Istorijat društva
  • Serbian Language
  • English (UK)
Organizovanju psihologa Srbije prethodilo je osnivanje Udruženja psihologa FNR Jugoslavije 20. februara 1953. godine u Zagrebu, kojom prilikom je održan i prvi stručni skup psihologa  Jugoslavije. Za predsednika Udruženja  izabran je prof. dr Ramiro Bujas. Za predstavnike u upravi Udruženja izabrani su iz Srbije prof. dr Borislav Stevanović i prof. dr Slobodan Popović. Na ovoj osnivačkoj Skupštini  dogovoreno je da se osnuju ogranci Udruženja po republikama. Takve ogranke mogle su osnovati samo tri republike, koje su imale dovoljan broj psihologa: Slovenija, Hrvatska i Srbija.

Na podsticaj  iz  Udruženja psihologa FNRJ, kao njegov deo, osnovana je Sekcija psihologa NR Srbije, 7. juna 1953. u Beogradu. Na osnivačkoj Skupštini, u čijem radu je učestvovalo petnaetak psihologa, usvojena su Pravila Sekcije, formiran  Upravni odbor Sekcije, a za prvog predsednika izabran je prof. dr Borislav Stevanović, koji je u toj ulozi biran i u  drugom mandatu, do marta 1956.. kada je izabran novi Upravni odbor i  predsednik - prof. dr Baja Bajić, koji je na toj dužnosti ostao do marta 1959. godine.

Posle prvih mandata rukovodstva Sekcije psihologa Srbije prof. dr B. Stevanovića 1953.  i prof. dr B. Bajića 1956., novo rukovodstvo Sekcije birano je marta 1959. godine i za predsednika je izabran prof. Tomislav Tomeković. Početkom 1960.  izabran je novi Upravni odbor, sa Milošem Jovičićem kao predsednikom Sekcije, koga je zbog odlaska na studije u SAD krajem te godine, zamenjivao prof. N. Rot. Na Skupštini sekcije početkom 1961. predsednik Sekcije je postao Aleksandar  Radojković. Početkom  1962 izabran je za predsednika Sekcije Josip Berger, a za sekretara LJubomir Stojić.  Početom 1963. za predsednika Sekcije izabrana je Vera Smiljanić - Čolanović, koja je na toj funkciji bila do aprila 1964., kada je Sekcija preimenovana u Društvo, a za predsednika DP Srbije izabran prof. dr B. Bajić. On je izabran na tu funkciju  i iduće godine, za mandat 1965/66. godine.

Sekcija je aktivno učestvovala i u sastavu Udruženja psihologa Jugoslavije, kao njen deo.  Tako je prof. dr B. Stevanović izabran za predsednika UPJ na III Skupštini aprila 1956., do juna 1958.,  a LJ. Stojić za sekretara. Ponovo su se našli u tim ulogama  decembra 1962. do decembra 1964. Predsednik UO JUP 1968-1970 bio je prof. dr N. Rot, potpredes. Nenad Havelka,  sekretar Mladen Kostić. Pored navedenih, i mnogi drugi predstavnici iz Srbije bili su delegati Upravnog odbora i drugih tela UPJ.

Već na samom početku postojanja i rada, kao glavni zadaci Sekcije definisani su: podsticanje članova  na stručni i naučni rad, pružanje pomoći školama na unapređenju nastave, podsticanje uvođenja predmeta psihologija u srednjim i višim školama u kojima nije uveden, popularisanje u javnosti psihologije kao nauke, stručno informisanje članova, istraživački rad, kao slobodno opredeljenje pojedinaca. Ovi zadaci bili su dominantni u radu članova Sekcije  tokom prve decenije i po njenog razvoja. Održavane su redovne godišnje skupštine, na kojima su podnošeni detaljni izveštaji o radu uprave u protekloj godini, ali i o stručnim aktivnostima svakog pojedinog člana: koje radove (knjige i članke) je svako od njih objavio i gde,  koja predavanja i kome je održao, na kojim stručnim i  naučnim skupovima i  s kojom temom je nastupao, na kojem naučno-istraživačkom projektu je bio angažovan, itd. Sekcija je bila u obavezi da ovako detaljne izveštaje o radu šalje Udruženju psihologa Jugoslavije.

Na prvoj godišnjoj Skupštini Sekcije novembra 1954. pokrenut je važan zadatak: rešavanje statusnog pitanja psihologa - rad na priznavanju zvanja psihologa  - stručnjaka za primenjenu psihologiju. Dotad postojeće jedino zvanje: profesor psihologije, apsorbovalo sve manji procenat diplomiranih psihologa, što je bio jedan problem i drugi, psihologija je tih prvih decenija posle drugog svetskog rata svuda u svetu, pa i kod nas, pokazala snažnu ekspanziju primene u svim  društvenim delatnostima, od kojih je prosveta samo jedna deo, a zvanje profesora bilo je neodgovarajuće za sve druge oblasti. Ovog posla se Sekcija prihvatila naročito agilno tokom 1957. godine, kada  se radilo na izradi saveznog Zakona o javnim službenicima. Uputila je svoj predlog o zvanju psihologa odgovarajućoj komisiji za izradu ovog Zakona. I Udruženje psihologa Jugoslavije je početkom 1956. uputilo pismo Državnom sekretarijatu za zakonodavstvo i organizaciju, u kome je opisan nagli razvoj psihologije i potrebe za psiholozima u raznim društvenim oblastima, ali da njihov status nije pravno uređen zakonom, već da su razvrstani kao profesori, sa obavezom polaganja neodgovarajućih i različitih stručnih ispita. Uz pismo priložen je i nacrt  pravilnika od deset članova, u kome  su projektovane specijalizacije za kliničkog, industrijskog i školskog psihologa (priložen je program specijalizacije), sa predlogom zvanja: psiholog, stručnjak za primenjenu psihologiju. Taj predlog nije usvojen.  Izvesni intelektualni profili, koji su imali jaku ideološku i društvenu poziciju u to vreme, doživljavali su psihologiju kao sebi konkurentsku nauku i struku i time ispoljili  jak otpor prema njoj. Rad na  pravnom regulisanju zvanja psihologa nastavljen je i tokom, 1960-61. godine.  Upućen je  1960. godine nadležnim organima odgovarajući predlog, u kome je rečeno da  najveći broj od 138 članova Sekcije (a broj se stalno uvećava) radi u  zdravstvenim i socijalnim ustanovama (kao klinički psiholozi), školama (kao školski psiholozi), privredi (kao industrijski psiholozi) i u službana za profesionalnu orijentaciju, da se radi  na otvaranju specijalizacija psihologa, a da je  uslov za otvaranje specijalizacije  regulisanje zvanja psihologa.

IZVOR: Stojanović, M.: „Pedeset godina Društva psihologa Srbije 1953-2003.“, Društvo psihologa Srbije, 2003.
 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-mail: dpscpp@sezampro.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić