I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Друштво психолога Србије (у даљем тексту: Друштво) је добровољно, невладино, непрофитно, стручно и научно удружење психолога Србије, основано ради остваривања циљева у области психологије и сродних дисциплина.
Организовано је као нестраначка, струковна и интересна организација психолога Србије, основана ради унапређивања стручног и научног деловања, усавршавања и комуникације чланова Друштва и заштите професионалних интереса психолога.
Члан 2.
Друштво организује своје активности на територији Републике Србије и отворено је за сарадњу са другим научним и стручним организацијама на бази струковних интереса и јавног интереса грађана у доменима у којима достигнућа савремене психологије могу бити релевантна.
Члан 3.
Друштво предузима своје активности на територији Републике Србије и са другим научним и стручним организацијама на бази струковних интереса и међусобног уважавања.
Члан 4.
Назив удружења је: Друштво психолога Србије. На енглеском језику назив Друштва је: Serbian Psychological Society.
Скраћени назив Друштва је: ДПС. На енглеском језику скраћени назив Друштва је: SPS.
Члан 5.
Друштво има статус правног лица. Седиште Друштва је у Београду, улица Ђушина број 7/III.
За обавезе, Друштво одговара својом целокупном имовином.
Члан 6.
Друштво има округли печат, пречника 30 мм, у коме је ћириличним писмом исписан следећи текст: у спољњем кругу: Друштво психолога Србије Београд, у средини печата грчко слово „пси“ (ψ), а у дну Београд.
Штамбиљ Удружења (заводни печат) је правоугаоног облика са следећим текстом:
„ДРУШТВО ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ“
ψ
Број________
_____________20___год.
Б е о г р а д
II ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ДРУШТВА
Члан 7.
Циљеви Друштва су:
-
професионално повезивање и удруживање психолога, ради унапређивања квалитета психолошке струке као и стручног усавршавања, размене искустава и хоризонталног учења чланова Друштва;
-
подстицање развоја свих грана теоријске и примењене психологије кроз научно- истраживачки и стваралачки рад и комуникацију међу научницима и практичарима;
-
унапређивање друштвеног положаја психолога и промоција психологије као науке и
струке;
-
јавно заговарање, креирање и реализација јавних политика са аспекта психолошке добробити и развоја појединаца и заједнице;
-
праћење промена савремених стручних метода и научних иновација, што треба да резултира компетентном деловању чланова у професионалним и другим активностима у вези са струком;
-
промовисање стандарда професионалног деловања, неговање и развој етике психолошког позива;
-
проучавање појединих теоријских и практичних проблема и сарадња са одељењима психолошких наука при универзитетима и са институцијама које се баве психолошким истраживањима;
-
информисање члановa о стручној литератури, другим публикацијама, тестовима и одговарајућим техничким средствима која се могу применити или се примењују у психолошким проценама, саветовању и дијагностици;
-
повезивање и сарадња са државним органима и установама у циљу решавања одређених питања од интереса за Друштво и друштвену заједницу;
-
заштита психолога од захтева који нису у складу са Законом и Кодексом етике Друштва
психолога Србије, установљавањем и деловањем Суда части;
-
заштита корисника од нестручне примене психолошких процедура од лица неовлашћених
за њихово спровођење, као и од непрофесионалног рада психолога, деловањем Суда части;
-
сарадња са сродним међународним организацијама.
Члан 8.
Ради остваривања циљева наведених у претходном члану, Друштво организује следеће активности:
-
организује, само или у заједници са другим организацијама, стручне скупове, саветовања, семинаре, студијска путовања и друге облике едукације;
-
прикупља и обрађује научну и стручну литературу у области свог деловања;
-
објављује књиге и друге публикације о питањима из области психологије и сродних дисциплина;
-
организује активности у вези са промивисањем професионалних интереса психолога;
-
организује активности у вези са сарадњом са другим удружењима, установама, школама, универзитетима, државним органима, медијима и другим организацијама у земљи и иностранству које се баве психолошком или сродном струком, односно образовањем и стручним усавршавањем на свим нивоима;
-
оснива едукативно-истраживачки и издавачки центар, агенције, привредна друштва и стручну службу Друштва;
-
стара се да психолошке методе и инструменте користе само дипломирани психолози са најмање 240 ЕСПБ стечених на факултетима на којима се одвијају студијски програми психологије акредитовани од стране одговарајућег Министарства Републике Србије, у складу са нормативима и стандардима за примену те начелима Етичког кодекса психолога Србије;
-
организује издавање часописа „Психолошке новине“, информише чланове и јавност преко интернет сајта Друштва, Фејсбук странице и других гласила у складу са одлуком Извршног одбора Друштва;
-
установљава Суд части Друштва.
Друштво је оснивач Привредног друштва за истраживачко-развојне услуге, графичко-издавачку делатност и комерцијалне послове „Центар за примењену психологију” д.о.о. (у даљем тексту ЦПП).
Друштво може, преко јединица које је основало, улагати средства у заједничке пројекте са трећим лицима.
III ЧЛАНСТВО У ДРУШТВУ
Члан 9.
Чланови Друштва могу бити редовни, придружени и почасни.
Редовни чланови су дипломирани психолози (у даљем тексту ) са најмање 240 ЕСПБ поена факултета на којима се одвијају студијски програми психологије акредитовани од стране надлежног Министарства Републике Србије, који живе и/или раде на територији Републике Србије.
Придружени чланови Друштва могу бити психолози из других држава који својим стручним радом могу да допринесу раду Друштва.
Почасни чланови Друштва су афирмисани психолози, а имају посебне заслуге за рад и развој Друштва. Одлуку о почасном чланству доноси Скупштина Друштва на предлог Извршног одбора Друштва.
Облици чланства у Друштву се регулишу посебним правилником.
Члан 10.
Дипломирани психолози, који се учлане у Друштво у току године у којој су дипломирали, могу бити ослобођени уплате чланарине у току прве године чланства, с тим што имају сва остала права, обавезе и одговорности редовних чланова. Одлуку о ослобађању доноси Извршни одбор Друштва, у склопу разматрања чланарина за наредну годину, и у складу са финансијским стањем Друштва.
Члан 11.
Права, обавезе и одговорности редовног члана Друштва су:
-
да равноправно са другим члановима учествује у остваривању циљева Друштва;
-
да буде благовремено и потпуно информисан о раду и активностима Друштва;
-
да од Друштва тражи и добије стручну подршку и помоћ;
-
право да бира и да сам буде биран у органе Друштва;
-
право да учествују у раду свих тела Друштва и другим активностима које Друштво спроводи, непосредно или посредно преко изабраних представника;
-
право на куповину психолошких мерних инструмената, стручне публикације и котизацију за научно – стручни скуп под повољнијим условима;
-
да психолошке мерне инструменте користи у складу са Кодексом етике 5;
-
да се придржава Статута и других нормативних аката Друштва;
-
да поштује и примењује одлуке органа Друштва;
-
да уредно плаћа чланарину за сваку календарску годину;
-
ажурира податке за базу података;
-
да се придржава Етичког кодекса психолога Србије;
-
да изабере секцију/подружницу у којој ће да остварује право бирања;
-
право на информисање путем „Психолошких новина“ и сајта ДПС;
-
право да својим предлозима, иницијативама и иновацијама унапређује рад Друштва и побољшава његову организацију, као и да унапређује психолошку делатност;
-
уплатом чланарине Друштву психолога Србије истовремено постаје члан ЕФПЕ и може остваривати своја права у оквиру ЕФПЕ;
-
право да буде на јединственој листи психолога Србије коју формира ДПС;
-
право да се у свом раду користе свим погодностима које им пружа чланство у Друштву, а
које утврђује Извршни одбор Друштва.
Члан 12.
Права, обавезе и одговорности придружених чланова Друштва су:
-
право да учествује у стручним активностима које организује Друштво;
-
право на куповину психолошких мерних инструмената;
-
обавеза да уредно плаћа чланарину.
Члан 13.
За пријем у чланство Друштва, осим за почасне чланове, подноси се захтев за чланство (приступница) у којој будући члан даје изјаву да прихвата циљеве Друштва, Статут као и друге опште акте Друштава и све обавезе које из тога произлазе. Обавеза будућег члана јe да да тачнe податке о себи за базу података и приложи оверену фотокопију дипломе о стеченој стручној спреми која је прописана овим Статутом.
Члан 14.
Члан Друштва може бити искључен из чланства због нарушавања угледа Друштва, поступања супротно одредбама овог Статута, других општих аката и Етичког кодекса психолога, на предлог Суда части, о чему одлуку доноси Извршни одбор Друштва. Члану се мора омогућити да се изјасни о разлозима због којих је поднет предлог за доношење одлуке о престанку његовог чланства у Друштву.
Чланство у Друштву престаје и давањем писане изјаве о иступању из чланства Друштва или неплаћеном чланарином за текућу годину.
Члан 15.
У Друштву се води Регистар психолога са јединственим идентификационим бројем сваког члана. Регистар психолога води секретар Друштва. Председници секција и подружница воде евиденцију чланова секција и подружница.
Садржај и начин вођења Регистра психолога и евиденција чланова секција и подружница уређују се посебним нормативним актом који доноси Извршни одбор Друштва.
Сваки члан Друштва поседује чланску карту. Чланска карта се преузима у Друштву. Чланска карта најмање садржи: име и презиме и регистрациони број у бази података Друштва. Облик и садржину чланске карте ближе одређује Извршни одбор Друштва.
IV УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНИ ДРУШТВА
Члан 16.
Органи Друштва су:
-
Скупштина;
-
Председник Друштва;
-
Извршни одбор (у даљем тексту: ИО);
-
Надзорни одбор;
-
Одбор за етичка питања и
-
Суд части.
Функцију заступника Друштва врши председник Извршног одбора у областима за које је овлашћен по Статуту ДПС, а у његовом одсуству његов заменик.
1. СКУПШТИНА
Члан 17.
Скупштина Друштва је највиши орган Друштва.
Скупштину чине представници секција и подружница, који се бирају у секцијама и подружницама, непосредно пре одржавања сваке седнице Скупштине.
Секције и подружнице бирају представнике у Скупштини сразмерно броју чланова који имају, и то:
-
од 10 до 15 чланова – 1 представника;
-
од 16 до 30 чланова – 2 представника;
-
oд 31 до 45 чланова – 3 представника;
-
од 46 до 60 чланова – 4 представника и
-
преко 60 чланова – 5 представника.
Чланови Друштва могу се регистровати као чланови само једне секције или подружнице, али могу да се ангажују у више секција и подружница. Регистрација се врши према личном опредељењу члана Друштва приликом учлањивања у Друштво, односно плаћања чланарине за текућу годину.
Број чланова Скупштине утврђује Извршни одбор Друштва у поступку припреме Скупштине. Извршни одбор Друштва именује Верификациону комисију која броји 3 или 5 чланова. Верификациона комисија припрема листе чланова Друштва по подружницама и секцијама, на основу статуса подружница и секција (активна/пасивна) и на основу уплата чланарина у претходној години и утврђује број делегата, о чему подноси извештај Скупштини.
Радом Скупштине руководи и председава Председник Друштва коју врши функцију председника Скупштине. Он заказује Скупштину, најмање 14 дана пре одржавања седнице.
Члан 18.
Седница Скупштине може бити редовна, изборна или ванредна.
Редовна седница Скупштине се одржава једном годишње.
Изборна седница Скупштине се одржава по правилу сваке четврте године. Изборну седницу Скупштине сазива Председник Друштва, најкасније 30 дана пре истека мандата тела Друштва. На изборној Скупштини бирају се Председник Друштва, чланови Извршног одбора, Надзорног одбора, Суда части и Одбора за етичка питања.
Ванредна седница Скупштине се може сазвати из следећих разлога:
-
када је деловањем органа Друштва повређен Статут Друштва;
-
у случају када субјекти чији је Друштво оснивач делују противно интересима оснивача и
крше овај Статут или општи акт којим се уређује пословањe или рад тих субјеката;
-
у случају опструкције и блокаде органа Друштва и субјекта чији је оснивач Друштво, а
које се не могу превазићи унутар тих органа и субјеката;
-
у случају решавања егзистенцијалних проблема везаних за психолошку струку, а за чије
решавање је неопходна одлука Скупштине.
Ванредну седницу Скупштине сазива председник Друштва, по сопственој иницијативи, на захтев Извршног одборa Друштва или на захтев једне трећине чланова.
Члан 19.
Скупштина може да заседа ако је присутно најмање једна половина чланова Скупштине. Одлуке се доносе простом већином гласова присутних чланова, осим одлуке о статусним променама, одлуке о доношењу или изменама Статута, одлуке о оснивању или укидању привредних друштва или агенција, које се доносе двотрећинском већином гласова присутних чланова.
Ако Скупштини не присуствује половина чланова Скупштине, председник Друштва сазива нову седницу, у року који не моће бити краћи од 8 дана. Ако на поново сазваној седници не присуствује половина чланова, тада Скупштина може да заседа и доноси одлуке ако је присутна најмање једна четвртина чланова Скупштине.
Материјал за Скупштину мора се уручити најмање 5 дана пре њеног одржавања и то електронским путем, а може се преузети и лично у просторијама Друштва.
Рад на Скупштини ближе се регулише Пословником о раду Скупштине, који доноси Скупштина.
Члан 20.
Надлежности Скупштине су да:
-
доноси Статут Друштва, његове измене и допуне, Пословник о свом раду као и друге опште акте Друштва;
-
одлучује о статусним променама;
-
усваја Програм рада, Финансијски план и Завршни рачун;
-
бира председника Друштва, чланове Извршног, Надзорног и Одбора за етичка питања и Суда части;
-
досноси опште акте којима се регулише рад Извршног одбора, Надзорног одбора, Одбора за етичка питања и Суда части;
-
расправља и одлучује о свим питањима значајним за рад и развој Друштва;
-
разматра и усваја извештаје о раду органа Друштва;
-
одлучује о оснивању, трансформацији и престанку рада организација чији је оснивач;
-
доноси и усваја Статут ЦПП, врши овлашћења Скупштине оснивача ЦПП, бира и разрешава чланове Надзорног одбора ЦПП;
-
установљава награде и признања за доприносе у остваривању циљева и задатака Друштва;
-
предлаже своје истакнуте чланове за друштвена и јавна признања и награде, на предлог чланова Скупштине, секција и подружница;
-
разматра и одобрава стратегију развоја свих организационих облика чији је оснивач;
-
разматра и усваја њихове финансијске извештаје;
-
решава по жалбама чланова у својству другостепеног органа;
-
одлучује о другим питањима од заједничког интереса чланова Друштва;
-
одлучује о удруживању у савезе и друге организације у земљи и иностранстранству.
2. ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА
Члан 21.
Председника Друштва бирају чланови Скупштине, непосредно,тајним гласањем, на изборној седници Скупштине. Мандат председника Друштва траје 4 године, уколико исти не буде разрешен пре истека мандата. Предлог за кандидатуру председника може поднети 10 чланова Скупштине или две секције, односно подружнице.
Кандидат за председника Друштва је дужан да се Скупштини представи својом биографијом и програмом рада и развоја Друштва. Избором председника сматра се да је усвојен план и програм развоја који је он предложио. Председник Друштва се бира простом већином. Исто лице може бити изабрано највише два пута узастопно на ову функцију.
Председник Друштва:
-
представља Друштво у јавности, друштвеној заједници и државним институцијама
-
сазива седнице Скупштине;
-
указује на неправилности у поступању и пословању Друштва, органа Друштва и субјеката чији је Друштво оснивач;
-
дужан је да прати, координира и подстиче рад Друштва у целини и његових органа и тела и да предузима одговарајуће мере ради заштите законитости рада и интереса Друштва, у складу са Статутом;
-
присуствује седницама ИО;
-
дужан је једном годишње поднесе извештај на Редовној Скупштини о свом раду, као и на крају свог мандатног периода.
Ако Председник Друштва подноси оставку, дужан је да функцију председника обавља до разрешења од стране Скупштине, односно до избора новог председника.
У случају одсутности, председника Друштва замењује лице које он овласти.
3. ИЗВРШНИ ОДБОР ДРУШТВА
Члан 22.
Извршни одбор (у даљем тексту: ИО) је извршни орган Друштва, који се стара о спровођењу активности на остварењу циљева Друштва који су утврђени овим Статутом. ИО има 11 чланова, од којих је један председник ИО. Мандат чланова ИО траје 4 године. Чланови ИО се бирају на седници изборне Скупштине, након избора председника Скупштине. Чланове Извршног одбора Друштва, као и председника Извршног одбора бира Скупштина, из редова чланова Друштва. Исто лице може највише два пута узастопно бити бирано за члана ИО. Заменика председника ИО бирају чланови ИО, на првој конститутивној седници.
Члан 23.
Мандат члана Извршног одбора Друштва може престати и пре истека рока на који је биран: подношењем оставке, неоправданим изостајањем са седница Извршног одбора више од два пута, престанком чланства у Друштву, или разрешењем од стране органа који га је бирао. У случају ранијег престанка мандата члану Извршног одбора, Скупштина на првој наредној седници бира новог члана ИО, чији мандат траје до истека целог мандата ИО. До избора новог члана ИО, седнице ИО се одржавају са смањеним бројем чланова, без икаквих сметњи, и утицаја на кворум за одржавање седница и одлучивање.У случају да број чланова ИО падне испод седам Председник Друштва сазива ванредну Скупштину.
Члан 24.
Председник Извршног одбора Друштва се бира по истом поступку као и председник Друштва.
Кандидати за председника Извршног одбора Друштва дужни су да се Скупштини представе својом биографијом и краћим програмом рада.
Предлог за кандидатуру председника Извршног одбора Друштва може поднети 5 представника у Скупштини, или једна секција односно подружница.
Ако председник Извршног одбора Друштва подноси оставку Скупштини, дужан је да функцију председника обавља до разрешења од стране Скупштине.
У случају спречености председника ИО ДПС за обављање послова из његове надлежности, његове послове и надлежности у потпуности преузима заменик председника ИО ДПС до избора новог председника ИО ДПС.
Члан 25.
Председник Извршног одбора Друштва обавља следеће послове:
-
законски је заступник Друштва;
-
представља Друштво пред правним лицима, судским и државним органима;
-
председник ИО представља Друштво у областима за које је овлашћен по Статуту ДПС
-
потписује документа у име Друштва из своје надлежности;
-
наредбодавац је финансијског пословања Друштва;
-
стара се о благовременом извршавању одлука Извршног одбора Друштва и задатака које је пред Извршни одбор Друштва ставила Скупштина;
-
упућује предлоге општих аката које се достављају на усвајање Скупштини;
-
даје појединачна задужења осталим члановима Извршног одбора Друштва, у случајевима предвиђеним овим Статутом.
Члан 26.
Извршни одбор Друштва се састаје по утврђеном програму рада, најмање четири пута годишње, а по потреби и чешће.
Седнице Извршног одбора Друштва сазива и њима руководи председник Извршног одбора, а у случају његове одсутности или спречености његов заменик.
Председник је дужан да ван утврђених рокова сазове седницу Извршног одбора Друштва на захтев председника Друштва, једне трећине чланова Извршног одбора или Надзорног одбора Друштва.
Седницама Извршног одбора Друштва по правилу присуствује председник Друштва. Рад на седницама Извршног одбора се ближе уређује Пословником о раду Извршног одбора.
Члан 27.
Извршни одбор заседа и доноси одлуке ако седници присуствује најмање седам чланова и ако је за одлуке гласало више од половине присутних чланова.
Извршни одбор Друштва може да заседа и доноси предлоге одлука ако седници присуствује најмање четири члана Извршног одбора. У том случају, одлуке постају пуноважне када се о њима изјасне електронским путем преостали чланови Извршног одбора Друштва и ако је одлука донета већином гласова. Рок за изјашњавање одсутних чланова је до 10 дана од дана одржавања седнице.
Седнице Извршног одбора Друштва могу се одржавати коришћењем конференцијске везе или друге аудио и визуелне комуникацијске опреме, тако да сви чланови Извршног одбора који учествују у раду седнице могу међусобно истовремено да комуницирају.
У ванредним ситуацијама, Извршни одбор Друштва може да заседа и доноси одлуке са могућим доступним бројем својих чланова. Одлуке постају пуноважне ако је за њих гласало више од половине присутних чланова Извршног одбора Друштва.
Члан 28.
За свој рад Извршни одбор одговара Скупштини и дужан је да јој најмање једном годишње поднесе извештај о раду као и на крају мандатног периода на Редовној Скупштини.
Члан 29.
Надлежност Извршног одбора Друштва је:
-
да предлаже годишњи план и програм рада Друштва који усваја Скупштина;
-
да подноси финансијски план као и завршни рачун на усвајање Скупштини;
-
да подноси извештај о свом раду на усвајање Скупштини;
-
доноси појединачна акта Друштва неопходна за несметан рад Друштва;
-
одлучује о свим питањима за која га овласти Скупштина;
-
именује и разрешава чланове комисија, одбора и радних група;
-
одлучује о престанку чланства у Друштву;
-
прати и координира рад секција и подружница;
-
води бригу о издавању часописа “Психологија” и “Психолошких новина”;
-
припрема за Скупштину одлуке о пословној, материјално-финансијској и кадровској политици у ЦПП-у, односно организацијама чији је оснивач;
-
именује члана Надзорног одбора ЦПП-а коме је престао мандат пре истека рока на који је биран;
-
предузима све потребне радње за одржавање седница Скупштине;
-
овлашћен је да прати рад ЦПП-а и предузима одговарајуће мере ради заштите интереса Друштва у области спровођења пословне, финансијске и кадровске политике;
-
руководи радом Друштва између две седнице Скупштине и доноси одлуке ради остваривања циљева Друштва;
-
организује редовно обављање делатности Друштва;
-
доноси финансијске одлуке;
-
одлучује о покретању поступка за измене и допуне Статута, сопственом иницијативом или иницијативом најмање пет чланова друштва и припрема предлог измена и допуна, који подноси Скупштини на усвајање;
-
скреће пажњу надлежним органима Републике Србије на кршење важећих законских аката који регулишу обављање психолошке делатности.
-
да спроводи процедуру избора кандидата ДПС за листу кандидата за Национални просветни савет
Члан 30.
Друштво има секретара Друштва, који обавља административно-техничке послове Друштва, чува печат и архиву Друштва, брине о регистру дипломираних психолога и чланова Друштва, редовно ажурира податке, архивира податке, води записнике са седница Скупштине и Извршног одбора Друштва, извршава налоге председника Друштва и Извршног одбора, учествује у раду на обезбеђивању финансијске основе за рад Друштва, и друге послове према овлашћењу Скупштине.
Рад секретара ближе се дефинише систематизацијом радних места у ЦПП-у.
О избору секретара Друштва и његовом радном ангажовању одлучује Извршни одбор Друштва.
Члан 31.
Оперативне послове између две седнице Извршног одбора Друштва обавља Секретаријат.
Секретаријат сачињавају: председник Извршног одбора Друштва и четири члана Извршног одбора Друштва које именује председник Извршног одбора.
Секретаријат се састаје по потреби и на својим седницама оперативно обавља припремне послове из надлежности Извршног одбора Друштва и предузима мере у случају застоја или неизвршавања задатака.
4. НАДЗОРНИ ОДБОР ДУШТВА
Члан 32.
Надзорни одбор је самосталан орган Друштва који непосредно бира Скупштина, на изборној седници Скупштине.
Надзорни одбор има 5 чланова, а одлуке доноси простом већином гласова.
Радом Надзорног одбора руководи Председник, кога бира и разрешава Скупштина Друштва.
Чланови Надзорног одбора не могу бити представници у Скупштини Друштва, нити чланови комисија Друштва, а треба да буду лица која су се истакла у раду и која познају рад и пословање Друштва.
Ако председнику или члану Надзорног одбора престане функција пре истека мандата, оставком или разрешењем, до именовања новог председника Надзорног одбора, функцију председника обавља вршилац дужности кога, из својих редова бира НО. На првој наредној Редовној Скупштини, врши се допуна чланова НО.
Члан 33.
Надзорни одбор врши надзор над радом Друштва, прати реализацију програма рада Друштва у оквиру својих надлежности, прати целокупно материјално-финансијско пословања Друштва (врши увид у план рада Друштва, финансијски план, његово остваривање, стицање и трошење средстава, исправност финансијске документације и др.), прати поштовање Статута и осталих општих аката, као и одлука Скупштине и Извршног одбора.
Члан 34.
Надзорни одбор се састаје најмање квартално, а по потреби и чешће.
Надзорни одбор одлучује већином гласова.
О свом раду и налазима дужан је да редовно подноси Скупштини писани извештај са предлогом мера, на редовној Скупштини Друштва.
У случају хитности свој извештај подноси председнику Извршног одбора и захтева хитно сазивање Извршног одбора.
Члан 35.
Надзорни одбор има право увида у документе Друштва на којима темељи свој рад. Сви органи Друштва и њихови чланови, као и чланови Друштва, дужни су да на писани захтев Надзорног одбора, без одлагања, омогуће увид у тражену документацију, односно да пруже тражене информације.
За свој рад Надзорни одбор одговара Скупштини и дужан је да јој једном годишње поднесе писани извештај, као и на крају мандатног периода.
5. ОДБОР ЗА ЕТИЧКА ПИТАЊА ПСИХОЛОГА
Члан 36.
Одбор за етичка питања психолога је самосталан орган Друштва. Чланове одбора за етичка питања непосредно бира Скупштина ДПС-а.
Задатак Одбора за етичка питања психолога (у даљем тексту: Одбор) је да:
-
стално усавршава и иновира Етички кодекс психолога;
-
ради на изради анекса – тумача Етичког кодекса психолога;
-
пружа психолозима у пракси непосредну помоћ у тумачењу начела Етичког кодекса психолога и решавању конкретних етичких дилема;
-
организује стручне и научне трибине у циљу унапређења етичке теорије и праксе;
-
организује, подстиче и припрема објављивање одговарајућих публикација из етике психологије;
-
развија и одржава комуникацију и сарадњу и размењује искуства са другим удружењима психолога у свету у области етике;
-
ради и на другим пословима из домена етике психолошке науке и струке.
План рада Одбора усваја Скупштина ДПС-а.
Мандат Одбора траје четири године и може се обнављати. Ради обезбеђивања континуитета рада, неопходно је обнављање мандата за половину чланова из претходног мандата Одбора.
Члан 37.
Одбор има председника и шест чланова. У Одбор се бирају психолози који се баве етичким проблемима струке или имају афинитета за ову проблематику.
Председника Одбора бира и разрешава Скупштина ДПС-а.
Председник Одбора има заменика, кога Одбор бира на предлог председника.
Ако председник Одбора подноси оставку Скупштини ДПС-а, до разрешења и именовања новог председника Одбора, функцију председника обавља вршилац дужности, кога уз консултацију са Извршним одбором Друштва, именује председник Друштва психолога.
Чланство у Одбору престаје подношењем оставке, неизвршавањем прихваћених обавеза и у другим случајевима предвиђеним Правилником о раду Одбора.
У таквим случајевима Одбор има права да уз консултацију са Извршним одбором и уз сагласност председника Друштва кооптира чланове који ће радити до избора нових чланова.
Члан 38.
Седнице одбора одржавају се најмање два пута годишње. Седнице сазива и њима руководи председник Одбора, а у случају одсутности његов заменик.
За свој рад Одбор је одговоран Скупштини. Извештаје о свом раду подноси на Редовној годишњој Скупштини, као и на крају свог мандата за мандатни период.
Одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова.
Рад Одбора ближе се регулише Правилником о раду.
6.СУД ЧАСТИ
Члан 39.
Ради заштите етичких норми струке Скупштина бира Суд части.
Суд части чине председник и два редовна члана, који имају своје заменике, и једног ванредног члана.
Редовним члановима Суда части мандат траје четири године.
Ванредног члана Суда части именује председник Суда части из реда чланова Друштва који су непосредно упознати са проблемом.
Чланови Суда части не могу бити чланови Скупштине.
Суд части ради и доноси одлуке по Правилнику о раду Суда части.
Члан 40.
Задаци Суда части су:
-
да оцењује да ли је реч о повреди професионалне етике пријављеног психолога;
-
након утврђивања чињеничног стања у сваком конкретном случају, да одлучује у свим случајевима повреде одредаба Статута, као и о свим другим повредама које би наносиле штету Друштву од стране њених чланова;
-
да разматра злоупотребу психолошких метода и мерних инструмената и да о томе обавештава Извршни одбор Друштва ради предузимања конкретних мера заштите;
-
да изриче санкције.
О изреченим санкцијама, Суд части обавештава чланство на Скупштини Друштва.
У току рада, Суд части се повезује са свим органима Друштва у циљу остваривања својих задатака.
За свој рад Суд части одговара Скупштини и дужан је да јој поднесе извештај на Редовној годишњој Скупштини, као и на крају свог мандатног период.
Члан 41.
Чланови Друштва организују своје деловање на остваривању циљева и задатака кроз подружнице, као територијални облик организовања, секције за одређене области психологије, комисије, радне групе и одборе, које верификују надлежни органи Друштва.
V ОБЛИЦИ И НАЧИНИ ОРГАНИЗОВАЊА ДРУШТВА
ПОДРУЖНИЦЕ
Члан 42.
Подружнице се оснивају ради остварења интереса и заједничког деловања чланова на одређеној територији. Рад подружнице се организује у складу са овим Статутом, а ближе се регулише Правилником о организацији и раду подружнице.
Подружница се може основати ако је иницијативу за оснивање подружнице прихватило најмање 10 чланова Друштва, што се констатује у форми одлуке о оснивању подружнице, коју доноси Оснивачки одбор, уз претходно обавештавање Извршног одбора Друштва од стране иницијатора.
Оснивање подружнице верификује Извршни одбор Друштва, на основу Плана и програма рада и Записника са седнице Оснивачког одбора.
Члан 43.
Подружница има свој меморандум са пуним називом на ћириличном писму, следеће садржине:
„Друштво психолога Србије“, пун назив подружнице и грчко слово „пси“ .
Члан 44.
Подружница се оснива на основу географских региона, а у Београду на нивоу градских општина. Подружницама на нивоу градских општина у Београду могу бити придружени чланови Друштва из приградске општине која нема основану подружницу, а које се територијално ослањају на градску општину. Уколико један округ (или општина у Београду) нема довољан број чланова за формирање подружнице, исти се може повезати са најближим округом (или приградском општином у Београду) и формирати на тај начин једну подружницу.
Члан 45.
Подружница сваке године утврђује Програм и План рада, који Председник подружнице у писаном облику доставља Извршном одбору Друштва, до првог марта у години на коју се Програм и План рада односе, заједно са писаним извештајем о раду у претходној години и финасијским извештајем уколико је подружница остварила посебна средства.
Члан 46.
Органи подружнице су:
Веће подружнице, кога сачињавају сви чланови Друштва на територији за коју је основана, и Радно тело подружнице.
Члан 47.
Радом подружнице руководи Радно тело подружнице са председником на челу. Чланове Радног тела и председника бира Веће подружнице, на оснивачкој седници. Избор председника и Радног тела подружнице се уређују Правилником о раду подружница који доноси Извршни одбор Друштва.
Радно тело подружнице броји 3 или 5 чланова.
Седница Већа подружнице се одржава најмање једном годишње.
Подружница реализује своје садржаје и задатке и другим облицима рада: састанци, радне групе, предавања, скупови. У свом раду користе електронску технологију, на начин који је дефинисан Пословником о раду.
Члан 48.
Подружнице располажу финансијским средствима која остваре својим радом, и троше их наменски за потребе подружнице. Средства подружнице се уплаћују на посебан рачун Друштва, а свакe године се саставља финансијски извештај о посебним средствима подружнице, који се подноси на увид подружници.
Своја средства подружница троши наменски, по одлуци Радног тела подружнице, уз обавезу да о одлуци о трошењу средстава извести овлашћено лице у Друштву, које даје налоге за све врсте плаћања по рачуну Друштва у циљу наменског трошења средстава подружнице.
Члан 49.
Одлуком Извршног одбора Друштва може се утврдити део средстава који подружнице издвајају за финансирање заједничких активности Друштва, односно ако је то неопходно средства којима Друштво финасира рад подружнице у околностима заједничке реализације програма и пројката. Износ се дефинише у складу са реалним постојећим трошковима реализације пројката.
Члан 50.
Подружница престаје са радом:
-
израженом вољом својих чланова на седници Већа подружнице;
-
када број чланова на територији подружнице падне испод десет чланова;
-
после једне године у статусу пасивне подружнице.
Подружница се сматра пасивном уколико не достави Извештај о раду у протеклој и План рада за наредну годину до првог марта текуће године.
Подружница у статусу пасивне подружнице нема право на учешће у раду Скупштине Друштва, а ако и следеће године не достави Извештај и План рада сматра се да је подружница престала да постоји.
СЕКЦИЈЕ
Члан 51.
Секције Друштва се оснивају ради стручног деловања и окупљања чланства у оквиру одређене гране или области психологије, с основним циљем да подстичу развој одређене области психологије, као и примену нових знања из те области и да организовано разматрају и проучавају теоријске и практичне проблеме из гране или области психологије којом се чланови баве. Право учешћа у раду секција имају и студенти психологије који изразе жељу за стручним усавршавањем за будући позив, без права која имају редовни чланови. Учешће студената у раду секције биће регулисано правилником о раду секције. Секција се може основати ако је иницијативу за оснивање секције прихватило најмање 10 чланова Друштва, што се констатује у форми одлуке о оснивању секције, коју доноси Оснивачки одбор секције, уз претходно обавештавање одбора Друштва Извршног од стране иницијатора.
Оснивање секције верификује Извршни одбор Друштва, на основу Плана и програма рада и Записника са седнице Оснивачког одбора.
Члан 52.
Секција има свој меморандум са пуним називом на ћириличном писму следеће садржине:
„Друштво психолога Србије“, пун назив секције и грчко слово „пси“.
Члан 53.
Секција сваке године утврђује Програм и План рада, који Председник секције у писаном облику доставља Извршном одбору Друштва до првог марта у години на коју се Програм и План рада односе, заједно са писаним извештајем о раду у претходној години и финасијским извештајем уколико је Секција остварила посебна средства.
Члан 54.
Органи секције су: Веће секције, кога сачињавају сви чланови секције и Радно тело са председником на челу.
Члан 55.
Веће секције сачињавају сви чланови секције. Веће секције има свог председника који руководи седницама секције. Веће секције бира и разрешава председника и чланове Радног тела.
Радно тело броји 3 или 5 чланова у зависности од броја и воље чланова.
Секције могу, на захтев чланова, оснивати своје огранке, било због даље специјализације или због територијалне разуђености.
Седница Већа секције се одржава најмање једном годишње.
Секција реализује своје садржаје и задатке и другим облицима рада: састанци, радне групе, предавања, скупови. У свом раду користе електронску технологију, на начин кји је предвиђен Пословником о раду.
Члан 56.
Секције располажу финансијским средствима која остваре својим радом, и троше их наменски за потребе секције.
Средства секције се уплаћују на посебан рачун Друштва, а свакe године се саставља финансијски извештај о посебним средствима секције, који се подноси на увид секцији.
Своја средства секција троши наменски, по одлуци Радног тела секције, уз обавезу да о одлуци о трошењу средстава извести овлашћено лице у Друштву, које даје налоге за све врсте плаћања по рачуну Друштва у циљу наменског трошења средстава секције.
Члан 57.
Одлуком Скупштине Друштва може се утврдити део средстава који секције треба да издвајају за финансирање заједничких активности Друштва, односно, ако је неопходно, средства којима Друштво финансира рад секције у околностима заједничке реализације програма и пројката. Износ се дефинише у складу са реалним постојећим трошковима реализације пројката.
Члан 58.
Секција престаје са радом:
-
израженом вољом својих чланова на Већу секције;
-
када број чланова секције падне испод десет чланова;
-
после једне године у статусу пасивне секције.
Секција се сматра пасивном уколико не достави Извештај о раду у протеклој и План рада за наредну годину. Секција у статусу пасивне секције нема право на учешће у раду Скупштине Друштва, а ако и следеће године не достави Извештај и План рада сматра се да је секција престала да постоји.
КОМИСИЈЕ, РАДНЕ ГРУПЕ И ОДБОРИ
Члан 59.
У циљу разматрања и проучавања појединих питања односно проблема који се могу појавити као питања од интереса за чланство Друштва или поједине његове организационе облике, могу се образовати комисије, радне групе или одбори.
У чланство комисија, радних група или одбора, осим чланова Друштва, могу се именовати и еминентни стручњаци ван реда чланова, а нарочито ако проблеми односно питања задиру у интердисциплинарну сферу.
Комисије, радне групе и одбори једном годишње подносе извештај о раду Извршном одбору Друштва. Извршни одбор Друштва доноси одлуку о формирању комисија, радних група или одбора или на захтев најмање 10 чланова Друштва. Чланови тих тела бирају председника међу собом и он је одговоран за достављање извештаја Извршном одбору Друштва.
VI ОСТАЛИ ОБЛИЦИ ДЕЛОВАЊА ДРУШТВА
1. ЧАСОПИС „ПСИХОЛОГИЈА”
Члан 60.
Ради подстицања научног и стручног рада и обавештавања јавности о психолошким научним достигнућима Друштво издаје часопис „Психологија”. Један од циљева часописа је да обезбеди допринос видљивости наших научника у релевантним цитатним индексима.
Друштво може издавати и друге часописе који су од значаја за психолошку делатност. Одлуку о томе доноси Скупштина на предлог Извршног одбора. Извршни одбор Друштва именује на четири године главног и одговорног уредника и чланове редакције, која броји од четири до шест чланова.
Редакција предлаже програмску оријентацију и уређивачку политику, и подноси извештај Извршном одбору.
Редакција часописа ради на основу Пословника о раду.
Редакција за свој рад одговара Извршном одбору и подноси Извештај за претходну годину и План рада за текућу годину, најкасније до првог марта текуће године и на крају мандатног периода.
2. „ПСИХОЛОШКЕ НОВИНЕ”
Члан 61.
„Психолошке новине” су гласило Друштва и њихов задатак је да обавештава чланове и јавност о раду Друштва, новостима из психологије и из рада психолога.
Редакцију „Психолошких новина” чине главни и одговорни уредник и четири до шест чланова редакције.
Главног и одговорног уредника Извршни одбор Друштва именује на четири године, путем конкурса, који се објављује у „Психолошким новинама” и на интернет страници Друштва, и остале чланове редакције на основу предлога главног и одговорног уредника.
Главни и одговорни уредник „Психолошких новина” је дипломирани психолог.
Редакција за свој рад одговара Извршном одбору.
Извршни одбор, има право да прекине мандат главном уреднику у случају неблаговременог и непотпуног информисања психолошке јавности.
Редакција за свој рад одговара Извршном одбору Друштва и једном годишње подноси Извештај за претходну годину и План рада за текућу годину најкасније до првог марта текуће године и на крају мандатног периода.
3. ИНТЕРНЕТ СТРАНИЦА WWW.DPS.ORG.RS
Члан 62.
Интернет страница је званична презентација Друштва чији је задатак да обавештава чланове Друштва и јавност о раду Друштва, о новостима из психологије и из рада психолога.
Редакција интернет странице састоји се од главног уредника, два до четири члана редакције и техничког уредника – администратора.
Извршни одбор Друштва именује главног уредника, а на основу његовог предлога и остале чланове редакције и техничког уредника. Главни уредник интернет странице је дипломирани психолог. Редакција ради на основу Пословника о раду.
Редакција за свој рад одговара Извршном одбору.
Друштво може на иницијативу Извршног одбора или најмање три секције/подружнице да покрене и друге електронске облике информисања психолошке јавности.
Редакција за свој рад одговара Извршном одбору Друштва и једном годишње подноси Извештај за претходну годину и План рада за текућу годину најкасније до првог марта текуће године.
4. ФЕЈСБУК СТРАНИЦА
Члан 63.
Фејсбук страница је презентација Друштва чији је задатак да обавештава чланове Друштва и јавност о раду Друштва, о новостима из психологије и из рада психолога.
Редакцију и администратора чине секретар Друштва и један члан Извршног одбора, који се бира на седници Извршног одбора.
Администраторе Фејсбук странице Друштва бира Извршни одбор на одређени период.
Администратори за свој рад одговарају Извршном одбору Друштва.
5. НАУЧНО-СТРУЧНИ СКУПОВИ
Члан 64.
Друштво организује научно-стручне скупове.
Једном годишње Друштво организује научно-стручни скуп Конгрес психолога Србије. Извршни одбор Друштва именује Програмски и Организациони одбор научно-стручног скупа психолога Србије.
Рад Програмског и Организационог одбора, као и ток научно-стручног скупа ближе се регулишу Правилником о раду.
Програм рада, време и место одржавања научно-стручног скупа утврђује Извршни одбор Друштва на предлог Програмског и Организационог одбора.
Програмски и Организациони одбор подносе своје извештаје Извршном одбору Друштва, најкасније месец дана по реализацији скупа.
VII НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА
Члан 65.
Друштво додељује традиционалне награде:
-
за научни допринос у психологији – награду „Др Борислав Стевановић”;
-
за популаризацију савремене психологије и допринос унапређивању савремене психолошке праксе – награду „Живорад – Жижа Васић”;
-
награду за животно дело;
-
за допринос и афирмацију секција и подружница односно Друштва психолога у целини – награду и признање Друштва психолога „Љубомир – Љуба Стојић“
-
за нарочити допринос институција и организација у промовисању психолошке науке и струке – награду „Никола Рот“
Члан 66.
Извршни одбор Друштва именује жирије за додељивање награда „Др Борислав Стевановић”, „Живорад – Жижа Васић”, и Награде за животно дело, као и Комисију за доделу награде и признања Друштва психолога “Љубомир – Љуба Стојић”.
Жири односно комисија броји од пет до седам чланова.
Критеријуми и начин рада сваког жирија и комисије регулише се посебним Правилником о раду.
Мандат чланова жирија и комисије траје четири године, уз могућност поновног избора истог лица за још један мандат.
Извршни одбор Друштва може донети одлуку и о другим врстама награђивања за ангажовање његових чланова у испуњавању послова и задатака Друштва у складу са финансијским могућностима Друштва.
VIII ИЗВОРИ ФИНАНСИРАЊА И ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ ДРУШТВА
Члан 67.
За остваривање циљева и задатака Друштва утврђених овим Статутом, Друштво обезбеђује средства за свој рад од прихода од чланарине, прихода по основу претплате на часопис и новине и издавања других публикација, из сопствених прихода остварених по основу научно-стручних активности, појединих програмских активности, из прихода организација чији је оснивач, коришћењем имовине Друштва, прихода остварених финансирањем активности Друштва од стране организација и других субјеката који имају интереса за програмске и циљне активности Друштва, као и од дотација, донација, поклона и осталих прихода у складу са законом и Статутом.
Члан 68.
Друштву психолога Србије у целости припада добит коју остварује Привредно друштво за истраживачко-развојне услуге, графичку-издавачку делатност и комерцијалне послове Центар за примењену психологију. Скупштина Друштва одлучује о начину расподеле добити коју остварује привредно друштво.
Члан 69.
Средства Друштва се утврђују и распоређују финансијским планом, који се доноси сваке године, најкасније до 15. марта за текућу годину. Финансијски план доноси Извршни одбор Друштва психолога Србије, а коначно усваја Скупштина Друштва.
До доношења финансијског плана, финансирање Друштва у текућој години врши се на основу одлуке Извршног одбора о привременом финансирању.
Члан 70.
Финансијско пословање и коришћење средстава Друштва врши се на основу и у складу са позитивним прописима који регулишу ову материју, циљевима и задацима Друштва и општим актима Друштва.
Налоге за финансијско пословање потписују председник Извршног одбора Друштва, као и она лица које Извршни одбор овласти.
Члан 71.
У случају престанка рада Друштва, на основу одлуке Скупштине Друштва, као и у случајевима утврђеним законом, имовина се предаје Институту за психологију Филозофског факултета у Београду.
IX ДЕЛАТНОСТ ЦЕНТРА ЗА ПРИМЕЊЕНУ ПСИХОЛОГИЈУ
Члан 72.
Друштво је оснивач и власник Привредног друштва за истраживачко-развојне услуге, графичко-издавачку делатност и комерцијалне послове Центар за примењену психологију (у даљем тексту ЦПП), којим управља Скупштина Друштва и Надзорни одбор ЦПП-а.
ЦПП послује као правни субјекат сагласно законским прописима.
Мандат чланова Надзорног одбора ЦПП-а усаглашава се са мандатним периодом осталих органа и тела Друштва психолога Србије.
Члан 73.
Центар за примењену психологију бави се:
-
организовањем и извођењем стручног усавршавања чланова Друштва и чланова других сродних дисциплина, као и других заинтересованих правних и физичких лица;
-
развијањем и пласманом инструмената и процедура за психолошку процену;
-
усавршавањем и осавремењавањем инструмената и процедура које су већ у употреби;
-
превођењем и стандардизацијом инструмената и процедура које се користе у свету, а код нас нису у употреби;
-
издавачком делатности из области психологије и других сродних научних дисциплина;
-
израдом тест апарата и других мерних апарата који се користе у раду психолога и њиховим сервисирањем;
-
организацијом научно-стручних скупова, студијских путовања и саветовања;
-
пружањем услуга корисницима истраживачких услуга у области психологије и дисциплинама блиских психологији и интердисциплинарном сарадњом;
-
као и другим делатностима у вези са извршавањем циљева и програмских задатака Друштва.
Члан 74.
У случају промене законске регулативе у области деловања и радаДруштва, Друштво ће ускладити одредбе овог Статута и других општих аката са тако измењеним прописима.
Све одлуке о правном статусу ЦПП-а доноси Скупштина Друштва психолога Србије.
Члан 75.
Организација пословања и остала питања везана за рад на остварењу делатности ЦПП-а биће уређени Статутом и одговарајућим општим актима.
Годишње извештаје и програме рада ЦПП-а, директор даје на разматрање Извршном одбору Друштва и подноси их Скупштини на Редовној годишњој Скупштини и на крају мандата.
Своје годишње извештаје и програме рада Надзорни одбор ЦПП-а даје на разматрање Извршном одбору Друштва и подноси их Скупштини на Редовној годишњој Скупштини и на крају мандата.
Финансијски извештаји ЦПП-а се достављају на разматрање Извршном одбору Друштва најкасније две недеље по предаји Годишњег финансијског извештаја надлежним институцијама Републике Србије.
Члан 76.
ЦПП обавља административне, стручне и финансијске послове за Друштво психолога Србије, што се ближе дефинише систематизацијом радних места у ЦПП-у.
X НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ЈАВНОСТИ У РАДУ
Члан 77.
Информисање јавности и чланства преко сопствених издања и публикација врши се путем „Психолошких новина”, интернет странице Друштва, стручних часописа и публикација које издаје Друштво, као и иступањем и обавештавањем преко средстава јавног информисања и другим погодним начином.
О обавештавању јавности и чланства стара се Извршни одбор Друштва.
XI ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА СТАТУТА И ДРУГИХ ОПШТИХ АКАТА ДРУШТВА
Члан 78.
Поступак доношења Статута односно измена и допуна Статута започиње иницијативом коју могу дати председник Друштва, Извршни одбор Друштва или најмање две секције, односно подружнице.
Нацрт предлога сачињава комисија коју образује Извршни одбор Друштва. Нацрт предлога разматра Извршни одбор и након усвајања доставља га свим секцијама и подружницама ради давања примедби и сугестија. На основу прикупљених и размотрених примедби или сугестија Извршни одбор Друштва утврђује коначан предлог.
Предлог Статута објављује се и на интернет сајту Друштва и у „Психолошким новинама“.
Члан 79.
Статут доноси Скупштина јавним гласањем, а усвојен је ако је за предлог гласало две трећине представника у Скупштини.
По истом поступку по коме се Статут доноси, доносе се и измене и допуне Статута.
Члан 80.
Општа акта која уређују организацију, пословање и остала питања везана за рад и делатност Друштва и његових организационих делова доноси својом одлуком Извршни одбор Друштва.
Сви акти Друштва и појединих његових органа морају бити у складу са Статутом.
Статут се објављује на интернет страни Друштва и као додатак „Психолошким новинама“.
Члан 81.
Статут ступа на снагу даном усвајања од стране Скупштине Друштва. Друга општа акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања у „Психолошким новинама“, на интернет страници Друштва или на огласној табли у просторијама Друштва. Сви органи и тела подносе извештаје на годишњем нивоу Скупштини Друштва.
Органи Друштва су дужни да извештаје и планове рада доставе најкасније две седмице пре одржавања Скупштине, ради припреме материјала за рад органа Секције, односно подружнице.
Редакције часописа, „Психолошких новина“ и осталих средстава информисања своје извештаје подносе Извршном одбору Друштва.
Надзорни одбор ЦПП-а и директор ЦПП-а извештаје и планове рада дају на разматрање Извршном одбору Друштва, а подносе их на усвајање Скупштини. Сви планови и програми рада са извештајима за претходну годину се подносе накасније до првог марта. Финансијски извештаји се достављају на разматрање Извршном одбору Друштва, најкасније две недеље по предаји Годишњег финансијског извештаја надлежним институцијама Републике Србије.
XII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 82.
Овај Статут ступа на снагу даном доношења. Даном ступања на снагу овог Статута престаје да важи Статут Друштва психолога Србије број 232/16 донет 11.12.2016. године.
Члан 83.
Сва општа акта Друштва ускладиће се или ће бити донета нова, најкасније у року од шест месеци од ступања на снагу овог Статута. До тада ће се примењивати само у оном делу у коме нису у супротности са одредбама овог Статута.
ПРЕДСЕДНИК ДРУШТВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ
Проф. др Иван Јерковић