Istorijat društva
  • Serbian Language
  • English (UK)
Organizovanju psihologa Srbije prethodilo je osnivanje Udruženja psihologa FNR Jugoslavije 20. februara 1953. godine u Zagrebu, kojom prilikom je održan i prvi stručni skup psihologa  Jugoslavije. Za predsednika Udruženja  izabran je prof. dr Ramiro Bujas. Za predstavnike u upravi Udruženja izabrani su iz Srbije prof. dr Borislav Stevanović i prof. dr Slobodan Popović. Na ovoj osnivačkoj Skupštini  dogovoreno je da se osnuju ogranci Udruženja po republikama. Takve ogranke mogle su osnovati samo tri republike, koje su imale dovoljan broj psihologa: Slovenija, Hrvatska i Srbija.

Na podsticaj  iz  Udruženja psihologa FNRJ, kao njegov deo, osnovana je Sekcija psihologa NR Srbije, 7. juna 1953. u Beogradu. Na osnivačkoj Skupštini, u čijem radu je učestvovalo petnaetak psihologa, usvojena su Pravila Sekcije, formiran  Upravni odbor Sekcije, a za prvog predsednika izabran je prof. dr Borislav Stevanović, koji je u toj ulozi biran i u  drugom mandatu, do marta 1956.. kada je izabran novi Upravni odbor i  predsednik - prof. dr Baja Bajić, koji je na toj dužnosti ostao do marta 1959. godine.

Posle prvih mandata rukovodstva Sekcije psihologa Srbije prof. dr B. Stevanovića 1953.  i prof. dr B. Bajića 1956., novo rukovodstvo Sekcije birano je marta 1959. godine i za predsednika je izabran prof. Tomislav Tomeković. Početkom 1960.  izabran je novi Upravni odbor, sa Milošem Jovičićem kao predsednikom Sekcije, koga je zbog odlaska na studije u SAD krajem te godine, zamenjivao prof. N. Rot. Na Skupštini sekcije početkom 1961. predsednik Sekcije je postao Aleksandar  Radojković. Početkom  1962 izabran je za predsednika Sekcije Josip Berger, a za sekretara LJubomir Stojić.  Početom 1963. za predsednika Sekcije izabrana je Vera Smiljanić - Čolanović, koja je na toj funkciji bila do aprila 1964., kada je Sekcija preimenovana u Društvo, a za predsednika DP Srbije izabran prof. dr B. Bajić. On je izabran na tu funkciju  i iduće godine, za mandat 1965/66. godine.

Sekcija je aktivno učestvovala i u sastavu Udruženja psihologa Jugoslavije, kao njen deo.  Tako je prof. dr B. Stevanović izabran za predsednika UPJ na III Skupštini aprila 1956., do juna 1958.,  a LJ. Stojić za sekretara. Ponovo su se našli u tim ulogama  decembra 1962. do decembra 1964. Predsednik UO JUP 1968-1970 bio je prof. dr N. Rot, potpredes. Nenad Havelka,  sekretar Mladen Kostić. Pored navedenih, i mnogi drugi predstavnici iz Srbije bili su delegati Upravnog odbora i drugih tela UPJ.

Već na samom početku postojanja i rada, kao glavni zadaci Sekcije definisani su: podsticanje članova  na stručni i naučni rad, pružanje pomoći školama na unapređenju nastave, podsticanje uvođenja predmeta psihologija u srednjim i višim školama u kojima nije uveden, popularisanje u javnosti psihologije kao nauke, stručno informisanje članova, istraživački rad, kao slobodno opredeljenje pojedinaca. Ovi zadaci bili su dominantni u radu članova Sekcije  tokom prve decenije i po njenog razvoja. Održavane su redovne godišnje skupštine, na kojima su podnošeni detaljni izveštaji o radu uprave u protekloj godini, ali i o stručnim aktivnostima svakog pojedinog člana: koje radove (knjige i članke) je svako od njih objavio i gde,  koja predavanja i kome je održao, na kojim stručnim i  naučnim skupovima i  s kojom temom je nastupao, na kojem naučno-istraživačkom projektu je bio angažovan, itd. Sekcija je bila u obavezi da ovako detaljne izveštaje o radu šalje Udruženju psihologa Jugoslavije.

Na prvoj godišnjoj Skupštini Sekcije novembra 1954. pokrenut je važan zadatak: rešavanje statusnog pitanja psihologa - rad na priznavanju zvanja psihologa  - stručnjaka za primenjenu psihologiju. Dotad postojeće jedino zvanje: profesor psihologije, apsorbovalo sve manji procenat diplomiranih psihologa, što je bio jedan problem i drugi, psihologija je tih prvih decenija posle drugog svetskog rata svuda u svetu, pa i kod nas, pokazala snažnu ekspanziju primene u svim  društvenim delatnostima, od kojih je prosveta samo jedna deo, a zvanje profesora bilo je neodgovarajuće za sve druge oblasti. Ovog posla se Sekcija prihvatila naročito agilno tokom 1957. godine, kada  se radilo na izradi saveznog Zakona o javnim službenicima. Uputila je svoj predlog o zvanju psihologa odgovarajućoj komisiji za izradu ovog Zakona. I Udruženje psihologa Jugoslavije je početkom 1956. uputilo pismo Državnom sekretarijatu za zakonodavstvo i organizaciju, u kome je opisan nagli razvoj psihologije i potrebe za psiholozima u raznim društvenim oblastima, ali da njihov status nije pravno uređen zakonom, već da su razvrstani kao profesori, sa obavezom polaganja neodgovarajućih i različitih stručnih ispita. Uz pismo priložen je i nacrt  pravilnika od deset članova, u kome  su projektovane specijalizacije za kliničkog, industrijskog i školskog psihologa (priložen je program specijalizacije), sa predlogom zvanja: psiholog, stručnjak za primenjenu psihologiju. Taj predlog nije usvojen.  Izvesni intelektualni profili, koji su imali jaku ideološku i društvenu poziciju u to vreme, doživljavali su psihologiju kao sebi konkurentsku nauku i struku i time ispoljili  jak otpor prema njoj. Rad na  pravnom regulisanju zvanja psihologa nastavljen je i tokom, 1960-61. godine.  Upućen je  1960. godine nadležnim organima odgovarajući predlog, u kome je rečeno da  najveći broj od 138 članova Sekcije (a broj se stalno uvećava) radi u  zdravstvenim i socijalnim ustanovama (kao klinički psiholozi), školama (kao školski psiholozi), privredi (kao industrijski psiholozi) i u službana za profesionalnu orijentaciju, da se radi  na otvaranju specijalizacija psihologa, a da je  uslov za otvaranje specijalizacije  regulisanje zvanja psihologa.

IZVOR: Stojanović, M.: „Pedeset godina Društva psihologa Srbije 1953-2003.“, Društvo psihologa Srbije, 2003.
 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-mail: dpscpp@sezampro.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić