Neuropsihološka dijagnostika
  • Serbian Language
  • English (UK)


Kakvi su Vaši utisci vezani za atmosferu, aktivnost polaznika i komunikaciju tokom seminara?

I.L. Polaznici su bili veoma motivisani za edukaciju iz neuropsihologije jer im je ovaj vid dijagnostike, očigledno, neophodan u svakodnevnoj praksi. Koliko je bilo njihovo interesovanje, najbolje pokazuje činjenica da su bili veoma aktivni, postavljali su brojna pitanja, kako ona koja se tiču konkretne teme, tako i polemička pitanja za čijim odgovorima smo zajednički tragali. Uvek kada nešto od iznetog nije bilo dovoljno jasno, prekidali su me i tražili dodatna objašnjenja i informacije, što je meni, kao edukatoru, znatno pomoglo jer mi je omogućavalo da sagledam koji su to segmenti neuropsihologije kolegama najmanje poznati i razumljivi. Osim ovoga, neki od polaznika su, što mi je posebno drago i na šta sam ih podsticala, već tokom seminara, paralelno sa edukacijom primenjivali u praksi one testove koje smo  obra|ivali.

Opišite nam oblik i način rada, koji ste primenili tokom ovog seminara?
I.L.   Seminar se sastojao iz teorijskog i praktičnog dela. Obično smo rad započinjali teorijskim odrednicama koje se odnose na određenu oblast, a zatim smo se bavili tehnikama procene kognitivnog statusa, odnosno uvežbavanjem kako u primeni onih testova koji "mere" odre|enu kognitivnu funkciju tako i u oceni rezultata i tumačenju.

Šta nam možete reći o sadržaju i programu edukacije?
I.L.   Na ovo pitanje sam već delimično odgovorila. Pokušala sam da, sadržajno, ponudim učesnicima seminara sve ono što se podrazumeva pod savremenom neuropsihologijom. Naravno, nekim oblastima je, prema njihovom značaju i dostupnom bogatstvu imformacija, dato više prostora nego drugim. Neke oblasti smo lakše i brže savladali nego što sam očekivala, a za neke nam je bilo potrebno nešto više vremena od pretpostavljenog. Treba imati na umu da je neuropsihologija, relativno nova oblast za nas, da se razlikuje u priličnoj meri od onih znanja koja su psiholozima do sada bila dostupna, počevši od specifične stručne terminologije, preko neuroanatomije i teorijskih modela o kogniciji pa do malo poznatih testova i dijagnostike. Sve su to razlozi zbog kojih je neuropsihologija "teška" za usvajanje i razumevanje, ali ja se nadam da smo mi tokom seminara razjasnili, močda ne baš sve, ali većinu svakako, najznačajnijih dilema i nejasnoća.

Kakva je mogućnost praktične primene znanja i veština koje ste ponudili učesnicima seminara?
I.L.   Praktična primena neuropsiholoških znanja i veština je sasvim široka. Neuropsihološka dijagnostika je poželjna i potrebna u svim zdravstvenim ustanovama, a ne samo na psihijatrijskim i neurološkim odeljenjima. Od psihologa se sve više očekuje da ovladaju osnovnim znanjima i veštinama kliničke neuropsihologije, naročito ukoliko su zaposleni u zdravstvenim, rehabilitacionim i ustanovama medicine rada, pa čak i u savetovalištima koja se bave preventivnim zdravstvenim radom. Evaluacija neuropsiholoških disfunkcija pre i posle neurohirurškog lečenja bolesnika je postala neophodna. U savremenoj neurologiji, gotovo da nema nijedne oblasti u kojoj se ne koriste dijagnostički neuropsihološki instrumenti.  Psihijatrija kao disciplina kojoj nedostaju instrumenti egzaktnog merenja mentalnih disfunkcija se sve više okreće neuropsihološkim metodima. Područja razvojne neuropsihologije i neuropsihologije starenja predstavljaju poseban dijagnostički domen zbog dinamike promena u mozgu u ovim početnim i završnim stadijumima ljudskog života.

Kako ocenjujete samu organizaciju seminara od strane CPP-a?
I.L.    Nemam nikakve primedbe na organizaciju seminara, sa ljudima iz CPP-a sam imala uvek izvanrednu komunikaciju i uvek smo o svemu mogli da se dogovorimo na najbolji način. Bila sam potpuno rasterećena od bilo kakve brige oko organizacije, tako da sam se isključivo bavila sadržajem seminara i njegovim izvo|enjem i ni o čemu drugom nisam morala da vodim računa.

Šta bi eventualno trebalo promeniti u budućim seminarima iz ove oblasti, i na skali od 1-5 , Vaša ocena seminara u celini bila bi?
I.L. Na ova dva pitanja bi trebalo da odgovore polaznici. S obzirom da sam ja kreirala sadržaj seminara i to onako kao sam mislila da će biti najpodesnije i najrazumljivije za učesnike, teško mi je da procenim kvalitet onoga što je ura|eno, a i ta procena ne bi bila adekvatna usled moje subjektivnosti. Najbolji korektori seminara će biti sami polaznici, jer ja u ovom trenutku ne mogu da obavim "autokorekturu". Najopštije rečeno, mislim da je potrebno ubuduće više vremena posvetiti praktičnom radu kako bi se stekle potrebne veštine u ovoj oblasti.

Šta biste poručili našim kolegama koji se bave/koriste neuropsihološkom dijagnostikom u svom radu?
I.L.     Veoma je malo neuropsihologa u Srbiji, a tim malobrojnim kolegama čija su znanja najmanje na onom nivou na kome su i moja, ništa ne poručujem, nego ih pozdravljam. Onima koji su poha|ali seminar savetujem oprez u radu kako ne bi, dok ne steknu dovoljno iskustva, oštetili ispitanike, s obzirom da su neuropsihološki izveštaji izuzetno precizni i decidirani. Kada učesnici seminara postanu rutinirani u primeni neuropsihološke dijagnostike i tada im poručujem da budu oprezni kako bi njihovi izveštaji bili precizni i decidirani.

 

Submit to FacebookSubmit to Google PlusSubmit to TechnoratiSubmit to TwitterSubmit to LinkedIn

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd, Srbija
Tel: +381 11 3232961, 3035131, Fax: +381 11 3239685,
E-maildpscpp@orion.rs
Glavni urednik: Dag Kolarević
Sekretar: Marija Vukotić Odalović
Tehnički urednik i administrator: Nadežda Perišić Savić