Početna

O Društvu

Psihološke novine

Časopis Psihologija

Kongres

Centar za primenjenu psihologiju

EFPA

EAWOP

Kontakt

Početna

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

Dana 1.6.2010. Lazar Stankov je оdržao predavanje na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Prisutna publika je imala priliku da se upozna sa najnovijim delom zaista impresivnog istraživačkog opusa ovog svakako jednog od naših najproduktivnijih, najuticajnijih i u svetu najpoznatijih psihologa. LAZAR-STANKOV
Lazar je izlaganje započeo autobiografskim podacima koja su prezentovana kao odgovor na pitanje "Ko je Lazar Stankov?". Bilo je tu izuzetno zanimljivih informacija, od kojih neke nisu bile poznate čak ni onima koji ga veoma dobro znaju.

Lazar je svakako najpoznatiji po svom radu u oblasti inteligencije. Brojna su Lazareva otkrića i zasluge u ovoj oblasti (pionirski pokušaji razumevanja inteligencije u terminima bazičnijih procesa pažnje i radne memorije; refokusiranje pažnje istraživača sa g faktora na druge široke faktore inteligencije; ekstrahovanje faktora kognitivne efikasnosti u čulnim modalitetima van vizuelnog; uvođenje mera tzv. "confidence ratings" u istaživanje metakognicije - da pomenemo samo neka od tih otkrića i zasluga).

Imajući u vidu ovu Lazarevu orijentaciju struktura prezentacije koju je tog dana ponudio bila je neobična.

Ona je izgledala ovako:

Tema 1: Faktorska struktura mera ličnosti, socijalnih stavova, vrednosti i socijalnih normi;

Tema 2: Konstruisanje mera militantnog ekstremističkog  pogleda na svet (mindset, MEM);

Tema 3: Razlike izmedju Evrope i konfučijanske Azije na nekognitivnim merama.

Lazar je ova svoja, zapravo stara i vrlo trajna interesovanja za nekognitivne mere opisao kao "stirring the possums" - nekom vrstom potrebe za intelektualnom provokacijom i stimulativnom debatom oko važnih socijalnih tema. Dobijeni rezultati zaista jesu neobično zanimljivi, i otvaraju važna i teška pitanja savremene socijalne stvarnosti.

Faktorsku strukutu mera ličnosti, socijalnih stavova, vrednosti i socijalnih normi Lazar je utvrdio na 1600 ispitanika iz 72 zemlje koje su testirane sa TOEFL testom, kao i 429 američkih ispitanika iz tzv. komunalnih koledža. Ukupno je merio 22 varijable koje su pokrivale sledeće domene: ličnost (Big Five), socijalne stavove (6 skala), vrednosti (dva faktora; Schwartz) i socijalne norme (9 skala; GLOBE study). Faktorskom analizom su izdvojena četiri faktora: ličnost/socijalni stavovi, vrednosti, socijalne norme i konzervativizam. Veoma važan nalaz je da su na sve četiri izdvojene dimenzije individualne razlike objašnjavale najveći deo varijanse (na prve tri oko 90%, u slučaju konzervativizma oko 75%), dok je pripadnost državi objašnjavala 2-6%, a pripadnost regionu 3-19% varijanse. Faktor konzervativizma se pokazao u nešto većoj meri zavisan od socijalnih faktora, a u njegovom konstituisanju su učestvovale varijable iz domena ličnosti, socijalnih stavova i socijalnih normi. Interesantno je su se najkonzervativnijim pokazali narodi pod-saharske Afrike, potom južne Azije, Bliskog istoka i Latinske Amerike,  nakon njih narodi konfučijanske Azije i Severne Amerike, manje konzervativni od njih bili su narodi istočne Evrope, i konačno, najmanje konzervativnosti su ispoljili pripadnici germano-romanskih evropskih naroda.  Pokazalo se da jedino  konzervativizam (od izdvojena četiri faktora) ostvaruje one brojne, sistematske, važne i zanimljive korelacije sa relevatnim socijalnim indikatorima stanja nekog društva (korelacije na nivou zemalja: smrtnost  0.73; društveni bruto proizvod po glavi stanovnika -.82; globalni indeks kompetitivnosti -.68, broj telefona per capita -.79). Korelacije istog reda veličine su dobijene i u slučaju PISA mera, prosečnog IQ nacije koje je dao Lynn, kao i tzv. "failed state" indeksa. Korelacije između raznovrsnih kognitivnih mera (SAT - Scholastic Aptitude Test, mere inteligencije) i konzervativizma na individualnom nivou su između -.23 (Wechsler) i -.40 (preciznost rečnika).

U poslednjih nekoliko godina Lazar je zajedno sa Gerardom Saucierom i potpisnikom ovih redova istraživao karakteristike mentalnog sklopa militantnih ekstremista. Lazar je prikazao rezultate poslednjeg istraživanja koje je obuhvatalo 2424 ispitanika iz USA, Srbije, Slovačke, Belorusije, Gvatemale, Čilea, Malezije, Koreje i Kine. Ovim ispitanicima je zadata 56-ajtemska skala za merenje militantnog mentalnog sklopa koju su ovi istraživači konstruisali na osnovu prethodnih već publikovanih studija (kao i brojne druge skale za merenje ličnosti, socijalnih stavova, vrednosti i socijalnih normi). Pokazano je da su tri faktora važna za razumevanje mentalnog sklopa militantnih ekstremista: prvi je nazvan "Zločestost" (prokriminalnost), drugi "Pokvareni svet" (mrzovoljnost i opšte nezadovoljstvo koje se najviše izražava kroz opšti katastrofizam pomešan sa antidemokratičnim, antiliberalnim, antitržišnim i antizapadnim stavovima) i treći "Utopijanizam" (verovanje u ostvarenje idealnog sveta na nebu ili zemlji). Zanimljivo je da najviše skorove na prvom faktoru postižu ispitanici iz Azije, Čileanci i Srbi imaju najniže skorove, a Amerikanci su opet negde između). Najviše skrove na drugom faktoru postižu ispitanici iz Malezije, a Srbi su odmah iza njih. Čileanci i Kinezi su najmanje zlovoljna gunđala. Na trećem faktoru Srbi imaju najniže skorove a Malezijci najviše. Najbliže Srbima su Koreanci i Kinezi, dok su Gvatemala i Čile bliže Malezijcima. Ovaj poslednji faktor nije nikakav nov konstrukt, to je uglavnom mera religioznosti. Najmanje "uronjen" u prostor poznatih konstrukata je drugi faktor, dok je prvi najverovatnije na nov način operacionalizovana mera prokriminalnosti.

Rezultati PISA (Program for International Student Assessment) testiranja pokazuju odlična postignuća učenika azijskih dalekoistočnih zemalja (među deset najboljih nacija u matematičkom postignuću 2003 bile su čak četiri dalekoistočne - prvi je bio Hong Kong, treća Koreja, šesti Japan i deseti Makao). Lazar je ovde bio fokusiran na nekogntivine varijable - anksioznost, samo-efikasnost i pojam o sebi. Rezultati prikupljeni na uzorku od 250000 15-godišnje dece iz 41 zemlje su pokazali sledeće: kognitivni učinak dece iz četiri dalekoistočne zemlje bio je otprilike izjednačen sa kognitivnim učinkom dece iz šest preostalh zemalja koje su se te godine našle među prvih deset (druga Finska, četvrta Holandija, peti Lihtenštajn, sedma Kanada, osma Belgija i deveta Švajcarska), ali su oni bili značajno anksiozniji, imali lošiju sliku o sebi i svojoj efikasnosti od isto tako izrazito uspešne evropske i kanadske dece. Ovakav sklop rezultata Lazar je pripisao neopraštajućoj konfučijanskoj kulturi. Izgleda da je to počelo da brine i one koji vode školske sisteme pomenutih zemalja. Ne zna se samo da li je to zbog same dece ili zbog činjenice da mere anksioznosti koreliraju sa uspehom u matematici -.39, sa pojmom o sebi 0.23 i samo-efikanošću 0.43...

Prezentacija ovih izvanredno zanimljivih rezultata govori o Lazarevoj svestranosti i sposobnosti da uoči i ukaže na zanimljive i socijalno relevantne naučne probleme, čak i u oblastima koje nisu područje njegove neposredne ekspertize. Prikazani rezultati zaista predstavljaju "stirring the possums".

Pripremio: Goran Knežević

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 214 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović