Ko-predsednici Programskog odbora:

Mirjana Beara

Dr Mirjana Beara je docentkinja na studijskom programu za psihologiju Departmana za filozofske nauke Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Osnovne studije psihologije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a doktorat iz oblasti psihologije obrazovanja odbranila na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Specijalizirala je interdisciplinarnu oblast Menadžment u obrazovanju na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Oblasti njenog naučnog i stručnog delovanja su psiholgija obrazovanja, psihološka prevencija i edukacija, profesionalni razvoj nastavnika, psihologija u menadžmentu i preduzetništvu, obuke odraslih i podrška zapošljavanju. U nastavi na univerzitetu je angažovana od 2008. godine, a pre toga je radila na poslovima školskog psihologa u srednjoj stručnoj školi i u Školskoj upravi Novi Sad. Još tokom studija bila je uključena u programe NVO za psihosocijalnu pomoć ranjivom grupama – izbeglicama, deci, mladima i devojkama.

Učestvovala je u brojnim istraživačkim i aplikativnim projektima u zemlji i inostranstvu, sa ciljem unapređenja kvaliteta i dostupnosti obrazovanja i vaspitanja, povećanja zapošljivosti posebno ugroženih grupa i unapređenja mentalnog zdravlja dece i mladih. Koautorka i realizatorka je nekoliko akreditovanih programa za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju, psihološko-preventivnih programa za decu i mlade, više stručnih analiza i evaluacija projekata. Autorka je nekoliko monografija, priručnika i stručnih publikacija, preko 20 naučnih i stručnih radova i učestvovala je na većem broju skupova u zemlji i inostranstvu.

Goran Kličković

Goran Kličković, specijalista medicinske psihologije, psihoterapeut. Načelnik Odseka za psihološku selekciju, klasifikaciju i vođenje karijere u Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Diplomirao na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.  Tokom više od 30 godina profesionalnog rada bavi se psihodijagnostikom, procenom psiholoških kapaciteta u oblasti ljudskih resursa i psihoterapijom.

- Realizator 5 akreditovanih seminara koji su se realizovali ili se realizuju za nastavnike, vaspitače, psihologe, pedagoge i direktore u školama i vrtićima
- Psihoterapeut sa završenim stručnim obukama u oblasti Sistemske porodične terapije, Transakcione analize, Radiks terapije i psihoterapije Psihodinamske orijentacije
- Koautor Novog modela psihološke selekcije klasifikacije i karijernog vođenja – projekat Ministarstva odbrane
- Predavač na predmetu Mentalna higijena lekarima, stomatolozima i farmaceutima VMA
- Autor i realizator brojnih predavanja i seminara iz oblasti razvoja ličnosti i liderskih kapaciteta za studente Medicinskog fakulteta VMA
- Član Suda časti Društva psihologa Srbije tokom 2012-2014 god.
- Predsednik Komisije za stručni ispit Ministarstva zdravlja za diplomirane psihologe i druge zdravstvene saradnike tokom 2014 i 2015 god.
- Član Nadzornog odbora Centra za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije – od 2015

Područje  rada u Centru:
- Seminari, predavanja, radionice, savetovanje i psihoterapija u svim oblastima rada Centra
- Psihoterapija i savetovanje moguće lično, putem Skype-a i Viber-a

Članovi Programskog odbora:

Bojana Škorc

Bojana Škorc je profesor psihologije na Fakultetu likovnih umetnosti, Univerziteta umetnosti u Beogradu. Kao predavač saradjuje se Fizičkim fakultetom, Biološkim fakultetom i Učiteljskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Saradjivala je kao istraživač u oblasti psihologije umetnosti, psihologije snova i opšte psihologije na Institutu za psihologiju u Beogradu, a takođe i kao predavač na Fakultetu likovnih umjetnosti, Fakultetu muzičke umjetnosti i Fakultetu vizuelnih umjetnosti Mediteran na Univerzitetu Crne Gore. Objavila je 200 istraživanja iz oblasti psihologije stvaralaštva, socijalne psihologije, psihologije obrazovanja i interdisciplinarnih istraživanja rada sa osetljivim društvenim grupama. Više od 20 godina kao aktivista u okviru udruženja Zdravo da ste  i International Rescue Commitee sarađuje na razvojnim i socijalnim programima sa institucijama kao što su UNHCR (Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija), UNDP (Razvojni programi Ujedinjenih nacija), Radda Barnen (Spasimo decu Švedske), Stichting Vluchteling (Holandija), Belguim Red Cross, Danish Red Cross, Japan international cooperation agency, Action for the Children and Communities Tokyo, Easti Side Institute for Short Term and Group Therapy, All Stars Talents Show, Ministarstvom rada zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvom prosvete, Zavodom za unapredjivanje obrazovanja i vaspitanja, Ministarstvom omladine i sporta i drugim institucijama. Svoj pristup zasniva na idejama aktivizma, otkrivanja i pokretanja novih razvojnih kapaciteta i šansi u zajedničkom humanom pokretu stvaranja  zdrave životne prakse. Istovremeno smo ono što jesmo ali i ono što još nismo, što tek postajemo – polje za razvoj uvek je ovoreno.

Boris Kordić

Prof. dr Boris Kordić na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakuleta Univerziteta u Beogradu završio je osnovne (1984), magistarske (2000) i doktorske studije (2006). Od 2015. godine redovni je profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Predaje Psihologiju, Socijalnu psihologiju i Organizaciono ponašanje u bezbednosti. Prodekan je za nauku i studije II i III stepena na istom fakultetu. Održao je predavanja po pozivu na svetskim univerzitetima, učestvuje na međunarodnim i nacionalnim projektima, objavio je niz radova u međunarodnim i domaćim časopisima, kao i više monografija i udžbenika.

Član je Nadzornog odbora Centra za primenjenu psihologiju i predsednik Odbora za krizne intervencije DPS. Završio je edukaciju za psihoanalitičara i stekao status trening analitičara. Član je Beogradskog psihoanalitičkog društva, Federacije evropskih psihoanalitičara i Međunarodnog udruženja psihoanalitičara.

Boris Popov

Boris Popov je osnovne i magistarske studije psihologije završio na Filozofskom fakultetu, Univerziteta u Novom Sadu, 2004., odnosno 2007., godine. Na istom fakultetu je 2013. godine odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom “Uslovi na radu i individualna uverenja zaposlenih kao prediktori organizacijskog zdravlja”. Na Filozofskom fakultetu je trenutno i zaposlen kao docent na Katedri za industrijsko-organizacijsku psihologiju. Šest meseci proveo je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Ljubljani, kao gostujući predavač. Učestvovao je na više naučno-istraživačkih projekata, a do sada je objavio 15-ak naučnih radova u domaćim i međunarodnim časopisima i bio učesnik na više od 30 domaćih i međunarodnih naučnih skupova.

Osim toga, više od 10 godina se bavi konsultantskim radom iz oblasti ljudskih resursa, gde je učestvovao u brojnim projektima pre svega iz domena treninga i razvoja zaposlenih.

Danijela S. Petrović

Prof. dr Danijela S. Petrović je vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju, na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osnovne i magistarske studije je završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je i doktorirala. Angažovana je u nastavi sledećih predmeta: Uvod u psihologiju obrazovanja, Komunikacijske veštine, Medijacija, Multikulturalno obrazovanje (osnovne studije), Školska psihologija, Interkulturalno obrazovanje (master studije); Obrazovanje i kultura (doktorske studije). Saradnik je Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i učesnik većeg broja međunarodnih i nacionalnih naučno-istraživačkih i razvojnih projekata iz oblasti obrazovanja kao istraživač, analitičar, konsultant i/ili rukovodilac projekta. Bila je rukovodilac TEMPUS projekta „Master program liderstvo u obrazovanju“ (EdLead) i COMENIUS projekta „E-škola za održivi razvoj u Dunavskom regionu“ (eSchool4S), kao i nacionalni koordinator Međunarodne studije učenja i nastave (TALIS 2013). U svom istraživačkom radu bavila se sledećim temama: interkulturalna osetljivost, kompetencije i uverenja nastavnika; profesionalni razvoj nastavnika, stručnih saradnika i direktora, procena kvaliteta i efikasnosti nastave i učenja (sekundarne analize TALIS rezultata); razvojna funkcija konflikta; interkulturalno i inkluzivno obrazovanje. U istraživačkom radu primenjuje kvantitativnu i kvalitativnu metodologiju. Objavila je jednu samostalnu i četiri koautorske monografije i veći broj radova u naučnim časopisima i tematskim zbornicima. Bila je na više studijskih usavršavanja u inostranstvu. Poseduje Sertifikat za dizajniranje treninga iz liderstva u obrazovanju (Netherlands School for Educational Management (NSO), Amsterdam, Netherlands), Sertifikat za administriranje i interpretiranje rezultata na Inventaru interkulturalnog razvoja (LLC, Maryland, USA) i Sertifikat za dizajniranje i realizovanje treninga (Chartered Institute of Personnel and Development, London, UK). Autor je i voditelj akreditovanog programa za profesionalno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju pod nazivom „Učionica dobre volje – školski program za konstruktivno rešavanje sukoba“. Član je Društva psihologa Srbije, Društva istraživača u obrazovanju u Srbiji i Međunarodnog udruženja za interkulturalno obrazovanje.

Dragan Žuljević

Dr Dragan Žuljević radi na mestu docenta na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu, angažovan na kursevima iz oblasti psihoterapije i metodologije istraživanja u psihologiji i psihoterapiji.

Poseduje višegodišnje iskustvo kako u dijagnostičkom tako i u psihološko-savetodavnom i psihoterapijskom radu sa raznovrsnim psihičkim problemima kliničkog i nekliničkog domena (Centar za ratnu traumu u Novom Sadu) i problemima zavisnosti (Neuropsihijatrijska bolnica u Somboru). Kao istraživač, više godina unazad se bavi metodološkim i praktičnim pitanjima evaluacije efekata i procesa psiholoških tretmana. U svom psihoterapijskom radu oslanja se na principe transakciono analitičkog i asimilativno integrativnog pristupa u psihoterapiji, primenu umetnosti i EMDR (reprocesuiranje pokretima očiju) u radu sa traumom i gubitkom, te savremene modele promene ponašanja u okviru ACT (terapija posvećenosti i prihvatanja), CFT (terapija usmerena na saosećanje), DBT (dijalektička bihejvioralna terapija) i Shema terapije.

Ivana Koprivica

Ivana Koprivica je završila osnovne studije psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kao i specijalističke jednogodišnje studije iz oblasti poslovne psihologije. Master studije završila je na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ na studijskom programu Poslovna psiholgija. U poslednje četiri godine radi na poziciji direktorke Centra za porodični smeštaj i usvojenje Novi Sad. Prethodno radno iskustvo je dominantno u oblasti socijalne zaštite imala kroz rad na poslovima savetnice u Pokrajinskom zavodu za socijalnu zaštitu, kao i kroz rad u civilnom sektoru. Osnivačica je Centra za proizvodnju znanja i veština u Novom Sadu, udruženja koje i danas nudi mogućnost studentima psiholgije i drugih humanističkih nauka da realizuju stručnu praksu, kao i da ih angažuje kao pripravnike i volontere. Pripremala je i realizovala brojne domaće i međunarodne projekte. Koautorka i realizatorka je nekoliko akreditovanih programa za stručno usavršavanje zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. Autorka je nekoliko priručnika i stručnih publikacija. Aktuelno na završnom nivou edukacije koju organizuje REBT pridruženi trening centar Instituta Albert Elis iz Njujorka.

Darko Hinić

Darko Hinić je vanredni profesor psiholoških nauka i rukovodilac odseka za psihologiju Univerziteta u Kragujevcu. Na Prirodno-matematičkom i Filološko-umetničkom fakultetu predaje predmete iz oblasti opšte psihologije, psihologije komunikacije i psihologije u obrazovanju.

Duži niz godina bavi se temama iz oblasti psihologije internet ponašanja i proučavanja poremećaja upotrebe Interneta. Autor je monografije Internet komunikacije i poremećaj upotrebe Interneta, i koautor udžbenika Poslovno i organizaciono komuniciranje, i Komunikologija i komuniciranje u organizaciji. Autor je većeg broja radova iz pomenute oblasti objavljenih u stručnim i naučnim časopisima u zemlji i inostranstvu. Takođe je učestovao u nekoliko istraživačkih projekata koji su za cilj imali evaluaciju i standardizaciju psiholoških instrumenata i skala za procenu psiholoških karakteristika i pojava, poput crta temperamenta, depresije, suicidalnosti i poremećaja upotrebe Interneta.

Tatjana Stefanović Stanojević

Tatjana Stefanović Stanojević, psiholog razvojne orijentacije i istraživač u oblasti teorije privrženosti, rođena je 1963. godine u Nišu.  Doktorat psiholoških nauka stekla je 2002. godine na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa temom: Bliske parnerske veze u svetlu teorije afektivnog vezivanja.

Tatjana Stefanović Stanojević radi na Departmanu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, a od 2002. do 2015. godine radila je i na Filozofskom fakultetu u Banjoj Luci. U zvanje redovnog profesora izabrana je aprila 2014. godine. Na Departmanu za psihologiju u Nišu drži kurseve: Teorije kognitivnog razvoja, Teorije emocionalnog razvoja, Istraživanja u razvojnoj psihologiji, Psihologija partnerskih veza, Trauma iz ugla teorije afektivne vezanosti. Autor je monografija: Emocionalni razvoj ličnosti, (2005), Rano iskustvo i ljubavne veze, (2007), Afektivna vezanost, razvoj, modaliteti i procena (2010), Kada kažemo ljubav, da li mislimo ljubav, (2012). Afektivna vezanost i porodični odnosi: razvoj i značaj, (koautor, 2012), Strah je najgore mesto: studija o ranoj traumi iz ugla teorije afektivne vezanosti  (koautor, 2018). Autor je velikog broja radova iz oblasti teorije privrženosti, štampanih u naučnim časopisima i zbornicima, kao i osnivač Udruženja za proučavanje, procenjivanje i primenjivanje teorije afektivne vezanosti: Sigurna baza.

Ko-sekretari:

Milena Belić

Dr Milena Belić zaposlena je kao asistent sa doktoratom na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Na Filozofskom fakultetu u Nišu diplomirala je 2008. godine sa prosečnom ocenom 9.5 i stekla zvanje diplomirani psiholog. Od 2008. godine zaposlena je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru. Učestvovala je na mnogim domaćim i međunarodnim naučnim skupovima i objavila više radova u zbornicima i časopisima. U Psihopolis institutu u Beogradu završila je kurs za trenera asertivnosti. Od 2010. godine član je istraživačkog tima projekta 179002 „Indikatori i modeli usklađivanja porodičnih i poslovnih uloga“, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Disertaciju pod nazivom „Taktike i pristup u self-prezentaciji i osobine ličnosti“ odbranila je 2017. godine na Filozofskom fakultetu u Nišu, pod mentorstvom prof. dr Vladimira Hedriha.

Dejana Mutavdžin

Dejana Mutavdžin je osnovne i master akademske studije završila na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na modulu Psihologija obrazovanja. Tokom studija, priliku da stiče i primenjuje znanja imala je kroz saradnju sa Regionalnim centrom za talente Beograd II, kao i tokom iskustva u privatnom obrazovnom sektoru. Jedan je od osnivača privrednog društva za obrazovni konsalting, Luminis, d.o.o. Profesionalne kompetencije nastavila je da razvija učešćem u domaćim i međunarodnim projektima.