Почетна

О Друштву

Часопис Психологија

Конгрес психолога Србије

Центар за примењену психологију

Психолошке новине

Контакт

Kontaktirajte Nas

Чланство у 2022.


70 godina Drustva kvadratПоштоване колегинице и колеге психолози,

Уколико већ нисте обновили своје чланство за 2022. годину, позивамо Вас да нам се придружите. И ове године ћемо настојати да пружимо најбоље погодности за своје чланове. Подсећамо Вас и на додатне попусте уколико се одлучите за групну уплату за десет и више психолога из исте установе, секције или подружнице.

 

Као активни члан Друштва:

  • аутоматски постајете и члан Европске Федерације Психолошких Асоцијација (ЕФПА)
  • отварате могућност да својим ангажовањем у секцијама и подржницама, иницијативом и креативношћу унапредите рад Друштва и психолошке струке у целини
  • бирате да својим доприносом штитите интегритет психолога и психолошке струке
  • добијате могућност стручног усавршавања на семинарима и вебинарима Друштва психолога и Центра за примењену психологију
    учешћа на научно-стручним скуповима по бенефицираној цени која важи само за чланове
  • стичете право да преко Друштва акредитујете свој семинар
  • као члан националног струковног удружења, стичете предност на конкурсима министарстава и других релевантних организација
  • бесплатна годишња претплата на Психолошке новине и попуст на научни часопис „Психологија“ као и на котизацију за Конгрес психолога Србије – наш највећи стручни скуп у земљи
  • колегинице и колеге који дипломирају имају право на бесплатно чланство у Друштву у текућој години
  • чланови имају отворену могућност да објављују ауторске чланке у Политикином недељном магазину http://www.dps.org.rs/163-vesti/1534-tekstovi-za-politikin-nedeljni-magazin
  • повећате видљивост својих професионалних компетенција у јавости преко регистра додатног стручног усавршавања који се формира само од наших чланова и биће истакнут на званичној интернет страници Друштва.
  • Имате право на потврду ДПС за различите видове додатног стручног усавршавања које припада неформалном образовању а који су признати од стране нашег удружења  http://www.dps.org.rs/163-vesti/1524-anketa-o-obukama

Више информација на линку: http://dps.org.rs/clanstvo/o-clanarini

 

Чланство у 2022.

 Друштво психолога Србије

  • Српски језик
  • English

Beograd je grad burne ali često i tragične sudbine, pre svega zbog svog jedinstvenog položaja na ušću Save u Dunav, na razmeđu Istoka i Zapada.

Preko njega su prolazili i ukrštali se putevi kojima su nadirali ratnički narodi koji su osvajali i razarali ovaj grad, iznova ga gradili i dograđivali.

Ime Beograd prvi put je zabeleženo 16. aprila 878. godine, kada je jednim pismom papa Jovan VIII obavestio bugarskog cara Mihaila Borisa da je smenio Sergija, ("episcopus Belgradensis"), zbog poročnog života.

Prestonica srpske srednjovekovne države postao je za vreme kraljevanja Dragutina Nemanjića, koji je Beograd, Mačvu i Srem dobio u miraz od mađarskog kralja, kada se oženio princezom Katerinom, i u vreme despota Stefana Lazarevića koji je kao vazal ugarskog kralja, pored drugih velikih imanja, dobio u posed i Beograd. Tek u 19. veku, u vreme Prvog srpskog ustanka, a i kasnije, za vlade knjaza Miloša, od 1841. godine, Beograd postaje stalna prestonica kneževine, a potom i Kraljevine Srbije. Posle Prvog svetskog rata, 1918. godine, postao je glavni grad Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a potom i Kraljevine Jugoslavije. Posle Drugog svetskog rata, opet je prestonica Jugoslavije koja je više puta menjala svoje ime, da bi sada ponovo i konačno, bio glavni grad Srbije.

U 19. veku Beograd se od orijentalne varoši postepeno pretvarao u moderan srednjoevropski grad. Kada su 1867. godine Turci napustili Beograd, u njemu je bilo 25.178 stanovnika i 3.444 kuće.

Početkom 20. veka Beograd ima 50.000 stanovnika i tada izrasta u pravu evropsku prestonicu. Nažalost, u Prvom svetskom ratu grad je bombardovan i razoren, a to se ponovilo i u Drugom svetskom ratu, kada je 1941. nacistička Luftvafe veliki deo grada pretvorila u prah i pepeo, u ruševine. Isto se to dogodilo i 1944. kada je u više navrata saveznička, angloamerička avijacija, pored nekoliko nemačkih vojnih objekata, porušila veliki deo grada. Nažalost, još jedno razaranje, nadamo se poslednje, dogodilo se 1999. godine kada je avijacija NATO Alijanse porušila više desetina stambenih zgrada, administrativnih, komunalnih i proizvodnih objekata, komunikacija... Sva ova bombardovanja ostavila su za sobom veliki broj ljudskih žrtava, poginulih, zatrpanih u ruševinama i ranjenih.

Контакт подаци

Адреса: Ђушина 7, 11020 Београд
Тел: +381 11 3232961, +381 11 3035131
Имејл: dpscpp@orion.rs

Уредник и администратор сајта: Душко Кљајић
Секретар ДПС: Марија Вукотић Одаловић