Istorija psihologije
  • Serbian Language
  • English (UK)

Brana Petronijević
Rođen je 1875. godine u Sovljaku kod Uba. Školovao se u Valjevu, a više razrede gimnazije završio je u Beogradu kao najbolji đak i odličan poznavalac jezika. Još u to vreme imao jaku motivaciju da se afirmiše i savlada jaz između Srbije i Evrope. Studira medicinu u Beču, a doktorira u Lajpcigu. Od 1899. istovremeno je docent psihologije na Velikoj školi i predavač nemačkoj jezika u gimnaziji. Od 1905, kada Velika škola prerasta u Univerzitet, predaje psihologiju koju izlaže kao strogu empirijsku nauku, konceptualno blizak Vuntu i Tičineru. Zbog svog upornog držanja metafizičke orijentacije, doživljava žestoke kritike posle čega odlazi najpre u Berlin, a potom u Beč. Prvi svetski rat ga zatiče u inostanstvu. Tokom 1916-1918 u Engleskoj (gde sreće Bertrana Rasela) i Francuskoj neprestano stvara i objavljuje. Posle rata vraća se u Srbiju kao priznat i poznat naučnik svetskog renomea. Postaje redovni profesor Filozofskog Fakulteta, a potom i redovni član Srpske kraljevske akademije. Svestran intelektualac, bavio se matematikom, filozofijom, paleologijom, psihologijom. Duboko angažovan kod osnivanja Grupe za psihologiju 1927. godine. Jedan od njegovih učenika bio je i Borislav Stevanović  prvi "čisti" psiholog po svojim interesovanjima i aspiracijama. Delo Petronijevića je veoma obimno. Najznačajnija dela iz oblasti psihologije: Opažanje dubine (1908), Osnovi empirijske psihologije (1910), Osnovi empirijske psihologije za srednje i stručne škole (1910), Spiritizam (1912), Lobačevski i Boljaj - prilog višoj psihologiji (1914).


Borislav P. Stevanović
Rođen je 1891. godine u Aleksincu. Gimnaziju je učio u Aleksincu, Pirotu i Nišu. Na Folozofskom fakultetu studirao je filozofiju kod Brane Petronijevića. On je jedan od 1300 kaplara. Diplomirao je 1919. i bio je  prvi "čisti" psiholog po svojim interesovanjima i aspiracijama. Poslediplomske studije psihologije završio je u Londonu na Kings Koledžu. Doktorsku disertaciju pod nazivom Experimenatal Study in Mental Processes Involved in Judgement (Eksperimentalna studija procesa mišljenja u suđenju) odbranio je 1926. god. pred komisijom u kojoj je bio i Spirman. Na Beogradskom univerzitetu je predavao opštu, dečiju i pedagošku psihologiju. Tridesetih godina prošlog veka je sa saradnicima uradio beogradsku reviziju Bine - Simonove skale za merenje inteligencije. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu radi u zvanju docenta  od 1928, u zvanju vanrednog profesora od 1936, a za redovnog profesora izabran je 1951. Bio je šef Katedre za psihologiju i dekan Filozofskog fakulteta u Beogradu. Jedini je psiholog do sada koji je bio član Srpske akademije nauka i umetnosti i to kao dopisni član Odeljenja društvenih nauka od 21.12.1961 i redovni od 28.5.1970. Dobitnik je više društvenih priznanja, Sedmojulske nagrade za životno delo (1963) i Orden rada sa crvenom zastavom (1964). Preminuo je 1971. u Beogradu. SANU je 1973. objavila Spomenicu posvećenu preminulom akademiku Borislavu Stevanoviću. (P.I. / SANU. Spomenica. 466:63) Društvo psihologa Srbije je u znak sećanja od 1972. godine ustanovilo nagradu koja nosi njegovo ime za knjigu koja predstavlja najznačajniji naučni doprinos razvoju psihologije u Srbiji u prethodnom dvogodišnjem periodu  . Odluku o dobitniku nagrade donosi poseban žiri sastavljen od istaknutih naučnih radnika - psihologa. Objavio je više naučnih radova: "Kvalitativna analiza pojma inteligencije"(1927), "Kvantitativna analiza pojma inteligencije" (1927), "Razviće dečje inteligencije i Beogradska revizija Bine-Simonove skale" (1934), "Merenje inteligencije" (1937), "Socijalno-kulturna sredina i umna obdarenost kao faktori u određivanju doba umne zrelosti" (1940), "Inteligencija i uspeh u radu dece istih roditelja" (1940), "Eksperimentisanje u oblasti vaspitanja" (1958) i "Pedagoška psihologija".

Živorad Vasić - Žiža
Rođen je 1912. godine u Knjaževcu gde je završio osnovnu školu. Maturirao je u Zaječarskoj gimnaziji, a 1936. je diplomirao na grupi za psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Na psihologiji je ostao da radi kao asistent. Godine 1952. napušta mesto predavača na Filozofskom fakultetu i počinje da radi u Vazduhoplovno-medicinskom institutu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva u Zemunu, gde je sa saradnicima stvorio modernu vazduhoplovnu psihološku službu. Psihologija je zahvaljujući njegovom radu uspela da po prvi put prodre u vojsku uopšte. Najviše je radio u oblasti primenjene i pedagoške psihologije, a zaslužan je i za uvođenje kliničke psihologije (zajedno sa sa profesorom Vujićem). Preminuo je 1966. u svojoj u pedestčetvrtoj godini. Iza sebe nije ostavio ni jednu knjigu, mada su ostali brojni obimniji radovi (tridesetak ih je prikupljeno i objavljeno). Nagrada koja nosi njegovo ime je ustanovljena je 1970. godine, a dodeljuje se svake godine za uspešno popularisanje psihološke nauke. Društvo psihologa Srbije je o njegovom životu i radu izdalo monografiju  čiji je autor Milojko Stojanović.

 

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn
 

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Prijava na Newsletter

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11000 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-mail: dpscpp@sezampro.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić