Францешко заједно са наста­вницима поменутих студијских програма. У прија­тељској и колегијалној атмосфери дискутовало се о могућностима и приликама популаризације члан­ства како међу колегама, тако и међу студентима. Саговорници су се сагласили око потребе за стан­дардизацијом псиохолошке праксе у Србији путем усвајања новог Закона о психолошкој делатности, те констатовали нарастајућу потребу за форми­рањем психолошке Коморе, која би се у законском смисму позиционирала као референтна институ­ција надлежна за психолошку делатност по узору на европске стандарде.

На крају сусрета договорена је будућа посета председника Друштва студентима овог факултета, где ће им бити промовисано учешће на предстојећем 63. Научно-стручном скупу психолога Србије како путем научног доприноса, тако и у неформалном делу ску­па. Студенти ће бити и у прилици да у непосредној комуникацији са челницима Друштва сазнају далеко више о бенефитима, приликама и могућностима које нуди чланство у Друштву.

РАЗГОВОР СА ПРОФ. БОРОМ КУЗМАНОВИЋЕМ - ДОБИТНИКОМ НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО

Разговор водио: др Миланко Чабаркапа

На 62. Сабору психолога, одржаном на Зала­тибору, крајем маја 2014.године, додељена је награда за животно дело проф. Бори Кузмa­новићу, за његов укупни научни, стручни, организа­циони и практични допринос домаћој психологији и ДПС-у. Тим поводом, замолили смо професора Кузмановића за краћи интервју, који објављујемо са нешто закашњења, али га због занимљивих мисли и идеја можемо сматрати поклоном читаоцима ПН за предстојећу Нову 2015. годину. Занимало нас је како је почео своју професионалну каријеру, на шта је посебно поносан у свом раду и шта данас мисли о нашој психологији и психолозима.

Професоре Кузмановићу, сећате ли се како сте донели одлуку да студирате психологију?

У гимназији сам похађао природно-матема­тички смер, али сам осећао да ми за нијансу више „леже“ друштве­ни предмети. Ни на половини по­следњег полугодишта нисам знао шта ћу студирати, па ми је отац ре­као: „Ја мислим да би теби највише одговарало када би гимназија траја­ла цео живот“. Лецнуо сам се, јер је био у праву (и сада, као пензионер враћам се том гимназијском присту­пу животу који ми највише одговара. ) Радио сам матурски из физике, на теми која је, чини ми се, и данас ак­туална – „Таласна и корпускуларна теорија светлости“ – јер говори о ду­алној природи светлосне енергије. До пола лета сам се припремао за студије на Машинском факултету, а онда сам срео неког бруцоша са тог факултета који ми се пожалио на техничко цртање које ни ја нисам волео. Променио сам одлуку и по­чео да се спремам за психологију, али сам стално размишљао да ли је ипак боље да упишем књижевност. Коначну одлуку сам донео буквално у последњи час.

Па да ли сте се покајали? Как­ва су вам искуства са студија пси­хологије?

Богами, целе прве године сам се питао - шта ћу ја овде и зашто ми је све ово тре­бало? Статистика је била испод нивоа математике коју сам учио у гимназији, општа психологија је, по мојој оцени, садржала много тривијалности и прос­то убијала размишљање. Често сам се питао: где је ту живот, зар је то психологија? Живнуо сам мало када нам је Бошко Поповић задао Фројдов „Увод у психоанализу“ за колоквијум. Још чувам ту књигу и у њој на маргинама забележене своје коментаре. Са Фројдом сам бар могао добро да се „свађам“. Сећам се и каснијих занимљивих дискусија са тадашњим асистентом Радоњићем. На другој години Општу психопатологију је предавао проф. Јаковљевић, психијатар који је похађао и студије филозофије и психологије и био солидан ерудита. Иначе, студи­рао сам оба тадашња смера – Школско–клинички и Психологију рада. На трећој години дошли су Со­цијална психологија и проф. Рот који су задовољили моја очекивања. Заправо, сада бих рекао да је мене највише привлачио известан спој социологије и со­цијалне психологије, нешто што се данас често нази­ва социјетална социјална психологија.

Ви сте се брзо по дипломирању и запослили на Одељењу за психологију и то баш на Катедри за социјалну психологију.

Ту улогу сам прихватио у врло тешком друштве­ном тренутку – почетком 90-их прошлог века. Пре­тила је реална опасност да се Институт угаси. Стога је најважнији задатак био да се он било како одр­жи. Уз помоћ неких људи, а особито запослених на Институту, успео сам у томе. Парадоксално, у тим смутним временима Институт је чак проши­рио своју делатност развијајући истраживања но­вих тема, пре свега оних које су биле практично и друштвено важне за оно време. Други задатак, који сам себи, задао било је јачање издавачке делатности. Иако су реализовани многи истраживачки пројекти, у самом Институту до тада није много објављивано. Данас свако може да се увери колико је монографија и других публикација објављено у тих двадесетак година. У том периоду Институт је на иницијативу професора Хавелке и Костића организовао науч­ни скуп „Емпиријска истраживања у психологији“ који је постао традиционална смотра истраживања у региону. При крају свог руковођења Институтом осетио сам обавезу да обновимо публикацију „Пси­холошка истраживања“ и да је претворимо у прави часопис. Тај часопис је брзо напредовао и од прошле године има статус часописа истакнутог националног значаја. Имамо добру редакцију која успешно ради тимски.

Као дугогодишњи наставник и истраживач, како бисте оценили стање и развој домаће психологије, на академском и практичном ни­воу?

У односу на време када сам ја почињао, наша психологија је (пра­тећи светску) постала знатно раз­вијенија у сваком погледу – у неким областима више, у другим нешто мање. Већ одавно то није јединстве­на наука и струка него систем дисциплина. Појавио се и озбиљан проблем комуникације међу психоло­зима различитог профила. За разлику од неких мојих колега, ја бих рекао да је дошло и до озбиљних раз­двајања (готово да се јавља јаз) између академске (тј. научне) и практично усмерене психологије. То је нарочито видљиво у часописима. Инсистирајући на „тврдој“ методологији и избегавању свега што изгле­да као слободније размишљање (тзв. разматрање), научни часописи су протерали не само чланке који имају елементе стручног рада него и креативнијег промишљања. Много је истраживања, а мало до­брих и плодних идеја. Данас можда убедљивије зву­чи стара критика да психологија (или бар један њен део) све више и поузданије зна о све мање важним темама и да се „убија“ експериментално доказујући неке тривијалне истине. С друге стране, практично усмерени психолози стичу сазнања и вештине кроз праксу, усменим путевима, или преко научно сумњи­вих публикација и практичарских приручника, а принуђени су да пишу у мање цењеним часописима. Примењују се, на пример, терапије које се озбиљно не евалуирају. Волео бих да се овај јаз смањи, ако се већ не може сасвим превазићи.

Комплетн текст разговора с добитником Награде за жовотно дело на страни број 4. и 5.

 

 

 

 

ПРИКАЗ ДРУГОГ ИЗДАЊА КЊИГЕ ‘’УВОД У ПСИХОЛОГИЈУ’’ СТАНИСЛАВА ФАЈГЕЉА

Пише др Вељко Ђурић

.... Ова обухватна књига је подељена на двадесет зани­мљивих поглавља. У односу на прво издање допуњена је поглављима о психопа­тологији, развојној, социјалној и психологији лич­ности, индексом појмова и- савим логично- новим ставкама литературе. Поглавље о учењу је скраћено, а сва остала поглавља су проширена и побољшана. Психолошка знања се свакодневно увећавају и то свакако не промиче аутору ове књиге. Из техничких разлога, у књигу није било могуће уврстити илустра­ције у боји и то је свакако највећи недостатак овог издања. Предусретљивошћу аутора те илустрације се могу наћи на http://www.stanef.in.rs/index.php/ prezentacije.

Увод у психологију, кроз призму професора Фај­геља, резимира њене основне области. Истовремено, он омогућује интелектуални основ за повезивањенаоко удаљених подручја у уједињујући и добро орга­низовани оквир емпиријског приступа вечитим питањи­ма психологије. У многим примерима то подразумева и позивање на интелектуал­не претходнике данашњих истраживача. Указивање на историјске изворе наших да­нашњих недоумица свакако помаже њиховом бољем раз­умевању.

 КОМПЛЕТАН ПРИКАЗ КЊИГЕ НА СТРАНИ БРОЈ  6.

РЕАГОВАЊЕ НА НАЈАВЕ ПРОМЕНА У ПЛАТНИМ РАЗРЕДИМА ЗА СТРУЧНЕ САРАДНИКЕ-ПСИХОЛОГЕ

Пише Бранка  Тишма и  Иван  Јерковић         

ДПС активно прати дешавања која су по­везана са статусом струке и статусом запосле­них психолога, па је на неке официјелне најаве да ће доћи до промене у платним разредима за психологе запослене у образовању покренута акција, чији је први део текст који објављујемо у целости. Текст је упућен свим синдикатима у образовању, јер је од њих и потекла та ини­цијатива.

Реадкција моли колеге да своје ставове и мишљења, поводом ових новина, доставе на адресу редакције, наведену у импресуму броја.

Поштовани,

Добили смо документ Уније сидиката просветних радника са предлогом платних раз­реда у образовању. У овом предлогу стоји да стручни сарадници, психолог и педагог у об­разовно – васпитним установама спадају у VI платну групу и 4 платни разред. Сматрамо да овакав расподела у платним разредима не од­говара стварном статусу психолога и педагога у образовно - васпитним установама и да није усглашен са Правилником о раду стручних са­радника у образовању.

Пре свега, стручни сарадници, педагог и психолог су носиоци и реализатори образовно – васпитног рада у образовним институцијама и континуираног унапређивања ОВ рада, тако да место стручних сарадника психолога и педагога у платним разредима треба да буде препознато у тој категорији.

Рад стручног сардника, психолога и педагога, који примењују своја стручна знања, вештине и методе рада је веома широк и разно­врстан у различитим областима рада: планирање и програмирање образовно-васпитног рада, праћење и вредновање образовно-васпитног рада, рад са ученицима, рад са наставницима, рад са родитељима, рад са директором и струч­ним сарадницима, рад у стручним органима и тимовима, сарадња са надлежним установама, организацијама, удружењима и јединицом ло­калне самоуправе, вођење документације, при­према за рад и стручно усавршавање. Стручни сардник психолог, педагог ради са свим учес­ницима школског живота у различитим форма­ма рада. У школским оквирима то значи да је укључен у рад са свим уписаним ученицима и њиховим родитељима, као и свим запосленим у образовно – васпитном раду, да је укључен у све школске тимове, стручна већа, радне групе, да је увек носиоц, често и координатор свих програма и пројеката који се реализују у школи. Учесвују у свим активностима стручног усавршавања у школи у истраживањима која се реализују и још много тога.

Стручни сарадник психолог, педагог воде рачуна о појединачним деловима рада у школи, али имају и увид целину школског оквира, тако да је њихова улога и интегративна. Први су сара­даници директорима и наставницима у школи. Раде у сменама, како би могли контининуирано да прате редовну наставу, ваншколске актив­ности, рад ученика и наставника и да се активно укључују у све процесе у животу школе и да реагују правовремено из угла своје струке.

Очекујемо да разморите свој предлог плат­них разреда и да препознате право место и улогу стручних срадника кроз платне групе и разреде и да то усагласите са постојећима Правилником о раду стручних сарадника.

У Београду, 30.11.2014.год.

Председник ИО ДПС

Бранка Тишма,с.р.

Председник Друштва психолога Србије Иван Јерковоћ

ОСИМ ОВИХ ТЕКСТОВА У НОВЕМБАРСКОМ БРОЈУ ОБЈАВЉЕНИ СУ НАЈАВА  ЕИП 2015, ПОРТЕРТ-ПРЕДСТАВЉАЊЕ КОПРЕДСЕДНИКА ПРОГРАМСКОГ ОДБОРА САБОРА 2015. ДР ДРАГИЦЕ ПАВЛОВИЋ− БАБИЋ И ДР ВЕЉКА ЈОВАНОВИЋА, СМЕРНИЦЕ УРЕЂИВАЧКЕ ПОЛИТИКЕ  »ПСИХОЛОШКИХ НОВИНА«, СТАЛНА РУБРИКА » ПРЕПОРУКА ЗА ЧИТАЊЕ«, ТЕКСТ ДРАГАНЕ КОСОВАЛИЋ О НОВЕМБАРСКОМ САСТАНКУ РЕПУБЛИЧКЕ СЕКЦИЈЕ СТРУЧНИХ САРАДНИКА, ПОЗИВНО ПИСМО ПРОГРАМСКОГ ОДБОРА КОЛЕГАМА, САОШТЕЊЕ НАДЗОРНОГ ОДБОРА И МИШЉЕЊЕ  НО О ПРАВИЛНИЦИМА ЗА ДОДЕЛУ НАГРАДА, КАО И НОВИ ЦЕНОВНИК РЕКЛАМНОГ ПРОСТОРА У »ПСИХОЛОШКИМ НОВИНАМА«.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić