Saradnja

 logonovi3

  • Serbian Language
  • English (UK)

Konstantin Branković
Rođen je u Novom Sadu 1814. godine gde je završio Osnovnu školu i gimnaziju. Studije filozofije i prava završio u Segedinu i Pešti. Prvi profesor psihologije u istoriji našeg školstva, čovek od koga počinje razvoj psihologije u Srbiji. Na Liceju i Velikoj školi predavao je psihologiju sa logikom. Koncepcija psihologije koju je zastupao bila je metafizičke prirode i pod uticajem Kanta i Kruga.. Alimpije Vasiljević je kasnije okarakterisao Brankovićevo delo kao "čistu skolastičku besmislicu. Najznačajnija dela: Osnovno misloslovlje za slušatelje Velike škole (1848), Misloslovlje ili logika za mladež (1849); Misloslovlje ili logika za prvogodišnje slušatelje  mudroslovlja u Liceumu (1851);

Milan Kujundžić
Rođen je 1842. godine u Beogradu, učenik Konstantina Brankovića, koga je nasledio na katedri za psihologiju Velike škole. U periodu od 1862-65 studirao filozofiju u Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu. Pošto su tada psihologija i logika obuhvateale sadržaje današnje opšte psihologije Kujundžić je za te predmete sastavio program nastave. Umro je 1893. godine u 51. godini, "mlad, nedorečen, razočaran u svoje ideale i završio je život pomračenog uma" (A. Stojković, 1979.). S druge strane, Brana Petronijević je za njega rekao kako je bio čovek velikog obrazovanja i nesumnjivog talenta ali da ni izdaleka nije dao ono što je mogao dati. Najznačajnija dela: Filozofija u SrbaKratak predmet harmonije u svetu  - Nauka o svesti (1872), Nauka o osećanju (1872), Volja i sloboda (1889) gde piše: " Mi završujemo pitanje o sporu volje i slobode sa uverenjem da samo onda služimo kao pravi ljudi razvijanju čovečanstva u sebi".
(1868),

Alimpije Vasiljević
Rođen je 1831. godine u Veliševcu kod Valjeva. Školovao se u Kijevu, u psihologiji sledio Matveja Trojickog (1835-1899) ruskog psihologa pozitivistu. Predavao psihologiju na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, bio profesor u požarevačkoj gimanziji. U svojoj uspešnoj karijeri bio je rektor Velike škole, potom ministar prosvete i crkevnih dela. Bio je saosnivač Srpskog učenog društva i Univerziteta. Napisao je prvi udžbenik psihologije za visoke škole koji se koristio u XIX veku. Bio saglasan sa Vuntom da je engleska empirijska psihologija prvi pokušaj da se psiologija podigne na nivo egzaktne nauke. Začetnik etnopsihologije. Najznačajnija dela: Psihologija kao nauka udešena za školsku upotrebu (1870), Kritika Kujundžića (1872), Fiziološko psihološki osnovi pedagogikeOdnošaj između fizičkih i duševnih osobina rase i spola (1884), O granicama znanja (1885), Psihološke osobine srpskog naroda (1886).
(1879),

Ljubomir Nedić
Rođen 1858. godine u Beogradu. Studirao medicinu i i filozofiju. U Lajpcigu 1878. posećivao Vuntova predavanja. Kod njega doktorira 1884, sa tezom iz logike. Od 1884. zamenio je Vasiljevića u nastavi psihologije i logike. Poznati prevodilac i književni kritičar, punih  šesnaest godina predavač psihologije (do 1899) na Velikoj školi u Beogradu. Prvi profesor psihologije koji je bio potpuno opredeljen za novu eksperimentalnu psihologiju. Prvi koji je po svom obrazovanju bio više psiholog nego filozof, prvi kome je uspelo da svoja predavanja i nastavu uskladi sa zbivanjima u tadašnjoj evropskoj psihologiji. Na njegovo insistiranje mesto predavača filozofije i psihologije preuzima Brana Petronijević, cenjeni i učeni filozof. Umro je 1902. godine. Najznačajnija dela: Opšta psihologija (1888), Filozofska nastava u našim srednjim školama (1888), O hipnotizmu (1888), O snu i snovima (1888), članci iz oblasti književne kritike, gramatike, pravopisa, prevodi strane literature.

Mihailo Ristić
Rođen je 1829. godine u Beloj Crkvi. Gimnaziju pohađao u Vršcu i Sremskim Karlovcima. Filozofsko obrazovanje stekao u Segedinu, studirao u Pešti i Beču, gde je doktorirao na pravima. Nakon toga je predavao u sremskokarlovačkoj gimanziji. Brzo uvideo da se bavljenje naukom u Srbiji ne isplati pa se okrenuo advokaturi. Njegovi radovi se nisu smatrali posebno značajnim za srpsku psihologiju. Najpoznatije delo: Psihologia empirična (1859).

Maksim Arer
Profesor psihologije u II beogradskoj gimnaziji. Boravio na usavršavanju u Beču, Bio pod jakim utucajem Vuntovog učenja.. Godine 1898. smatrao da "nema države koja danas nema univerzitet sa psihološkom laboratorijom". Najpoznatije delo: članak Samoposmatranje i eksperiment u psihologiji (1897) u časopisu  Nastavnik.

Stevo Čuturilo
Profesor psihologije na bogoslovskoj školi u Beogradu. Aktivan u javnom životu, držao predavanja i objavio nekoliko knjiga iz psihologije. Najpoznatija dela: Osnovi psihologije (1892), Osnovi etike ili o dobroj naravi (1892), Pedagogika ili nauka o vaspitanju (1895), Moralne i građanske pouke za školu i porodicu (1895).

Paja Radosavljević
Svoju afirmaciju kao stručnjak i naučnik imao u inostranstvu kao saradnik poznatog pedagoga Mojmana kod koga je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti psihologije pamćenja. Naročito se zanimao eksperimentalnom psihologijom i pedagogijom.  Najpoznatija dela: Nacrti grana psihološke nauke (1908), Uvod u eksperimentalnu psihologiju (1908), Prošlost i sadašnjost eksperimentalne psihologije (1912).

Izdvajamo

Programi obuka
za stručno usavršavanje
Detaljnije
Postanite član
obnovite članstvo
Detaljnije
Pred izazovom ste?Želite više!
Imamo rešenje za Vas
Detaljnije

Na mreži

Ko je na mreži: 604 gostiju i nema prijavljenih članova

Kontakt podaci

Adresa: Đušina 7/III, 11020 Beograd
Tel: +381 11 3232961, +381 11 3035131
E-maildpscpp@orion.rs

Urednik i administrator sajta: Duško Kljajić
Sekretar DPS: Marija Vukotić Odalović