Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Котизација

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

Konstantin Branković
Rođen je u Novom Sadu 1814. godine gde je završio Osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije i prava završio u Segedinu i Pešti. Prvi profesor psihologije u istoriji našeg školstva, čovek od koga počinje razvoj psihologije u Srbiji. Na Liceju i Velikoj školi predavao je psihologiju sa logikom. Koncepcija psihologije koju je zastupao bila je metafizičke prirode i pod uticajem Kanta i Kruga.. Alimpije Vasiljević je kasnije okarakterisao Brankovićevo delo kao "čistu skolastičku besmislicu. Najznačajnija dela: Osnovno misloslovlje za slušatelje Velike škole (1848), Misloslovlje ili logika za mladež (1849); Misloslovlje ili logika za prvogodišnje slušatelje  mudroslovlja u Liceumu (1851);

Milan Kujundžić
Rođen je 1842. godine u Beogradu, učenik Konstantina Brankovića, koga je nasledio na katedri za psihologiju Velike škole. U periodu od 1862-65 studirao filozofiju u Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu. Pošto su tada psihologija i logika obuhvateale sadržaje današnje opšte psihologije Kujundžić je za te predmete sastavio program nastave. Umro je 1893. godine u 51. godini, "mlad, nedorečen, razočaran u svoje ideale i završio je život pomračenog uma" (A. Stojković, 1979.). S druge strane, Brana Petronijević je za njega rekao kako je bio čovek velikog obrazovanja i nesumnjivog talenta ali da ni izdaleka nije dao ono što je mogao dati. Najznačajnija dela: Filozofija u SrbaKratak predmet harmonije u svetu  - Nauka o svesti (1872), Nauka o osećanju (1872), Volja i sloboda (1889) gde piše: " Mi završujemo pitanje o sporu volje i slobode sa uverenjem da samo onda služimo kao pravi ljudi razvijanju čovečanstva u sebi".
(1868),

Alimpije Vasiljević
Rođen je 1831. godine u Veliševcu kod Valjeva. Školovao se u Kijevu, u psihologiji sledio Matveja Trojickog (1835-1899) ruskog psihologa pozitivistu. Predavao psihologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, bio profesor u požarevačkoj gimanziji. U svojoj uspešnoj karijeri bio je rektor Velike škole, potom ministar prosvete i crkevnih dela. Bio je saosnivač Srpskog učenog društva i Univerziteta. Napisao je prvi udžbenik psihologije za visoke škole koji se koristio u XIX veku. Bio saglasan sa Vuntom da je engleska empirijska psihologija prvi pokušaj da se psiologija podigne na nivo egzaktne nauke. Začetnik etnopsihologije. Najznačajnija dela: Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu (1870), Kritika Kujundžića (1872), Fiziološko psihološki osnovi pedagogikeOdnošaj između fizičkih i duševnih osobina rase i spola (1884), O granicama znanja (1885), Psihološke osobine srpskog naroda (1886).
(1879),

Ljubomir Nedić
Rođen 1858. godine u Beogradu. Studirao medicinu i i filozofiju. U Lajpcigu 1878. posećivao Vuntova predavanja. Kod njega doktorira 1884, sa tezom iz logike. Od 1884. zamenio je Vasiljevića u nastavi psihologije i logike. Poznati prevodilac i književni kritičar, punih  šesnaest godina predavač psihologije (do 1899) na Velikoj školi u Beogradu. Prvi profesor psihologije koji je bio potpuno opredeljen za novu eksperimentalnu psihologiju. Prvi koji je po svom obrazovanju bio više psiholog nego filozof, prvi kome je uspelo da svoja predavanja i nastavu uskladi sa zbivanjima u tadašnjoj evropskoj psihologiji. Na njegovo insistiranje mesto predavača filozofije i psihologije preuzima Brana Petronijević, cenjeni i učeni filozof. Umro je 1902. godine. Najznačajnija dela: Opšta psihologija (1888), Filozofska nastava u našim srednjim školama (1888), O hipnotizmu (1888), O snu i snovima (1888), članci iz oblasti književne kritike, gramatike, pravopisa, prevodi strane literature.

Mihailo Ristić
Rođen je 1829. godine u Beloj Crkvi. Gimnaziju pohađao u Vršcu i Sremskim Karlovcima. Filozofsko obrazovanje stekao u Segedinu, studirao u Pešti i Beču, gde je doktorirao na pravima. Nakon toga je predavao u sremskokarlovačkoj gimanziji. Brzo uvideo da se bavljenje naukom u Srbiji ne isplati pa se okrenuo advokaturi. Njegovi radovi se nisu smatrali posebno značajnim za srpsku psihologiju. Najpoznatije delo: Psihologia empirična (1859).

Maksim Arer
Profesor psihologije u II beogradskoj gimnaziji. Boravio na usavršavanju u Beču, Bio pod jakim utucajem Vuntovog učenja.. Godine 1898. smatrao da "nema države koja danas nema univerzitet sa psihološkom laboratorijom". Najpoznatije delo: članak Samoposmatranje i eksperiment u psihologiji (1897) u časopisu  Nastavnik.

Stevo Čuturilo
Profesor psihologije na bogoslovskoj školi u Beogradu. Aktivan u javnom životu, držao predavanja i objavio nekoliko knjiga iz psihologije. Najpoznatija dela: Osnovi psihologije (1892), Osnovi etike ili o dobroj naravi (1892), Pedagogika ili nauka o vaspitanju (1895), Moralne i građanske pouke za školu i porodicu (1895).

Paja Radosavljević
Svoju afirmaciju kao stručnjak i naučnik imao u inostranstvu kao saradnik poznatog pedagoga Mojmana kod koga je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti psihologije pamćenja. Naročito se zanimao eksperimentalnom psihologijom i pedagogijom.  Najpoznatija dela: Nacrti grana psihološke nauke (1908), Uvod u eksperimentalnu psihologiju (1908), Prošlost i sadašnjost eksperimentalne psihologije (1912).

На мрежи

Ко је на мрежи: 300 гостију и нема пријављених чланова

Мејлинг листа

Пријавите се за мејлинг листу ДПС

Please enable the javascript to submit this form

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић