Početna

O Društvu

Psihološke novine

Časopis Psihologija

Kongres

Centar za primenjenu psihologiju

EFPA

EAWOP

Kontakt

Početna

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

U našoj sredini se poslednjih godina sve više govori o mobingu kao pojavi. To je dobro jer znanje olakšava prepoznavanje pojave, što je prvi korak u borbi protiv nje.
Međutim, malo se govori o vezi između mobinga i liderstva, odnosno menadžmenta.
A veza ne samo da postoji već je direktna, negativna, uzročno-posledična i ključ je za efikasnu borbu, čak prevenciju, mobinga.

Mobing je moralno ili  psihičko nasilje na poslu: postupci ili ponašanje koje se sistematski, učestalo ponavlja sa svrhom degradiranja radnih kapaciteta, zdravlja, dostojanstva i profesionalizma zaposlenog.

Postoje dve vrste mobinga: vertikalni od menadžera prema zaposlenom koji se naziva i bosing  i horizontalni koji nastaje kada menadžer koristi saveznike, saučesnike, od kolege prema kolegi. Dakle, u svakom slučaju glavni akter mobinga je direktor, šef, menadžer, tj. onaj koji ima formalnu vlast, odnosno formalnu moć.

Poznato je i teorijski i iskustveno da mobing po pravilu nastaje u sredinama u kojima ne postoji dobro liderstvo, odnosno dobar menadžment. Menadžment u takvim sredinama je nesposoban ili nezainteresovan za proces rada. Žrtve mobinga su obično osobe-zaposleni koji poseduju niz pozitivnih ličnih osobina i visoke  profesionalne kompetencije koje mober ne može da prihvati jer aktualizuju njegov strah od neadekvatnosti.

Psihološki, svrha mobinga je skrivanje sopstvene neadekvatnosti na poslu. Snaga mobinga je mera neadekvatnosti rukovodioca čije su osnovne karakteristika: loše integrisana ličnost, nisko samopouzdanje, orijentacija na moć i dominaciju, profesionalna nekompetentnost i obično veliki problemi u porodici.

Mober projektuje svoju neadekvatnost na druge da bi izbegao suočavanje sa njom, da bi redukovao strah od saznanja *ko sam ja*, da bi skrenuo pažnju od svoje neadekvatnosti, nekompetentnosti na, navodno, neodgovorne, nekompetentne i agresivne zaposlene, a sve u cilju zadržavanja svoje pozicije moći.

Ključ za efikasnu borbu, čak prevenciju mobinga je izbor lidera, odnosno rukovodioca. U našoj sredini postoji opasna praksa da se izbor kandidata za rukovodioca prepusti onim osobama kojima je potrebna moć nad drugim ljudima, a ne onim koje su najpogodnije za određeni posao, koje su orijentisane na dobro urađen zadatak i koje se ne guraju napred.

Ljudi kojima je neurotično potrebna moć skloni su da koriste moć za povređivanje ljudi  za sopstveno sebično zadovoljenje. Kada je takva osoba lider zadatak, posao, objektivni  zahtevi situacije nisu predmet interesovanja.

Osoba koja je najpodesnija da bude lider je osoba koja najbolje uočava objektivne zahteve situacije i koja s toga može uspešno da obavi zadatak i rešava probleme, odnosno da uspešno vodi organizaciju. Takva osoba nerado izdaje naređenja i ne voli da popuje. To joj ne predstavlja zadovoljstvo. Takvu osobu za lidera predlažu drugi, a ona oseća da preuzima odgovornost, a nikako suprotno, kao većina naših lidera koji su samoizabrani i koji žele moć radi nje same.

Agresivno prodorni ljudi upravo ne bi trebalo da imaju moć lidera. Dakle, pouzdan kriterijum za procenu i izbor kandidata za lidera je upravo taj koliko neko želi da bude lider. Ako osoba ne žudi za liderstvom, to je elemenat u njegovu korist. Ako se osoba bori za liderstvo, onda je to veoma važan argument protiv nje zbog kojeg bi trebalo da se zapitamo da li je pogodna.

U svakom slučaju, najbolji način borbe protiv mobinga je prevencija kao kada su u pitanju svi drugi oblici patologije. Čini se da su mehanizmi prevencije, odnosno kriterijumi izbora pravog, istinskog lidera jasni i jednostavni za primenu.

Međutim, postoji jedan veliki problem koji je psiholog A. Maslov formulisao ovako: "Stvarno superiorne osobe (Maslov ih naziva "zdravi ljudi") su često predmet prezira, prikrivene ljubomore, mržnje i strahova drugih više nego predmet divljenja i poštovanja zbog čega imaju mnogo manje šanse da budu birane za lidera na demokratski način. S druge strane, zdravi ljudi ne osećaju potrebu da poseduju moć nad drugim ljudima, oni u njoj ne uživaju, ne žele je i stoga se ne guraju da budu lideri, a u slučaju da to ipak budu moć će koristiti samo kada situacija to zahteva."

Kada je mobing u pitanju izgleda da je izuzetno važna misija psihologije i psihologa i to pre svega na veoma širokom, a istovremeno veoma konkretnom planu formiranja zdravih ličnosti.


Radmila Korica Tošović, psiholog

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 112 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović